Успон хомосексуализма

Геј лоби покушава да цензурише свако другачије мишљење. Успели су да блокирају објављивање овог текста на интернет издању Политике.  Текст је на кратко објављен на порталу „Политике“ 2. јула, а онда је волшебно нестао до данас, када се поново појавио на овој интернет адреси. У међувремену, дијељен је путем друштвених мрежа.  Прочитајте га и поделите свуда, у инат!

Прошлог петка Врховни суд САД донео је пресуду у случају „Обергефел против Хоџиза”, преко које је, одлуком федералног тела, легализован хомосексуални брак на територији свих америчких држава. Док леволиберална елита и доминантни медији које она контролише славе ову одлуку као револуционарну, већинско конзервативно становништво Америке доживљава ову пресуду као нови драматичан корак на путу радикалног урушавања државе какву су некада њихови очеви стварали.

Иако је одлука донета тесном већином (пет према четири), она није неочекивана. Припремљена је претходном одлуком истог суда од пре две године у случају „Сједињене Државе против Виндзора”, којом је федералној влади наложено да признаје правну валидност геј бракова склопљених на нивоу појединачних држава. Но још је важније од тога што је она заправо резултат страховите геј пропаганде, која је на снази у САД бар у последњих 25 година.

Још пре пола века хомосексуално понашање је било третирано као болест и кажњавало се глобом, лечењем и затворским казнама. После 1969. и напада хомосексуалаца на полицију у Стоунволу у Њуjорку, те првих геј парада, које су то почеле да славе, а нарочито након одлуке Америчког психијатријског друштва из 1973. којом је хомосексуализам уклоњен са листе болести, овај вид понашања прераста у неку врсту животног, вредносног модела уз идеологију која га прати и која данас царује широм америчких универзитета.

Ширење геј идеологије под фирмом борбе за наводно угрожена ЛГБТ права посебан подстицај доживљава од почетка деведесетих, када осваја простор популарне културе и музике, филмова и нарочито телевизијских серија, некадашњег бастиона традиционалних породичних вредности. Данас, на пример, постоје врло јаке невладине организације које прате кретања процента ЛГБТ личности које се појављују у такозваним мејнстрим, најгледанијим телевизијским серијама. Јао ономе ко производи серије у којима је таквих ликова недовољно: поменуте организације истакну таквог на стуб срама, а онда оглашивачи беже главом без обзира.

У ово масовно заговарање „ширења хомосексуалних права” укључени су сви сегменти моћи у Америци, па и врх политичке елите. Барак Обама је у свом другом инаугурационом говору огроман простор посветио заговарању права ЛГБТ популације, Стоунвол је промовисан у место од историјског значаја, а најдаље је отишао Стејт департмент, који је у доба владавине Хилари Клинтон промовисао доктрину на основу које заштита хомосексуалних права постаје легитимна основа за све врсте интервенција САД према земљи за коју се процени да су у њој она угрожена. Дакле САД су спремне да у циљу заштите, одбране па и промовисања права ове популације интервенишу дипломатски,економским санкцијама, па и војно.

Овде немамо простора да објашњавамо како је до овог дошло и зашто владајући сегменти америчког друштва промовишу геј агенду супротно вољи већине самих Американаца. Наиме, у претходних двадесетак година око овог питања вођени су прави културни ратови, силне дебате и борбе у јавности и уставноправном систему. По правилу се показало да је свуда где су обични људи успели да се изборе за референдум, већина јасно показивала своју вољу да се брак дефинише као заједница мушкарца и жене. Чак су и на нивоу законодавних тела појединачних држава најчешће доношене сличне одлуке којима је одбијана легализација истополних бракова. Но, елита је свуда ово питање гурала ка судовима, који су де факто правним насиљем и неком врстом судијске диктатуре уводили легализацију таквих бракова. Овај процес је окончан пресудом која је донета прошлог петка.

Конзервативци су склони да закључе како обичан народ у Америци све мање има право да одлучује о било чему јер им живот уређује „неко одозго”, поричући њихова права да се држе своје традиције, наслеђа, вредности. Антихришћанска леволиберална елита преко медија, политике, универзитета, правосуђа и популарне културе силом намеће свој поглед на свет и сузбија хришћански традиционализам.

У Европи сличне тенденције гледамо одавно. У Хрватској је насилно, директивом ЕУ, оборен резултат легитимног референдума којим су се Хрвати били изборили за традиционалну дефиницију брака у уставу. Медији прећуткују милионе антигеј демонстраната који излазе на улице Париза или Рима. Отуд не треба да нас изненађује то што се промовисање геј права и геј агенде стално намеће Србији као фундаментални услов за европске интеграције.

Успон хомосексуализма у историји је увек био повезиван са неком врстом декаденције или са жељом елите да његовим промовисањем смањи прекомерни раст становништва. Случај данашње Европе је први случај у историји да се хомосексуализам промовише у време страховитог демографског пада. Док са истока поново надиру варвари, витални, одлучни и бескомпромисни, Запад им као одговор нуди Кончиту Вурст.

*Виши научни сарадник у Институту за европске студије

Пише: Миша Ђурковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: