Уместо тестамента: Како би Умберто Еко владао светом
1 min read
Умберто Еко, италијански филозоф и писац који је јуче преминуо у 85. г., у једном интервјују говорио је о његовој визији владања свијета, и о његовој визији човјека и човјечанства.
Могу да пружим само полемички одговор на то шта бих урадио када бих био владар света, јер не постоји могућност да се то догоди. Како сам старио, почео сам да мрзим човечанство, тако да бих га, ако бих имао апсолутну моћ, оставио на стази према самоуништењу – оно би нестало и ја бих био срећнији.
Људи попут мене, ми смо интелектуалци – ми радимо свој посао, пишемо текстове, имамо начине да дигнемо глас, да протестујемо, али не можемо да променимо свет. Све што можемо да урадимо јесте да подржимо политику емпатије. Канцеларка Ангела Меркел дала је позитиван пример када је охрабрила немачки народ да угости сиријске избеглице. Променила је имиџ Немаца широм света – нико их више неће посматрати као СС Адолфа Хитлера. То је оно што један политичар може да уради.
Младе људе треба научити да филтрирају и да доводе у питање информације које добијају преко интернета, а не да их узимају здраво за готово. То није једноставно. Ја користим Википедију и знам да могу да јој верујем 99 одсто времена, али људи су на мојој страни написали да сам био прво од тринаесторо деце и да сам се оженио ћерком свог издавача. Ништа од тога није истина. Тако да чак и то може да буде предмет манипулације. Један од мојих унука има 15 година и каже да многи његови пријатељи верују у теорије завере о којима читају на интернету. Не постоји контрола квалитета – и то је огроман проблем.
Свака влада треба да настоји да побољша образовање. Пре Првог светског рата, свега око 20 одсто људи у Италији имало је завршену основну школу. Данас је проблем у универзитетима – ризично је што смо смањили услове за упис како би што више људи добило приступ високом образовању, али је квалитет тог образовања истовремено смањен. То се десило у Италији последњих година и представља праву трагедију. Сада су прве три године факултета превише лаке – студенти уопште не морају да читају књиге дуже од стотину страна. Они који су на власти морају да схвате да је неопходно да будеш изазван да би одрастао. Када сам ја студирао, читао сам на хиљаде страница и није ми ништа било!
Учење језика је једина ствар коју бих учинио обавезном у школама. Ако концепт Европе постоји, онда је он базиран на заједничком знању језика. У две највеће земље, Француској и Британији, већина људи изгледа говори само свој матерњи језик. Не толико давно, у Енглеској су људи течно говорили латински. Постоји прича о енглеском генералу којег су послали у индијску провинцију Синд у 19. веку, током једне побуне. Да би се нашалио, послао је телеграм у Лондон, са речју „Peccavi“, што значи „Згрешио сам“. Дивна ствар није била што је могао да направи шалу на латинском, већ то што су је његове колеге у Лондону разумеле. Мој унук учи грчки већ две године. Можда још не може да чита Хомера у оригиналу, али развио је разумевање грчке цивилизације. То је део нечега што се зове „енциклиоза“, што значи „кружно образовање“, а из те речи потиче и израз „енциклопедија“.
Људи су религиозне животиње. Пси нису религиозни. Истина је да они лају на месец, али то вероватно није због религије. Људи имају тенденцију да траже разлог у ситуацијама у којима се нађу. Постоји дивна реченица, приписана Г. К. Честертону: „Када људи престану да верују у Бога, то не значи да више не верују ни у шта; то значи да верују у све.“ Владар света не може да елиминише религију. Можете да будете атеиста или неверник, али морате да схватите да већини људи једноставно треба неко верско убеђење.
Карл Маркс је казао да је религија опијум за масе – да она држи народ утишан. Али она може да буде и кокаин за масе. Она има двоструку функцију – одговара на поједина фундаментална питања и понекад их тера да иду у борбу са неверницима. То је одлика човечанства на исти начин на који су људи једина врста која уме да воли.
На крају, да сам владар света, натерао бих све људе да прочитају све моје књиге, како би постали једнако паметни као ја и како не би веровали да свету треба владар!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Да људи читају књиге не би гледали Фарму. Није образовање ни смишљено да би човјек постао способан да мисли, већ је створена илузија о знању, а заправо само бивамо натрпани информацијама. Јер знање значи да су све информације које добијамо током образовања увезане једна са другом – на тај начин се добија слика о нечему. Треба обратити пажњу кад нам дјеца не воле да иду у школу – то је општи феномен. Зашто сва дјеца не воле? Јер не виде сврху. Кад би информације биле увезане добили бисмо знање.
Овако смо писмено неписмени.
Да смо заиста образовани мислили бисмо својом главом не бисмо себи тражили лидере да мисле умјесто нас – ту је Еко сасвим у праву. Као што је и Велики Инквизитор тврдио код Достојевског: људи не желе одговорност и пребацили су је нама. То исто људи траже од лидера, од Тита, Мила и свих других. У праву је и кад каже да је систем академског образовања деградирао – али ту је мјесто за нашу савјест: ко је дошао на факултет због знања тај ће учити, ко је дошао због дипломе њему болоњски систем одговара.