• Насловна
• Топ 0

(ВИДЕО) Живковић запријетио из Скупштине: Ми смо спремни да идемо до краја – смрт или затвор!

3 седмице ‎ ИН4С

Скриншот

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, поводом кандидатута за избор судије Уставног суда у Скупштини, казао је да се држава суочава мјесецима са тихим урушавањем институција и претварањем уставног поретка у политичку трговину и намиривање интереса појединаца и партија. Избор судија Уставног суда, како је поручио, не смије бити плод политичких договора, већ искључиво стручности, знања и интегритета предложених кандидата.

На дневном реду Скупштине Цне Горе је расправа о троје судија Уставног суда.

Јован Јовановић и Мирјана Радовић кандидати су за судије Уставног суда по предлогу матичног одбора. У скупштинској процедури је и предлог предсједника државе да Мирјана Вучинић буде изабрана за суткињу Уставног суда.

Предсједавајућа Зденка Поповић казала је да посланик СД Николас Зиројевић нарушава ред на сједници. Изрекла му је двије опомене, и одузела ријеч, захтијевајући да напусти салу.

Зиројевић је рекао да неће изаћи из сале и да не пристаје да му се одузме ријеч. Он је тражио паузу док се предсједник државе не врати у салу, истичући да овако не може да се настави, јер нема предлагача.

„Само ме физички можете извести из сале“, казао је Зиројевић.

Након паузе, посланици ће се изјаснити да ли је Поповић прекршила пословник изрицањем опомена Зиројевићу.

Бранислав Ненезић (СД) затражио је да се повуку мјере према Зиројевићу, истичући да нема основа у пословнику за такве казне.

Поповић је рекла да је Зиројевић вријеђао током дискусије и да неће дозволити увреде.

„Никоме нећу дозволити да ме вријеђа, ни мене ни друге посланике“, рекла је Поповић, напомињући да је због оваквих ствари већ поднијела кривичну пријаву.

Након гласања, већина посланика је одлучила да Поповић није прекршила пословник.

Шеф клуба посланика Василије Чарапић рекао је да Бошњачка странка не подржава двоје кандидата са Уставног одбора али мора се имати у виду да је Црна Гора грађанска држава а грађанин носилац суверенитета.

„Када гласамо, треба да се водимо државним интересима. Заступамо интересе свих грађана Црне Горе, без обзира на националну и вјерску припадност. Штитимо интересе свих грађана“, рекао је Чарапић.

Из Бошњачке странке, одговорио му је Јасмин Ћоровић.

„Нијесу предложени најбољи кандидати. И мање бројни народи су грађани ове државе. Ми имамо права. И ми са нашим правима сигурно нећемо трговати“, каже Ћоровић.

Милатовић: Постоје ствари са којима се не тргује

Како је нагласио Милатовић, његово обраћање нема за циљ да некога убиједи да гласа за или против, већ да подсјети да постоје ствари са којима се не тргује.

„Уставни суд је институција која не припада ни једној власти, ни једној партији, већ свим грађанима Црне Горе. Он је штит од самовоље већине у Скупштини и посљедња линија одбране права и правде. Када тај штит ослаби, кад постане дио политичке трговине, онда више нема демократске државе, већ имамо систем у којем моћ стоји изнад закона. Ту моћ, која је годинама била у рукама једне партије, грађани су покушали да промијене 2020. године. Али данас, пет година касније, гледамо исте обрасце, исте фотеље, само неке друге партије и неке друге људе. А то није промјена коју су грађани жељели, нити она за коју су гласали“, нагласио је Милатовић у парламенту. .

Подсјетио је да је мјесецима упозоравао да Уставни суд функционише на ивици колапса са свега четири од седам судија.

„Данас ће се, као резултат партијско-политичке трговине, можда изабрати двоје нових судија, што ће спријечити потпуну блокаду. Али, суштинско питање остаје: да ли тиме јачамо независност Уставног суда, или га додатно претварамо у партијски суд? Јер ако у суд бирамо по партијској формули, тада кризу не рјешавамо; само је одлажемо. Са друге стране, уколико ни један од троје предложених кандидата данас не буде изабран, био би то увод у потпуни колапс система и подстрек за још веће политичке калкулације до другог круга гласања. Практично увод у потпуну блокаду Уставног суда за коју би неко морао сносити политичку одговорност“, нагласио је предсједник државе.

