Умјетност и параноја: Дан када је умро Салвадор Дали

Један од најзначајнијих уметника 20. вијека, каталонски и шпански надреалиста Салвадор Дали умро је на данашњи дан прије 26 година у родном мјесту Фигерасу, у кући-музеју, коју су изградили још за његова живота.Био је геније на граници лудила.

Био је велики мајстор надреализма, а његова уметничка дјела показала су да је био и један од најкреативнијих сликара свог времена.

Овај славни сликар је читавог свог живота вјеровао у своју посебност. Једни су га сматрали генијем, док су други говорили о њему као поремећеном егоцентрику, чија дјела немају никакву вредност.

Мада су га шпански ликовни критичари увијек сматрали за надобудног и неталентованог шарлатана, популарност и продајна цијена његових дјела непрестано су расли. Данас, свјетски колекционари плаћају милионе долара како би у својој колекцији имали бар једну Далијеву слику.

Оно што Далија издваја од осталих умјетника и што га чини посебним, јесте његова необична личност. Био је геније на граници лудила. Његове карактерне особине, егоцентричност, депресивност и мазохизам, јасно се виде у његовим дјелима.

Осим што се бавио сликарством, сценографијом, дизајном, вајарством и филмом био је и писац. Написао је неколико веома важних и читаних дела. Једно од најважнијх је „Тајни живот Салвадора Далија“ (1942), а ту су и „Скривена лица“ и „Дневник Генија“. Рођен је у малом каталонском мјесту у сјевероисточној Шпанији Фигерасу 11. маја као Салвадор Фелипе Хасинто Дали.

Сликарство је студирао у Мадриду и Барселони, а студије није завршио. Још током студирања, са великом лакоћом је преузимао велики број различитих стилова и показивао необичну техничку спретност.

Дали је још у адолесценцији почео да се интересује за графику и илустрације, међутим из тог периода сачувано је мало дјела. Тридесетих година прошлог вијека, као надреалиста, почиње активно да се бави илустрацијом књига, као што су „Фауст“ и „Живот је сан“. После Галине смрти 1982. године, практично се повукао из јавног живота у своју вилу у Пуболу.

У његовим позним двадесетим годинама два догађаја су проузроковала развој његовог зрелог стила: његово откриће дела Сигмунда Фројда о еротском значају подсвесних слика и придруживање париским надреалистима, групи ликовних уметника и писаца, који су желели да створе већу реалност која би произлазила из људске подсвести и уздигла се изнад његовог разума.

У периоду од десет година, током којих је одржавао константан контакт са надреалистима, Дали је претворио, као ниједан други надреалиста, апсурд и лудост у суштински дио своје умјетности, стварајући чак и термин који дефинише суштину његове „параноично-критичке“ уметности.

Међу многим умјетницима који су ушли у свијет надреализма он је постао један од најбољих представника тог покрета, тврдивши да је он сам био умјетност и да је тако и живио.

Да би слике из подсвести могле да дођу до површине, Дали је сам у себи подстицао некаква халуциногена стања и тај процес је назвао параноично-критичка метода.Помоћу ове методе његово сликарство је изузетно брзо сазрело и од 1929. до 1937. године створио је она дјела због којих је и данас свјетски најпознатији надреалиста.

У касним тридесетим, после путовања по Италији и ослањајући се на ренесансног мајстора Рафаела, Дали је у своја дјела унио нешто више академског духа и био искључен из надреалистичког покрета, иако се сам читавог живота сматрао јединим правим надреалистом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: