Валутни ризик Барта Симпсона
1 min read
Дамир Шеховић
Мало ко не зна да су креатори Симпсонових предвидјели будућност типа побједе Доналда Трампа, изума паметних телефона и сатова; додатно, написали су једначине које су довеле до открића Хигзовог бозона, предвидјели епидемију еболе па чак и побједу тима САД на Шведском у нашој омиљеној олимпијској дисциплини – цурлингу (нешто типа боћање на леду).
Оно што чак ни Симпсонови нису могли да предвиде је ниво самопоуздања доктора економских наука (?!) док тврди сљедеће: „Какав црни валутни ризик у грејс периоду министре финансија. Па сваки студент прве године Економског факултета зна да валутни ризик у грејс периоду не постоји.“
Иако Барт не воли крофне као Хомер, већ воли да вози скејтборд док мисли ни о чему, да је ово чуо у једној од вожњи Спрингфилдом сигурно би се набуца’ масних крофница у најближој пекари; оволика доза самопоуздања у тренутку изговарања тешке нетачности једино може сварити уз неограничен број Хомерових крофница уз прелив пар грама Хигзових бозона.
Да ствар буде боља (или гора, сасвим је свеједно), доктор економских наука је био министар у Влади 2018. године која је усвојила средњерочну стратегију управљања јавним дугом у којој дословце пише: „Влада разматра разне хеџинг аранжмане за заштиту од валутног ризика, прије почетка отплате главнице за кредит код кинеске Еxим банке, која почиње 2021. године.“ Молимо лијепо, погледајте слику број 2.
Ако је вјеровати доктору економских наука, у претходној Влади су сједјели људи (и он међу њима, наравно) који нису догурали до прве године студија. Можемо ми мислити што год хоћемо о екс министрима, екс премијеру и самом министру-доктору економских наука, али није лијепо да их њихов колега овако јавно урнише да су незнавени. Не само да урнише колеге, него сам себе демантује у некој чудној црвоточини недосљедности. Ипак, све су прилике да је макар бивши министар финансија покушао да санира штету кредита који је уговорен у доларима а који је носио валутни ризик, што је правилно констатовано наведеном стратегијом о управљању јавним дугом.
Права је штета што данас свједочимо блексастим покушајима дискредитације послова нове Владе који заправо санирају лоше одлуке из прошлости о којима се о јаду забавила и Европска унија и САД. Ипак, кад такво неутемељено самопоуздање долази од доктора економских наука, морамо се запитати: да ли је Барт Симпсон појео крофну или је Хомер постао вегетаријанац?
Фиделити консалтинг
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
G.Spajic genije,divno je slušati svako njegovo izlaganje,sve smisleno i vrlo jasno,ko moze to da shvati,a nekima moze objašnjavati 100 god i ništa se opet ne desi. Cuvaj CG veliko blago,takvog ministra finansija nema nadaleko,u okruzenju sve dr,mr,sa nizerazrednih fakulteta ili sa kupljenim diplomama.
Jedino tacno sto si izgovorio je da u ekonomiji nema ručka ,,dzabe“,dok ti dobijas stan drugi su vjeciti podstanari,dok vi rucate o trosku Ramade drugi su i ljeba zeljni,dok vi lazno svjedocite i ne odgovarate za to drugi za izgovorenu rijec idu u zatvor,dok vi zaposljavate(partiji odane)Rozajce,Gusinjane i Plavljane u Podgorici Podgoricani śede doma….
Ispadose ovi ljigavci normalniji od Krivokapica,Mandica i Becica.Nisu smijeli zinuti od Mila,a ovi se poklase.
Treba kuka imotika da ustane da najuri i stare i nove
@DDE
Редослед љигаваца иде овим редом:
1. Рашко
2. Драгиња
3. Шеховић
А убрзано им се пеимиче Александра Вуковић.
Kad ce izbori da ovog vise ne gledamo ni slisamo.
Šta zna ovo lopovče osim da krade kao i sva dosadašnja kamarila
Doktor nauka sa univerziteta iz Tutina
Najljigaviji politicar,blizu je i Konjevic
Mrtva je trka izmedju njih dvojice, a obojica bili ministri i doktori nauka. E ne zam je li Tutin, Petnjca ili Gusinje. Ovaj postavljao direktore po skolama, a ovaj drugi bijo i trvao narod suzavcem.
„Laž je državni srpski interes. Laž je u samom biću Srbina. U ovoj zemlji svaka laž na kraju postane istina“, pisao je „otac Nacije“ Dobrica Ćosić.
… A laž je i sve što si napisao!
Šuplje glave, lažan citat!
Ako te bude interesovao pravi : „Vreme smrti“, Nolit, druga knjiga, str. 245.
A nešto mi se javlja da neće … da te interesuje.
Dobrica Ćosića opisao je značaj laži za istoriju svoga naroda. Manje je poznato da je na istu temu nešto rekao i Ilarion Ruvarac, arhimandrit i istoričar, začetnik kritičke škole u srpskoj istoriografiji:
„U nas Srba i posrbljenih među nama Bugara, Vlaha, Cincara i Arbanasa lakše i probitačnije (je) verovati i primati s verom skaske i izmišljotine i braniti ih od razjedajuće kritike…nego li ne verovati, te onda morati dokazivati zašto ne treba verovati u skaske i izmišljene priče, koje su toliki ozbiljni, učeni i razboriti pisci primili za istinu i gotov novac“.