Успомена на ноћ 26. децембра 2019. г.
владика Јоаникије
Ноћ ће ова останути
упамћена кроз времена,
јер на мосту Блажовоме
сину искра из камена.
Те је ноћи Соко Јоле,
ког’ све ране рода боле,
запалио плам слободе,
крај Мораче хладне воде.
Уз њега се на стотине
смрзавало Соколова,
али само четворицу
поменуће пјесма ова.
Однекуда по том мразу,
из густога изби мрака,
чета мала ал’ ваљана
Јокашевих храбрих ђака.
Ту је Вујке, ту је Павле,
ту је Чока Соко Сиви,
коме баста и дан данас
да хајдучки живот живи.
Кадар стићи, и утећи
и на страшном мјесту бити,
и са браћом у механу
ка’ Краљевић вино пити.
Све му баста, све му приста
мана му се наћ’ не може,
да је таквих мало више
крај ђе би нам био Боже.
Са њима је долетио
из Никшића пјесник врли,
Крулановић, а Јокаш их
као добри Отац грли.
И њему је камен тешки
са јуначког срца пао,
кад је ове Соколове
поред себе угледао.
Тако ова слика наста
успомене која крије,
а једног ће дана знам то
красит’ стране Историје.
Сочинитељ: Младен А. Шарчевић
Ивање 26.12.2020 г.Г
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
