Апелациони суд Црне Горе одбио је као неосновану жалбу одбране Николете Ускоковић на рјешење Вишег суда у Подгорици, којим јој је почетком јула продужен притвор због сумње да је учествовала у планирању и логистичкој подршци убистава Жарка Пејаковића и Петра Липовине.
Одлука је донијета 1. августа на сједници вијећа којим је предсједавала судија Мирјана Поповић.
Према наводима оптужнице, Ускоковић је у другој половини 2024. године, заједно с више саучесника, постала члан криминалне групе организоване ради извршења тешких кривичних дјела, међу којима је и планирање ликвидације Пејаковића и Липовине.
Према сумњама истражних органа, она и још неколико окривљених обезбиједили су стан у Подгорици, намијењен за скривање и припрему убиства које није реализовано захваљујући интервенцији полиције.
Ускоковић се терети за тешко убиство путем помагања, недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја, те криминално удруживање. Суд је у образложењу одлуке навео да постоји довољно доказа који указују на њену повезаност с припремом убистава, укључујући анализе комуникације с мобилних телефона, извјештаје Форензичког центра, обдукциону документацију и исказе свједока, пишу Вијести.
“Оцјеном доказа из списа предмета првостепеног суда, до нивоа постојања основане сумње и овај суд је, као и првостепени, утврдио да је окривљена Н. У. основано сумњива да је учинила кривична дјела стављена јој на терет предметном оптужницом, односно да је… постала припадница удружења које има за циљ вршење кривичних дјела и то против живота и тијела – тешко убиство”…
Поред ње, у истом предмету оптужени су и Сава Калуђеровић, Александар Дацић, Миљан Марјановић, као и дански држављанин настањен у Андријевици Томи Ра Фрост (41), који се раније звао Томица Рајовић.
Разлози за продужење притвора
Апелациони суд потврдио је став Вишег суда да постоји опасност од бјекства, с обзиром на тежину кривичних дјела, висину запријећених казни и чињеницу да је Ускоковић млађе животне доби, неудата и без чврстих веза с мјестом пребивалишта. Суд је оцијенио да блаже мјере, попут забране напуштања мјеста боравка или одузимања путних исправа, не би биле довољне да спријече могућност да се окривљена склони од правосуђа.
“Приликом одлучивања о даљем трајању притвора, овај суд је имао у виду да је притвор најтежа процесна мјера за обезбјеђење несметаног вођења кривичног поступка и да неминовно значи ограничење права на личну слободу окривљених…, али је с обзиром на све већ претходно образложено оцијенио да је наведена мјера, како својим трајањем, тако и својом тежином, нужна и сразмјерна тежини кривичних дјела за која је окривљена основано сумњива да је учинила, при чему је овај суд водио рачуна не само о висини законом запријећене казне за та дјела, већ и о свим околностима конкретног случаја, па и да се сврха због које се притвор продужава овој окривљеној не може постићи неком блажом мјером прописаном ЗКП-ом. Због наведеног су наводи жалбе којим се тврди супротно, неосновани”, стоји у судској одлуци.
Маскирани нападачи су 6. новембра 2024. око 15.20 часова из аутоматског оружја испалили више од 30 метака у возило у којем су се налазили Липовина и Пејаковић.
Као директне починиоце тужилаштво сумњичи Вука Лалатовића (25) из Никшића и Артура Цимермана (28) из Београда, за којима полиција трага. Осим за Лалатовићем и Цимерманом полиција трага и за Лазаром Лазићем (31) из Београда.
Рафали на раскрсници
Четрдесетдвогодишњи Липовина и двадесетшестогодишњи Пејаковић убијени су на улазу у Подгорицу, након што су нападачи изручили рафал ка њиховом “БМW”-у.
Наоружани мушкарци под фантомкама сачекали су мете нешто послије 15 часова недалеко од кружног тока и раскрснице магистралних путева Подгорица – Цетиње – Никшић и запуцали…
Они су потом ушли у украдени “рено”, довезли се до Марезе, гдје су запалили тај аутомобил. Тада су промијенили возило, а “Вијестима” је речено да је полицији познато коме припада…
Према полицијским информацијама Липовина је био високорангирани припадник цетињског огранка кавачке криминалне групе и користио је возило регистарских ознака ЦТББ271, у који је тада испаљена киша метака.
Том клану наводно је припадао и други страдали – Пејаковић.
Први је крајем 2023, а други десетак дана уочи напада, напустио Истражни затвор у Спужу, јер у законском року од три године нису донесене првостепене пресуде у предметима организованог криминала.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
