Ускоро повратак Шешеља? Хашки трибунал прихватио захтев за изузећем "пристрасног судије"
1 min read
Судско веће Хашког трибунала одобрило је захтев лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за изузеће данског судије Фредерика Хархофа због сумње у његову непристрасност. Судија Хархоф је на адресе 56 пријатеља и сарадника упутио писмо у којем је оценио да су ослобадјајуће пресуде хрватском генералу Анту Готовини, бившем начелнику Генералштаба ВЈ Момчилу Перишићу и бившем шефу Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу плод политички мотивисаног притиска председника суда Теодора Мерона на колеге.
Судија Хархоф је на адресе 56 пријатеља и сарадника упутио писмо у којем је оценио да су ослобадјајуће пресуде Готовини, Перишићу и Станишићу плод политички мотивисаног притиска председника суда Теодора Мерона на колеге
„Већина, уз издвојено мишљење судије Лиуа Дакена, сматра да је у писму судије Хархофа видљива његова пристраност у смеру осуђујуће пресуде. Ту пристраност би приметио и просечно информисани посматрач“, стоји у одлуци коју је путем свог профила на Твитеру објавио адвокат Лука Мишетић, који је у Хагу водио обрану хрватског генерала Анте Готовине.
У одлуци се даље каже да већина, уз издвојено мишљење судије Лиуа, сматра да је претпоставка непристраности побијена. У складу с тим, већина сматра да је „оптужба о пристраности судије Хархофа основана“.
Шешељ је Хархофово изузимање затражио почетком јула, недуго након што је у јавност процурило поверљиво писмо данског судије, у којем он изражава сумњу да је председник ИЦТY-а Теодор Мерон, под притиском неких моћних држава, вршио притисак на колеге судије да доносе одређене ослобађајуће пресуде.
Иако у писму није изнео никакав конкретан доказ за своје сумње, Хархоф је навео случај хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача као један од оних у које се уплео Мерон. Написао је да је у том случају председник ИЦТY-а „имао среће“ јер је „у последњем тренутку уверио остарелог турског судију да промени мишљење“ и гласа за ослобађање хрватских генерала.
Када спомиње „остарелог турског судију“, Хархоф алудира на 77-годишњег Мехмета Гинеија, који је заиста гласао за ослобађање генерала у другом степену.