Како је нагласио данас живимо у држави у којој се усвајају закони за које сви знају да су неуставни, да су противни јавном интересу, и који ће остати на снази, јер нема функционалног Уставног суда, а можда и након тога – уколико Уставни суд добије форму какву је имао за вријеме претходне власти.

Милатовић је оцијенио и да грађани данас не вјерују институцијама ништа више него за вријеме претходне власти.

Подсјетио је да је као Предсједник, искористио своја уставна овлашћења и још прије мјесец затражио ванредну сједницу, са једном тачком дневног реда: избор судије Уставног суда, али умјесто расправе, добили смо бјежање од одговорности.

Предложио је Мирјану Вучинић, јер је то била одлука заснована на биографији, а не на партијској припадности. Њена биографија и радно искуство, како је казао, указује да посједује завидно правничко искуство, 35 година искуства у државној управи, правосуђу и адвокатури, преноси РТЦГ.

Милатовић (Фото: скупштина.ме )

„Њено име није производ договора у затвореној соби. И управо зато је данас вјероватно нећете изабрати. Јер данас, у Црној Гори, није проблем што немамо стручне људе, већ што их не бирамо. Зато што и даље мислите да је боље имати послушне, него способне. Можда ће друга два кандидата бити изабрани. Нећу о њима говорити лично. Али рећи ћу о систему који такав избор омогућава. Јер у земљи која жели да буде чланица Европске уније, избор судија Уставног суда не смије бити плод политичких договора већ искључиво стручности, знања и интегритета предложених кандидата. И зато се не ради о томе ко ће данас бити изабран. Ради се о томе какву Црну Гору бирамо. Да ли бирамо по знању, или по послушности? Да ли желимо Уставни суд који брани Устав, или суд који брани интересе појединаца и њихових партија?“, запитао је Милатовић.

„Изгласан противуставан закон“

Предсједник државе је додао и да је јуче у Скупштини изгласан закон за који сви знају да је противуставан. Још једном се показало да реализација тренутних партијских договора не може да чека и ствари се рјешавају промптно и на штету јавног интереса.

„Европска унија се не гради декларацијама, конференцијама и договорима иза затворених врата, већ институцијама које раде по закону. Без независног Уставног суда, нема владавине права. Без владавине права, нема Европске уније. Без правде, нема повјерења. Брисел гледа данашњу сједницу, не због имена која су на дневном реду, већ због поруке коју овај дом шаље. Да ли Црна Гора има снаге да буде европска држава, или остаје талац политичких игара? Европа није парола, Европа је радна акција. Дан по дан, закон по закон, реформа по реформа. И зато кажем: вријеме је да завршимо посао“, додао је. .

Како је рекао, треба вратити повјерење у институције.

„Вријеме је да завршимо посао који су од нас тражили грађани: да им вратимо повјерење у државу која ради за њих, а не за интересе појединаца и политичких партија. Не пристајем да Црна Гора стоји. Вријеме је да мијењамо систем и градимо љепшу и бољу Црну Гору“, поручио је Милатовић у Скупштини.

Чарапић: Два кандидата треба подржати

Предсједник посланичког клуба Покрета Европа сад (ПЕС) Василије Чарапић казао је да је Уставни одбор предложио два кандидата која су се на разговорима показали као најбољи.

„Први пут имамо кандидате који се истичу по знању, ово је важан моменат за Црну Гору. Предложени кандидати су способни да штите грађански концепт државе. Имамо дилеме око реформе Уставног суда, позивам политичке субјекте да дају свој допринос том питању“, навео је Чарапић.

Позвао је посланике да гласају за предложене кандидате.

