Уметност опасна по живот

Карикатуриста Југослав Влаховић каже да се десио нови једанаести септембар, редакција се због Коракса извињавала иранској амбасади, а Српко Лештарић преводилац са арапског каже да треба дирати у табу теме.

Свет је поново захватила зебња после терористичког напада на редакцију француског листа „Шарли ебдо”, и погибије дванаест људи, а међу њима четворице карикатуриста, који су из броја у број на сатиричан начин приказивали пророка Мухамеда и муслиманске лидере. Поново се постављају питања о угроженој слободи штампе, правима новинара и уметника, о повређеним осећањима исламских верника. Све подсећа на међународни инцидент из 2005. године, када је у данском листу „Јиландс постен” предмет карикатура, такође, био пророк Мухамед. Често и књижевна дела, која говоре о томе да ли је пророк Мухамед имао потомство, и са колико је жена био, изазивају осуду исламске заједнице. Брутални напад на редакцију француског часописа је и код нас осуђен, мада међу коментарима читалаца има и оних који кажу да су атентатори били испровоцирани.

Случајно, или по неком усуду, сада се у Београду, у галерији „Њу момент”, у оквиру изложбе „Вива вино” организатора и селектора Југослава Влаховића, налази карикатура једног од убијених карикатуриста листа „Шарли ебдо” – Тињуа.

– И на овој Тињуовој карикатури може се видети његов слободан стил, што је пародија на чувену слику Ежена Делакроа „Слобода предводи народ”. На барикадама су пијани револуционари. Када спомињемо усуд, повезујем ту реч са настрадалим чувеним карикатуристом Жоржом Волинским, осамдесетогодишњаком, носиоцем Легије части, чијег оца је у Тунису, где су раније живели, убио Арапин. После тога, породица се преселила у Француску. Волински је у једном интервјуу поменуо да га прати дух његовог оца, и сада, и он је на сличан начин завршио живот – каже за „Политику” Југослав Влаховић,наш награђивани карикатуриста, који је и мишљења да се десио нови једанаести септембар у области журнализма и карикатуре, иако је појединачних страдања било и раније.

Када је реч о листу „Шарли ебдо” Влаховић истиче да су се његови карикатуристи критички односили не само према исламу, већ и према свакој врсти дискриминације и неправде. Када је реч о аутоцензури и цензури, које би могле да уследе после ових догађаја, Влаховић мисли да ће реакције карикатуриста бити сасвим супротне. Али да ће малобројни листови, као што је био „Шарли ебдо”, преиспитати своју сатиру.

Српко Лештарић,један од наших најзначајнијих преводилаца са арапског, приредио је антологију приповедака арапских писаца „Дванаест немогућих” („Народна књига” 2005), због којих су ови аутори били осуђени на затвор, или су им били забрањене књиге или часописи. У другој половини ове књиге објављени су есеји приређивача о овим храбрим ауторима, о проблему цензуре и онима који се субверзивно односе према верским и политичким табуима. Ову антологију затим је превела Европска културна фондација на енглески. Српко Лештарић је, поред осталог, превео и роман египатског нобеловца Нагиба Махфуза „Деца наше улице”, која говори о пет великих пророка јудаизма, хришћанства и ислама, од Мојсија до Христа, и која, по Лештарићевим речима сликовито говори о томе да су све религије исте, да су сви фундаментализми једни те исти.

– Када је реч о овој књизи, реакција исламске заједнице била је тако жестока да је тадашњи председник Египта Насер „замолио” писца да роман не објављује у виду књиге. Објављен је у Египту тек 2006. године, пред пишчеву смрт. Слично као што је то казао и Махфуз, и ја сматрам да су сви фундаментализми исти, као што је мистицизам у ствари један, а из више је извора. А када је реч о томе да ли треба дирати у табу теме ја сам неко ко ће на то рећи да треба. С једне стране, свако има право да бира табу тему, као што има право да изабере било коју тему. Са друге стране, хегемонија Америке и нови колонијализам доводе до формирања ирационалног исламског отпора, који буја. Тај отпор ће и даље јачати докле год је притисак на ислам јак – истиче Српко Лештарић, који сматра и да су француски и дански карикатуристи у праву, а да исламски фундаменталисти нису у праву, као ни било који други фундаменталисти уосталом.

Душан Симеоновић, некадашњи амбасадор у Либији и у Египту, члан Форума за међународне односе, истиче да овај брутални акт тероризма сасвим оправдано наилази да најоштрију осуду цивилизованог света.

– Таква осуда долази и из исламских земаља, јер терор и верски фанатизам немају ничег заједничког са суштинским порукама исламске вере. Истовремено вређање најдубљих верских осећања милиона људи не може се сматрати цивилизацијским актом. Вређање таквих осећања било где, а поготово у срединама тако измешаних верских заједница, каква је Француска, пре је непотребан и опасан изазов, него примерен израз медијских слобода – објаснио је Симеоновић, уз напомену да и у нашој средини треба да постоји сталан опрез када је реч о заштити осећања различитих вера.

Да ли то значи да карикатуристи треба да буду мање субверзивни, или новинари мање критички настројени, питамо Душана Симеоновића, на шта он одговара да је на уметнику или новинару да одреди слободу свог израза, не вређајући припаднике других нација и вера.

– Терористички акт ничим не може да буде оправдан, али истовремено треба развијати културу односа према другачијем – сматра Симеоновић.

Наш познати карикатуриста Душан Петричић сматра да је угрожавање медијских слобода и стваралаштва, као и свака врста цензуре, одраз глупости. Да је овај терористички напад на редакцију листа „Шарли ебдо” екстремно испољавање глупости, које је завршено трагедијом.

– Иза свега стоји ужасна и неуништива људска глупост. Ако неко мисли да се оружјем супротставља паметној, доброј и талентованој мисли, испољеној цртежом, или текстом, онда су ствари заиста далеко отишле. Нажалост, слично се већ дешавало и раније. Супротстављали су се умним људима оружјем и раније, али то да дванаест људи, међу којима су и четворица врсних карикатуриста на овај начин заврши живот, то је велика трагедија. То повлачи ланац догађаја са „обе зараћене стране”, и на овоме се неће све завршити, управо зато што недостаје памети – каже Душан Петричић.

Ипак, „Шарли ебдо” најављује даље бројеве, а новинари у читавом свету стају на његову страну.

Предраг Кораксић Коракс, карикатуриста, каже да „Шарли ебдо” није штедео никога.

– Ми немамо такву традицију. Код нас се не претерује толико, немамо такву оштрину, сатирична нота је мање заступљена. Французи иду „до даске”. Ми ипак имамо неку меру. Али таква је француска традиција у карикатури. Мени је жао што не могу некада на тај начин да се бавим личностима и догађајима, а имао бих разлога. Ипак се уздржавам, водим рачуна да неког не увредим до даске. Ваљда зато што нам традиција није таква.

Они нису имали унутрашњу цензуру. Били су омражени са свих страна. И од политичара у самој земљи. Бавили су се и другим религијама. Критиковали су папу, имали аферу са Де Голом. Али, ови коментари читалаца, који кажу нешто у смислу „ето заслужили су јер су претеривали” су заиста малограђански.

Данас немам узвртану информацију како се доживљавају моје карикатуре. Ћуте.

Ја сам имао проблем када сам направио једну новогодишњу карикатуру. Нацртао сам Милошевића како прима званице. Долазе сви негативни типови из историје – Мусолини, Хитлер, Стаљин, па и цртани као што су Хогар или Гаргамел. Међу њима је и Хомеини. И онда је иранска амбасада слала демарш редакцији па се редакција извинила.

Иван Ејуб Костић, оснивач Балканског центра за Блиски исток, истиче да никоме ни у ком случају не би смело да падне на памет да због било које увреде посегне за насиљем. Ово што се десило у Паризу је заиста стравичан злочин о коме мислим да не треба ни расправљати у кординатама да ли то вређа некога или не.

Свакако да су карикатуре које су публиковане дубоко спорне с тачке гледишта муслиманских верника, али против тога се мора борити аргументима и дозвољеним средствима, а не насиљем. Такође, оно што је додатно страшно јесте да због оваквих аката насиља увек трпе обични грађани који живе свој живот у складу са законима земље у којој живе и не деле ставове екстремних идеологија.

Марина Вулићевић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: