“Ако је крив, нека му буде проклето девето кољено”, рекао је некадашњи директор Београдског зоолошког врта Вук Бојовић у једном од последњих интервуја пред смрт за “Недељник”, алудирајући на свог сина Луку, који је већ тада увелико био окарактерисан као највећи криминалац у Србији.
Вјеровао је да његов син није онакав каквим га јавност представља, понајмање мафијаш свјетског гласа, већ да је по сриједи сукоб који је пргави младић имао са властима.
Чувена београдска породица Бојовић осим што је позната по Вуку Бојовићу, некадашњем директору Зоо врта у медијима је највише писано о сину Луки.
Породица Бојовић која је била позната у Београду по свом угледу, последњих неколико година провлачи се по медијима због блиских веза са оранизованим криминалом. Никоме није јасно како су се двије умјетничке душе, Вук и Анђелка, у једном тренутку окружиле криминалом и смрћу. Шта је пошло наопако? Академски вајар и сликарка имали су троје дјеце – Луку, Николу и Марију.
Дуго година најпознатији члан породице је био отац породице Вук Бојовић као директор београдског зоолошког врта, чији је био симбол. Како је растао њихов најстарији син, почеле да се дешавају чудне ствари. Лука је као дјечак био је несташан, касније је похађао школу “Петар Драпшин”, и још као једва пунољетан “прославио” се пуцњавом у престоничком локалу “Трозубац”, када је ранио Михајла Дивца, новобеоградског криминалца.
У жељи да помогне сину како би га склонио са улице, Вук Бојовић је позвао свог пријатеља Жељка Ражнатовића Аркана и замолио га за помоћ. Једва пунољетан, Лука се обрео у Ердуту, али га командант Српске добровољачке гарде није слао на фронт. Све се промијенило када је Аркан убијен. Лука се, како се верује, приклонио Милораду Улемеку Легији и осветницима за убиство команданта.
Лука Бојовић никада није био директан члан “земунског клана”, али се вјерује да је увек био уз њих. Онда је у једном тренутку преузео вођство.
И данас се прича да је Милорад Улемек Легија, Арканов и Бојовићев пријатељ и покровитељ земунаца, био спона која је довела до криминалног успона Луке Бојовића 2003. године, после “Сабље”. Полиција је у то вријеме трагала за неколицином одбјеглих припадника земунског клана, али пошто су они увијек некако успјели да измакну органима реда, постало је јасно да им неко пружа одличну логистику. Али, ко?
Одговор на ово питање Србија је сазнала од тадашњег министра полиције Драгана Јочића, који је 2007. први јавно објелоданио да је нови шеф наслеђеног земунског клана управо Лука Бојовић.
Вук Бојовић, у то вријеме директор ЗОО врта, оптуживао је министра за медијски линч његове породице. Међутим, да је Јочић био у праву показало се 2010, када је у Загребу дошло до сукоба двојице одбјеглих земунаца, Сретка Калинића и Милоша Симовића. Симовић је у обрачуну ранио Калинића, који се затим појавио у загребачкој болници и предао се тамошњој полицији.
Услиједило је одмах и хапшење Симовића, а затим су на основу свједочења Калинића почела да испливавају злодјела клана под вођством Бојовића. У том тренутку, он је већ био ван радара српске полиције, јер се са супругом Барбаром и дјецом преселио у Шпанију.
Већ 2012. године долази до хапшења вође опасне организоване криминалне групе о чему су писали сви свјетски медији. И дан данас на интеренету се може пронаћи снимак шпанске полиције како упада у Бојовићев стан, проналази новац и оружје, а затим га одводи. На снимку се види и Бојовић како, док га одводе са лисицама на рукама, шаље пољубац у камере. Јасна порука из мафијашког сленга: “Нема приче са полицијом”.
<
Мајка Анђелка је цијелу своју професионалну каријеру провела на београдском Факултету ликовних умјетности, гдје је била професор цртања и сликања. Иза себе има двадесетак самосталних и више од сто групних изложби у земљи и иностранству. Њеним стопама кренула је ћерка Марија, која је такође завршила сликарство, а данас се бави и иконописом.
Наводно, први ударац за Анђелку био је то када је Вук напустио породични дом и са другом женом добио ћерку. У то вријеме њен најстарији син Лука већ је увелико газио странпутицом. Када је ухапшен у Београду 2007, Вук и Анђелка демантовали су у медијима да он има било какаве везе с криминалом и нервирали се што се пишу “лажи о њему”.
Онда је ухапшен у Шпанији 2012. године под оптужбом да је шеф мафијашке групе иза које су многобројне ликвидације, али и шверц наркотика. Заједничким снагама Бојовићи су покушавали да му помогну. Вук је паралелно бринуо о зоолошком врту, а Анђелка се још више посветила умјетности. Међутим, годину касније задесила их је страшна судбина.
Убијен им је млађи син Никола, који није имао везе с криминалом. Убрзо се показало да је настрадао у безумном чину крвне освете само зато што је Лукин брат. Ликвидиран је док је носио оцу доручак. Вук Бојовић се од тога никада није опоравио. Преминуо је годину касније. Сахрањен је поред свог сина Николе, и Анђелка је очајнички плакала поред њихова два гроба. Мајка Анђелка и сестра Марија непрекидно су тражиле правду за Николину смрт.
Лука Бојовић прије пар дана депортован је из Шпаније у Србију. Он је у Шпанији одслужио десет година затвора, али у Србији, иако сене гони кривично, није безбједан јер је, наводно, “на нишану” кавачког клана.
