Ван Гогови „Сунцокрети“ и њихове разлике

У Ван Гоговом музеју у Амстердаму до првог септембра траје изложба „Ван Гог и сунцокрети” чија је окосница, уз двадесетак приказа цвећа из сталне колекције, сторија о чувених једанаест слика на којима се налази биљка сунцокрт, а које је велики уметник насликао у Арлу (седам) и Паризу (четири) у временском размаку од неколико месеци.

Једна верзија чува се управо у овој кући и она je, заједно са варијантом која се налази Националној галерији у Лондону, на специфичан начин била предмет опсежне стручне анализе, о чему је за „Њујорк тајмс” непосредно пре отварања поставке говорила Нинке Бакер, кустоскиња ове амстердамске институције.

Поред ова два рада, а како даље наводи Бакерова, познато је да се од слика насталих у Арлу још по једна налази у Минхену, Токију и Филаделфији, једна је настрадала у пожару у Јапану током савезничког бомбардовања Осаке за време Другог светског рата, док је једна у приватном власништву. Сматра се да су примерци који се могу видети у главним градовима Уједињеног краљевства и Холандије уједно и најлепши из ове серије али се налазе у таквом стању да се не препоручује њихово дуго путовање ван здања у којем се налазе.  Лондонски музеј позајмио је слику само три пута – два пута управо Ван Гоговом музеју, а тренутно се може погледати на великој изложби посвећеној овом уметнику у Тејт Британ. Музеј у Амстердаму, пак, одлучио је прошле године да дело које му је поверено више не шаље ни на какав пут, јер је микроскопом установљено да су жути пигменти рада прилично нестабилни и да постоје индиције преласка тоналитета у браон или зелену. Због света тога истраживање на тему колико се и у чему две верзије „Сунцокрета” разликују спроведено је посредством најновије технологије којом је превазиђен проблем физичке раздаљине међу делима.

„Лондонски” примерак настао је раније и сматрало се да је „амстердамски” у неку руку његова једноставна репродукција, пошто је и сам Ван Гог на тај начин слику окарактарисао. Занимљиво је да је прво дело урађено лета 1888, док је друго насликано у јануару 1889, али под интригантним околностима. Наиме, прво поменуто дело красило је собу француског уметника Пола Гогена, Ван Гоговог тадашњег пријатеља, са којим је он боравио у истој кући у Арлу те јесени, а након што се њихово двомесечно дружење завршило неславно –посвађали су се, Ван Гог је доживео нервни слом и себи је одсекао уво – Гоген је, након повратка у Париз, у писму замолио Холанђанина да му, ипак, ако може, пошаље баш „Сунцокрете” као „савршен приказ његовог оригиналног стила”. Ван Гог, после свега, није био вољан то да учини и урадио је исти мотив поново, али ни ту варијанту никада није уручио Гогену.