Важни антистрес савјети

Ако ријечи „журба“, „касним“ и „под страшним сам стресом“ изговорите барем једном дневно, дисање неће помоћи. Вријеме је да се позабавите суштинским антистрес савјетима.

Буди се касно и мора да се на брзину обуче како би стигла на посао. Јури кроз кухињу и закачи шољу с кафом па је проспе по сукњи. Враћа се да се пресвуче. Онда на вратима схвата да је промијенила ташну и да јој нема новчаника. Враћа се и налази га на полици па јурне поново напоље. Пред улазом у зграду не може да нађе кључеве од кола… Да ли да се врати поново у стан или да позове такси…

Слика оваквог почетка дана сигурно многима звучи познато. Ако се ово дешава чешће, вријеме је да обавите бар неколико промјена у свом начину размишљања, савјетује популарни зен блогер Лео Бабаута.

1. Посветите се једном послу

Будите потпуно унутар једног посла. Уроните у њега, осјетите како вас напушта потреба да пројурите кроз њега, потреба да се баците на следећи задатак. Листа се ионако никад неће завршити… Па, нека онда тај следећи дође касније. Будите једно са својим задатком, нека он буде ваш читав универзум.

2. Ослободите се идеалне слике.

На стрес не утичу спољни фактори, посао или породични проблеми, то су само дјелови нашег живота. Страх је тај који производи стрес.

Страх од неуспјеха, страх да нећемо бити вољени, да нисмо довољно добри, страх да ће нас неко напустити… Њихов коријен лежи у идеалу који сами креирамо, а онда се плашимо да га нећемо достићи.

У својој глави видимо слику успјешног и савршеног себе, који поред себе има сличне људе, који ужива све вријеме. Када схватимо да је то немогуће, бивамо повријеђени. Остаје нам стрес који је настао још док смо страховали да ли ћемо достићи идеал успјеха. Уместо да себи наносимо бол, прихватимо неизвјесност и вјерујмо да ће све бити добро. Мање ћемо се плашити, а и стрес ће се значајно смањити.

3. Прихватите друге са осмијехом.

Обично се узнемиримо када примијетимо да се други људи не понашају онако како ми мислимо да би требало. Умјесто да на то гледамо као на појаву која узнемирава, покушајмо да их прихватимо од срца. Прихватајући их онакве какви јесу, препознаћемо у њима дио себе, несавршени су, у потрази за срећом, боре се за своју срећу, понашају се онако како мисле да треба, дају све од себе, све раде баш као и ми. Зато их прихватите са искреним осмијехом, уживајте у времену проведеном са њима и бићете срећнији, а мање под стресом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: