Насловна Издвојено Умјесто „Филипа Безличног“, на трону „Мило Цар“, најбољи црногорски „Американац“

Умјесто „Филипа Безличног“, на трону „Мило Цар“, најбољи црногорски „Американац“

12

Пише: Момир Булатовић

Недавни предсједнички избори у Црној Гори формализовали су непромјењивост црногорске политике на спољњем и унутрашњем плану. Умјесто „Филипа Безличног“, на трон се, након петанаест година, вратио „Мило Цар“.

Кампања је била кратка и без (дотад) уобичајеног жара. Гласање је протекло без екцеса, а резултат – побједа у првом кругу, није никога изненадио. Побједници нису били прегласни у прослави, а поражени су стоички истрпјели и губитак и критике. Челници Демократског фронта, најјаче опозиционе коалиције, били су под сталним државним прогоном и пред бројним судовима. Борећи се за слободу и достојанство, они нису били у стварној прилици да се баве политиком и изборима. Излазност бирача је била реалтивно мала, што је тумачено као још један доказ посвемашње апатије црногорских грађана. Независно од ових избора.

Медији су се позабавили рачунањем и установили да новим мандатом Мило Ђукановић улази у мали број европских политичара, чија ће владавина премашити три деценије. Збир година је тачан, али многи не виде да није у питању један те исти човјек. Постоје најмање два Мила Ђукановића. „Мило пређашњи“ – комуниста и борац за социјалистичке идеале, бранитељ СФРЈ, суоснивач СР Југославије, човјек који је здушно бранио права Срба у Хрватској и БИХ…

„Мило садашњи“ је потпуна супротност. Први је и најбогатији међу новонасталом црногорском богаташком „елитом“. Воли да га зову „Оцем оснивачем“ суверене Црне Горе. Присно пријатељује са Хашимом Тачијем, назови предсједником Косова, које је међу првима признао као независну државу. Показао је изузетну ефикасност у прогањању и обесправљивању Срба, како домаћих, тако и укупно.

Преображај се десио 1996. године. Само што се није од гусјенице створио лептир, него је било обрнуто. Те су му године, приликом посјете Америци, предложили да крене путем раздвајања Србије и Црне Горе и потпуне послушности Западу. Први корак је требало да буде његова критика политике Слободана Милошевића. Комунистичким жаргоном, од њега је тражено да се самокритикује, будући да је до тада то била и његова политика и основ његове, не мале, популарности међу Црногорцима.

Мило је, као частан човјек одбио понижавајућу понуду. Онда је напуштен терен дипломатије. Са друге стране је отворен досије о шверцу цигарета и обећана му је међународна потјерница и суђење. Иако је био частан, Мило није био превише јак човјек. Попустио је и прихватио да га ставе у чауру из које ће се излећи „садашњи Мило“. На њихово мјесто су, одмах, ускочили дојучерашњи опоненти, чиме се црногорска политичка сцена поставила наглавачке. Тумбање се није смирило ни након двије деценије.

На првим предсједничким изборима Мило је изгубио у првом кругу гласања. Изгубио је и у другом, али Медлин Олбрајт, тадашњи амерички државни секретар, шест сати прије завршетка гласања, поздравила је његову побједу. Тада су побјеђивали само они за које Америка каже да јесу. Између неправде и бомби, Црногорци су паметно изабрали ово прво.

Црна Гора је добила новог предсједника и изгубила право да води своју политику. Пљачкашка приватизација је представљана као збир западних вриједности. Услуге крупном капиталу су тумачене као природна неминовност, а вапијуће сиромаштво већине, као успутна тегоба. Сам народ је третиран као незрео и неспреман за прелазак на западни систем вриједности. Стога он и није имао право да буде питан да ли хоће у НАТО или шта мисли о Косову.

Американци немају проблема са политичарима типа Мила Ђукановића. Штавише, они су их и створили, будући да се њима управља без напора. У оквиру њихове дипломатије је уобичајено да се, оваквим поводом, констатује: „Знамо ми да је у питању битанга, али је НАША битанга“.

Свијет политике, ипак, врви од људи чији морални назори дозвољавају да их неко споља третира као крпу. Нелагоду увијек могу надокнадити осионим понашањем према својим поданицима.

Но, без обзира колико дуго били на власти, историја их не памти. Зло и штетно чињење према свом народу и држави знају да се десе, али се брзо и забораве. Памте се само они који граде државу и чувају народну слогу. Само они који зборе „из главе цијела народа“, како нас је Његош одавно научио.

