Упаљен „црвени аларм“: Када бјеже „стубови“ ДПС режима – ко контролише систем
1 min read
Није прошло ни седам дана, како је волшебно нестао вођа организоване криминалне групе, син бивше предсједнице Врховног суда, такође осуђене на 10 година затвора, Милош Меденица, а већ се тражи и бивша специјална тужитељка Лидија Митровић, осуђена на седам мјесеци затвора, која је по свему судећи „ухватила“ талас и однос према институцијама које је за вријеме ДПС режима итекако обликовала.
Посљедњи случајеви бјекства осуђених лица у Црној Гори превазишли су оквире појединачних инцидената и упалили озбиљан институционални аларм. Када од правде бјеже, не маргиналне фигуре, већ људи који су годинама били дио самог језгра система, онда се више не поставља питање гдје су осуђени – већ ко уопште држи контролу над државним механизмима.
Бјекство Милош Меденица и посебно бивше специјалне тужитељке Лидија Митровић носи тежину која далеко надилази њихове појединачне случајеве. Ријеч је о кадровима који су годинама важили за поуздане ослонце правосудно-безбједносне архитектуре изграђене под управом Демократска партија социјалиста. Управо зато њихово одсуство из затворских ћелија, а присуство у јавном простору као бјегунаца, представља озбиљан ударац кредибилитету државе.
Посебно забрињава чињеница да су у питању људи који су до јуче били дио апарата задуженог за спровођење закона. Ако они данас могу да игноришу правоснажне пресуде, логично је питање: да ли су некадашње везе и утицаји и даље активни? И ако јесу – колико су дубоко укоријењени?
Умјесто брзих и јасних одговора, јавност добија тишину. Нема оставки, нема прецизних објашњења, нема видљиве одговорности. Потраге се воде формално, док се суштинско питање – институционалних пропуста – гура у страну. Управо та тишина додатно појачава сумњу да систем није само спор, већ можда и селективно немоћан.
Када „стубови“ једног режима бјеже од пресуда, а држава дјелује затечено, онда проблем није у појединцима, већ у насљеђу система који још није демонтиран. Црвени аларм је упаљен не због самог бјекства, већ због поруке коју оно шаље: да у Црној Гори још увијек постоје људи за које закон није коначна инстанца.
Зато је кључно питање једноставно, али непријатно: ако правосуђе не може да спроведе сопствене пресуде над онима који су га годинама обликовали – ко данас заиста контролише систем?
усране ли државе пуне олоши,кад им човјек дугује рачун за струју угасе га,а лажни Сврбин милутин ђукановић из епцг никшић прима 7 000 еура мјеселно
Neznam kome jos nije jasno,svi tuzioci,sudije,predsjednica suda ,sve goli plotari .i sad se neko cudi odakle medenice i kompanija znaju,cure informacije ne lazite narod sve je dogovoreno.perete pare za klanove.abolirate kriminalce
Утолико се хитно не угаси судство и Тужилаштво и не формира ново без и једног Правника који је досад тамо нешто значио не треба очекивати ништа добро. Али ко то да уради , Милојко и Јаков. Е пропало се, ко све води ову ојађену државу.
Mislim da bi pošteno bilo da neko pođe i otključa kapije ZIKS-a i puste sve napolje sem ubica i silovatelja. Došlo se u situaciju da je lud svak ko se javi da služi kaznu
Ko bježi sledeći, Bitanga ili Beli kikerez?
Па људи и Светозара Марковића и његовог сина је систем омогућио да иду у БГ,да неби проговорили о Миливој похари ,није их Вучић украо. Све касније опет дил структура у Србији и Монтешупку. Омогућили су и Звицеру и Миловић да одшетају . Ово двоје су боранија шта су знали Миловић ,Звицер,Кељменди.
Светозара Марковића кажеш. Ко је тај