„Када дођемо на пленум треба да размишљамо о ширем државном интересу“, казао је Чарапић. ж

Челник куба Нове српске демократије Дејан Ђуровић оцијенио је да посланици треба да гласају за предложене кандидате.

„Грађани очекују да институције функционишу без застоја, зато је данашња одлука важна за осјећај праведности“, наводи Ђуровић.

БС неће подржати кандидате које је предложио Уставни одбор

Посланик Бошњачке странке Јасмин Ћоровић казао да партија којој припада неће подржати кандидате Јовановић и Радовић, које је предложио Уставни одбор парламента.

„Нијесу предложени најбољи кандидати.Управо је кандидат кога је Бошњачка странка преложила имао најбоље референце, припадник је мање бројног нараода, па се питам да ли је та припадност утицала на одлуку одбора. Тражимо да се поштује Устав“, додао је Ћоровић.

Како је појаснио, немају ништа против кандидаткиње коју је предложио предсједник државе.

„Устав и закон јасно прописују да припадницима мањина гарантују права и сразмјерна заступљеност у јавним службама. Зашто се то не поштује“, питао је Ћоровић.

Николић: Све се своди на трговину

Шеф клуба посланика ДПС Црне Горе Андрија Николић казао је да скупштинска већина државу доживљава као партијски плијен.

„Уставна криза датира још од љета прошле године када је судија Милорад Гогић испунио услове за пензију. Недемократски је пензионисана суткиња Уставног суда Драгана Ђурановић, опозиција је реаговала, договорено је да се обратимо Венецијанској комисији. Они су казали да је Скупштина требала да поштује процедуру, јасно је и да је прекшен Устав. Реакције нема, одговорност се не преузима“, тврди Николић.

Како је рекао, све се своди на партијску трговину.

„Зато вам не вјерујемо ништа“, казао је Николић.

Посланик Социјалдемократа (СД) Никола Зиројевић казао је да парламентарна већина није сложна око предложених кандидата. Казао је да ће подржати предлопг Милатовћа да Вучинић буде судија Уставног суда.

„Нећемо гласати за кандидате Јовановић и Радовић, ово је симулација демократије. Прича Милатовића о демократији би имала смисла да нисмо видјели како се формирала власт у Главном граду“, казао је Зиројевић, преноси РТЦГ.

Први човјек посланичког клуба ГП УРА Милош Конатар изјавио је да та партија неће учествовати у симулацији демократије.

„Све побједе већине дошле су захваљујући гласовима опозиције. данас, ако немате већину за избор судија, извините се грађанима“, додаје Конатар.

Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Дарко Драговић је поручио да су тренутно у Уставном суду два парничара и један кривичар, а да нема стручњака из људских и мањинских права, а да је Радовић из те области.

„Госпођа Вучинић је једна високо морална особа, која што се тиче државне управе, има искуство да буде директор Директората… То што Ви сматрате да смо ми најгори сазив Скупштине и да је било ко на улици позванији од нас да буде посланик, то не значи да ћемо ми бити проточни бојлер. Ваше уставно право је да предложите, а наше да одбијемо“, казао је.

Милатовић је рекао да „то није саопштио због посланика него због грађана“.

„Уставни суд је посљедња брана од тоталне самовоље власти, од тоталне распродаје Црне Горе. То значи нетранспарен споразум с Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), најављена продаја Будванске ривијере, вјероватно незаконит поступак приватизације црногорских аеродрома… Када предсједник једном врати закон, мора по Уставу да га потпише кад га Скупштина опет изгласа. И онда је једина брана Уставни суд, али се тамо бирају судије због послушности, а не стручнопсти. Тако је било, тако је и даље“, саопштио је.

Посланик Бошњачке странке Јасмин Ћоровић је истакао да „није било никакве трговине“, а да неће предложити „барем једног кандидата из принципа“, јер сматрају да један од седам судија треба да буде један из мањинског народа.

Независна посланица Јевросима Пејовић је поручила „да правници морају бити опрезнији кад критикују“.

Милатовић је истакао да се „по стручности не бира ни директор АНБ-а, већ зато што је брат посланика ПЕС-а“.