12 КОМЕНТАРИ

  1. 14
    6

    Nemoj nimalo braniti opoziciju koja nas laze taman kao i vlast.Trebali su spremati mladog , pametnog i lijepog prije sudskih procesa.Sjecam se nekog studenta sa filozofskog fakulteta iz Niksica koji je bljesnuo na politickoj sceni .U zemlju su ga sabili,ljubomorni i pokvareni opozicionari.Sta je hvalilo da ti glupani nesposobni daju podrsku Milacicu,koji ima jasno izdefinisane stavove?-Pola DF je za NATO,a Marko je palio njihovu zastavu.Zato ga fukare nijesu podrzale.Sad kritikuju americku liziguzu Becica a prije mjesec su prihvatili njihovog kandidata za presjednika.Kakav je to politicki subjekt koji se busa u 180000 clanova a ne moze naci kandidata da izadje Milasu na crtu.Imajuci u vidu bombe,ubistva i hiljade nepocinstava koje se pratile Milasa ,svaki posteni,elokventni i s damarom politicar bi ga glatko pobijediom.Ti jadovi su izabrali neubedljivog i neelokventnog politicara sa opterecujucom hipotekom (slucaj Pajovic)On sam u prestavljanju rece „i ja sam NEKI presjednicki kandidat.On da pobijedi onu nasmrkanu zvijer?Da nije zalosno ,bilo bi smijesno.E takvi su nasi“veliki opozicionari“Dok su oni na celu opozicije Milas ce vladati 100 godina.

  2. 14
    7

    Ne treba zaboraviti da 2001 Koalicija za Jugoslaviju bi pobijedila istog Mila, da Gospodin Bulatovic nije opet (iz sujete) zaigrao sa njim u istom timu I uzeo glasove koji ni u snu nijesu pripadali Milu.Imao je vlast, izgubio je of cudovista koje je sam stvorio, I posteno bi bilo da se prvo izvini svima pa da prica o ovoj temi

  3. 14
    1

    … Seđeli smo jedanput, stoput ponovih istu tu priču, na terasi hotela Morgen. Čekali smo njega, Mila! On je nešto kasnio, a ti si Momire nešto bio požurio u svakoliki optimizam očuvanja jugoslovenskog zajednice … Još i bratstva i jedinstva, koju, nego kako, moramo da čuvamo kao zenici oka!???
    I sve tako …
    Onda je i on došao, onda Milo … Samo koju godinu poslije, Nečastivi iz Katunske!
    Onda … na toj hotelskoj terasi, nasuprot Starog grada i očekivanjima za stolom, nasuprot tebi, svašto je drobio! Ni traga u njemu od “ skojevca“, kako tvrdiš, nasuprot i naprotiv! … Biše zapjenio, e, će jadi da nađu one koji krenu na Srbe!!!
    Jel’ tako bilo, Momire?
    … Još ga ti očinski blago prekorevao i svjetovao!
    Tako je bilo Momire, ali nikako!
    … Na terasi hotela “ Morgen „, mirisalo je na sukobe i rat, koji samo što nije! … Zalud mirisalo!
    On Srbin, a ti Momire komunojugosloven! Baš na toj terasi, kada ste seđeli kao slobodni ljudi, bez kamarile i obezbeđenja od naroda!
    Danas je, kao što i sam vidiš, sve drukče!!!
    Oko njega armada, a ti si neđe u zapećku, što i nije loše!
    On je svakako “ nešto „, svašto i ništa. Nečastivi iz Katunske, grobar srpske Crne Gore! Kako je to više nego nešto loše!
    A ti si Momire, pričaju mi ljudi , zajednički prijatelji, kunu se oni da si ti dobar čovjek i dobar Srbin!
    Vjerujem ja njima, vjerujem.
    Kako je to dobro za tebe … I svakako nije kasno.Nikad nije kasno biti Srbin i čovjek!!!
    A za Crnu Goru … Bog će ga znati?
    Momire Bulatoviću.

  4. 8
    4

    Добри човјече Момире! Врати се политици, Срби Боке Которске жељно те чекају да заједно уништимо сатрапа и издајника.

  5. 3
    0

    Момир је један паметан човјек, партиотских ставова. Међутим, на власти се понашао као другоразредни апаратчик, неспреман да одустане од комунистичке конструкције црногорске нације. Момирова историјска одговорности за садашње стање у ЦГ је прилично велика. Наравно, многи могу да кажу да је лако после битке бити генерал, али сурова стварност ово потврђује.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here