Уставни суд доставио Службеном листу одлуку о укидању нерадне недеље
Уставни суд Црне Горе доставио је Службеном листу одлуку о укидању члана 35а Закона о унутрашњој трговини, који је прописивао забрану рада трговина недељом и у дане државних и других празника, саопштено из тог суда.
Уставни суд је на сједници одржаној 28. јануара укинуо као неуставан члан 35а Закона о унутрашњој трговини, јер се њиме крши слобода предузетништва гарантована Уставом, као и уставни принцип једнакости свих пред законом, јер је једној групи предузетника/трговаца омогућено да обавља дјелатност недјељом и у дане државних и других празника, док је другој групи то забрањено.
„У одлуци се наводи да Устав гарантује право запослених на ограничено радно вријеме и плаћени одмор, али не прописује право на одмор искључиво недјељом“, објашњавају из суда.
Напомињу да је Црна Гора потписница Конвенције о седмичном одмору у трговини и канцеларијама, којом је предвиђено право на један слободан дан у току седмице и да кад год је то могуће то буде дан који се подудара са даном у седмици, који, када год је то могуће, треба да се подудара са традиционалним даном одмора, али не мора нужно бити недјеља, ако природа посла или пружање услуга то онемогућава.
Такође, Законом о раду запосленима је гарантован један дан седмичног одмора, који се користи недјељом или другим даном у седмици, у зависности од природе посла, уз обавезу послодавца и државе да обезбиједе коришћење, односно поштовање тог права.
„Тиме што је законодавац једној групи предузетника омогућио да ради а другој не, упућује на то да Скупштина Црне Горе уважава чињеницу да постоји потреба за континуираним и свакодневним радом одређеног броја субјеката ради снабдијевања потрошача. Међутим, успостављањем изузетака без образложења зашто је направио разлику међу предузетницима, законодавац није постигао уставноправно прихватљиву равнотежу између права предузетника којима је допуштен рад недјељом и права оних којима је он забрањен, до степена да се без икакве сумње може отклонити приговор о појави неједнакости друге групе субјеката у односу на прву“, наводи се у образложењу, преноси РТЦГ.
Уставом су прецизно прописани разлози због којих се може ограничити слобода предузетништва (ради заштите здравља људи, животне средине, природних богатстава, културне баштине или безбједности и одбране Црне Горе) и законодавац не може самостално да прописује нова ограничења ван тих уставних основа, нити без јасно утврђеног легитимног циља у јавном интересу.
„Тиме што је законодавац једној групи предузетника (апотеке, посластичарнице, пекаре, киосци за штампу, сувенирнице, цвјећаре, продавнице за погребну опрему, за заштиту биља, бензинске станице и продавнице за трговину на мало у оквиру бензинских станица, пијаце, итд) дозволио да ради, а другој не, једну групу привредника је довео у неравноправан положај у односу на другу“, казали су из суда.
По њховим ријечима, оваква забрана нема објективно и разумно оправдање, с аспекта уставне обавезе државе да свим предузетницима обезбиједи једнак положај на тржишту.