Пејовић је позвала да се „са више пажње разговара о другим људима“.

„Док год парламент бира угледне правнике у Судски савјет, Уставни суд, ту се прича о утицају политике завршава. Постоји и начин, да промијенимо Устав и донесемо други модел. Данас постоји нека парламентарна већина која сједне и покуша да се договори око неких кандидата… И ја бих могао да причам о томе како је једна суткиња Уставног суда у родбинским везама са једним послаником владајуће већине. Ако то будемо у Црној Гори отварали, ниакад краја“, поручио је.

Како је додао, мора постојати договор.

„Долази Фон дер Лајен, ајде брже боље да склопимо нешто и добијемо похвале. У штра се претварамо? У неоколонијално друштво у ком треба Американци, Руси или Европљани говоре како треба да се понашамо“, саопштио је.

Живковић је поручио да ће се сјутра, ако некоме буде потребно да се обрачуна са неким из парламентарне већине „пустити преписке неког посланика већине“.

„Кад се нађете пред изазовом да ако не гласате за извјештај о Тужилачком савјету, да ће неко доћи да вас упозори или пренесе поруку преко једног медија… Претварамо се у друштво трача, ријалитија. Постаје нормално да се објави преписка између пријатеља, кумова. Данас свако може бити предмет поруге“, рекао је.

„Мислите ли да не знамо шта се десило у Беранама, у једном хотелу у Чешкој? Мислите ли да не знамо шта се дешава на једном базену у Зети, гдје долазе тужиоци?“, истакао је Живковић.

Он је поручио да се „одређене тајне информације достављају медијима“, те да су за њих „обичај и правда изнад закона“

„Ми смо у овој бици спремни да идемо до краја, шта год био крајњи исход – смрт или затвор. Ко год удари на част, будите сигурни да ћемо одговорити“, рекао је Живковић.

Милош Пижурица, посланик Покрета Европа сад (ПЕС) је казао да „он никад политичке противнике неће сматрати за непријатеље“, те да није учесник никаквих договора поред базена, а вјерује да нису ни његове партијске колеге.

Живковић је казао да је „ПЕС трећа снага у држави“.

„Ми знамо шта је била Подгоричка супштина, а знате и ви. Ви данас сарађујете са онима који је славе“, поручио је.

Пижурица је казао да „уколико се са неким не слажу, не морају га етикетирати и звати га издајником“.

„Надам се да све то није урађено по директиви предсједника Скупштине“, одговорио му је лидер ДПС-а.

Лидер и посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијел Живковић је оцијенио да се намеће наратив да се судије морају изабрати „због Ервопске комисије, односно јер је дошла фон дер Лајен“, а не због реалне потребе.

Ако неко у овој просторији устане и каже људски, не политички, да нема неку поруку са неким бирачем, коју није размијенио, као што се наводи у наредби за истрагу која се скоро појавила, ја ћу му пружити руку и честитати. Ово не говорим као политичар, него као човјек. Ако смо дошли до тога, онда ће 90 одсто политичке сцене завршити у затвору, казао је предсједник и посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијел Живковић.

Живковић је казао да је овдје неко себи у Тужилаштву исписао нову оптужницу, гдје се тајне информације саопштавају медијима који треба да служе за дискредитацију политичких субјеката или појединаца, и на тај начин преуређује политичка сцена.

„Да се разумијемо – нити се жалимо, нити нам пада на памет. Издржаћемо ми удар што се тиче наше политике, до краја“, казао је Живковић.

Предсједник и посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијел Живковић је саопштио да власт није позвала опозицију да разговарају о кандидатима, а да ће његова странка гласати за Мирјану Вучинић.

Милатовић је, у завршној ријечи, захвалио посланицима што данас имају расправу, док је прије мјесец дана нису имали.

„Мислим да овдје нема недоумица. Све је поново разјашњено. Ако сте сматрали да у оквиру консултација учествујем у политичкој трговини, ту сте се преварили“, поручио је.

Расправа је завршена

Након паузе, посланици ће гласати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: