Uz svjetski dan slobode medija

Piše: Ranko Rajković

U najširem društvenom interesu je da našoj „Učiteljici života“ pod hitno prepišemo bolovanje.

Novinari, eksperti, medijski analitičari i njima slični poslenici najlakše se nametnu malom, nekultivisanom i intelektualno nedozrelom društvu. Geografski i istorijski gledano Crna Gora je idealno područje za pronalaženje „majstora“ koji uz pomoć medija neumorno slave ili nemilosrdno seciraju i one minule i ove aktuelne „istorijske“ događaje.

Pod pretpostavkom da se ono što označavamo, „angažovanim intelektualcem“, „ekspertom“ „novinarem“ „komentatorom“ „voditeljem“ „političkim analitičarem-kolumnistom“ ne koristi u ironičnom kontekstu onda se, maltene svi medijski nastupi, bolje reći konfuzije, raznoraznih eksperata i njihovih domaćina novinara mogu podvesti pod onu narodnu „Našla rupa zakrpu“.

Niti se u medijima rezolutno postavljaju prava pitanja niti se insistira na dostojnim odgovorima. Uglavnom prisustvujemo vrućim debatama gluvonijemih. Ta anomalija potiče iz našeg tradicionalnog društvenog kukavičluka i višedecenijske navike da se govori i samo govori a ništa ne kaže. Učesnicima medijske scene je važno da vrijeme teče. Da emisije redovno probijaju termine. Da se najavljuju nove i nove. Da im se da vremena za nove verbalne marifetluke i da ih niko ne prekida jer oni nikoga ne prekidaju. Zahvaljujući prisutnosti takvih osoba u crnogorskim medijima ubijedili smo se da je najproduktivnija ona glupost koja se glupošću dopunjuje. U toj disciplini ostajemo medijski šampioni. Dokle?

Kada ćemo napokon shvatiti da upravo naša društvena neizgrađenost, naše kolektivno podsvjesno pretvara – Novinarčiće u TV zvijezde, Piskarala u visokoumne filozofe, Trućanja u ekspertize, Uličarenje u visoku politiku, Bezvezarije i gluparije u visokoparne teze, teme i parole.

Dokle smo spremni konzumirati bljutavi medijski bućkuriš koji nam s večeri serviraju televizije a izjutra novine?
Napravimo pauzu. Sklonimo ispred sebe opsesivno kompulsivne prevarante.

Odmorimo se od medija. Bolje ćemo se razumjeti kada vidimo ko je koliko oteo od države u interesu „naše državotvornosti“ i „našeg identiteta“.

Ubuduće postavljajmo samo jedno i isključivo jedno pitanje.
„Gdje su pare“? „Gdje su pare“? „Gdje su pare“?

Ne dozvolimo medijima da pitanje razvodnjavaju. Spriječimo ih da se pred gorućim problemom crnogorskog društva brane tiradama o identitetu, nacionalnoj istoriji, multikulturalnosti …

Natjerajmo ih da zaćute.
Zakon dozvoljava odbranu ćutanjem.
Njihovo ćutanje na pitanje „Gdje su pare“ vratiće nas u realnost.

Bez tog uporno ponavljanog pitanja strefiće nas nova koalicija Bestidnosti i Lopovluka. Dobićemo nove baljezgarije, smicalice i sukoba. I nove kolone. Sve to samo da bi se zaglušilo pitanje „Gdje su pare“ .

Na svjetski dan slobode medija udružimo se. Na svakom mediju, svakog dana u svakom terminu pitajmo „Gdje su pare“
Učinimo da pravda bude finansijski dostižna.

Što prije afirmišimo i beskompromisno sprovedimo zakon o porijeklu imovine.

Ako Bog da da jednog dana postanemo i pravna država možda će nam i pravda otići i korak dalje. Možda ćemo dobiti i poneki iskonski slobodan medij.