Улоге по којима ћемо памтити Лаушевића: „Милош Обилић“ отишао са „Херојима Халијарда“

Жарко Лаушевић преминуо је у 63. години послије дуге борбе с тешком болешћу, а његове улоге ће га чувати од заборава.

Остаће упамћен као један од најталентованијих глумаца на просторима бивше Југославије. Он се, осим својим талентом, истакао и посебним шармом и тајанственошћу својственом меланхолицима, што га је чинило једним од наших најбољих глумаца свих времена, преноси б92.

Када бисмо набрајали све ликове које је играо, списак би био и те како дуг. Међутим, једно је сигурно – Лаушевић није био шмекер само у филму „Шмекер“, него и у готово свим остварењима у којима се нашао, било да је у питању споредна или главна улога.

Шмекер (1986)

Радња филма у коме Лаушевић игра главну улогу смјештена је на периферији града, гдје један младић и његова дјевојка, кроз животну школу пролазе у кафани и на улици. Када он полази на одслужење војног рока, она покушава да се на све могуће начине извуче из такве средине, и не презајући ни од чега, улаже у то чак и себе – свој лијепи изглед и позира нага за један часопис.

Њен младић угледа ту фотографију и, да би се разјаснио са њом, бјежи из војске. Враћа се у средину у којој је до јуче и сам био, и ту почиње његово сопствено преиспитивање. Долази у сукоб са својим дојучерашњим пријатељима, и на крају се објашњава и са својом дјевојком.

Сиви дом (1986) – Шиља

У већ богатом ансамблу ове култне серије, дотад широј публици непознати Лаушевић, био је за степеницу изнад других, први међу једнакима. Играо је методски најтежу улогу – Шиљу – лик који готово не проговара, али је захваљујући својој харизми муњевитом брзином постао звијезда.

Шиља је био трагичан лик – уз интернатски, пратимо и његов живот бившег домца који је одлучио да се уклопи у друштво. Одбјегли Црни, покушавајући да га врати на стари пут, види ову детерминацију и у немоћи га пребија, а Шиља се не брани, одлучан у свом ненасиљу. Кад, касније, нађе мајку у модрицама добијеним од насилног очуха – слама се, налази очуха и масакрира га батинама.

Официр с ружом (1987)

Радња филма прати живот партизанског официра који се у првим послератним данима заљубљује у Матилду, удовицу из више класе чији је муж радио за НОБ. Љубав почиње да се развија обострано, па поручник Хорват оставља своју дјевојку и почиње да живи с Матилдом.

Друштвене околности, људске слабости и љубомора воде Петра у погибију, а обје жене које је волио и које су њега вољеле остају саме.

Наслов филма изведен је из сцене у којој Петар доноси двије руже, по једну за Љиљану и Матилду.

Браћа по матери (1988)

Испровоциран, Веселин на матурској вечери убија свог вршњака. У затвору добија писмо од полубрата, политичког емигранта из Аустрије. Почиње дописивање и полубрат му прича о Далматинској загори тридесетих година када је рођен из брака Вранке и Антише, који се 1941. године придружује усташама и гине.

После рата мајка се удаје за првоборца из српског села и рађа Веселина, а њега и даље прати обиљежје сина усташе. Бјежи преко границе и придружује се усташком покрету у Аустрији. Кроз те контакте њихови односи еволуирају: од неповјерења и одбојности припадника два различита свијета и система, до онога што их везује, а то је да су браћа по матери и да се сваки на свој начин огријешио о законе друштва.

Два брата, један Хрват а други Србин, од исте мајке а различитих очева, усташе и партизана, одрастају у суровом времену и још суровијем поднебљу книнског крша. Родитељи им гину, а њихови путеви се разилазе прије него што упознају један другог.

Браћу дијели у крви плаћен данак книнског страдања, али их уједно и спаја то горко искуство, патња сирочади и чињеница да су браћа. Прича није измишљена, већ је сурова стварност балканског поднебља преточена у дирљиву причу о двојици браће, испричана у великом стилу и традицији најбољих европских филмова са незаборавним сценама.

Бој на Косову (1989) – Милош Обилић

Лик Милоша Обилића кога је Лаушевић тумачио у култном филму „Бој на Косову“ постао је његова глумачка лична карта, те је тако постао и својеврстан симбол овог епског јунака.

Српски кнез Лазар Хребељановић 1389. године одбија да се покори турском султану Мурату, који са великом војском надире према Србији, да би преко ње наставио да осваја Европу. Иако свјестан да је слабији, без довољно опремљене војске, кнез Лазар одлучује да му се супротстави. Српски великаши су нејединствени. Већина је за борбу макар и по цијену пораза, али се неки колебају. Све што је за оружје способно упућује се на Косово.

Битка на Косову 1389. године завршена је без побједника – обје су војске искрвариле и посустале. Гину и Лазар и Мурат. Али ипак, бој на Косову је добијен – не за српску државу, која је ускоро пала у турске руке – већ за Европу, коју је тијелима својих јунака спасла од првог и најјачег налета турске најезде.

Боље од бекства (1993)

Стамена, Американка југословенског порекла, долази први пут у земљу својих предака да би учила језик. Случајно упознаје младог београдског глумца Алексу (Жарко Лаушевић), у кога се заљубљује. Они се вјенчају у православној цркви и ускоро након тога добијају сина. Једно вријеме су срећни. И тада кад је изгледало да ће се све срећно завршити, ствари почињу да бивају лоше.

Глумчева идентификација са ликом који тумачи и изненадно осамостаљење његове жене након што је нашла посао, разарају његов идентитет и он почиње да пије. Они улазе у нову фазу својих односа и живота.

Глумац престаје да пије и појављује се у серији која му доноси доста проблема, али и новца. Премијера његовог новог комада је врло успјешна, али је због негативне политичке поруке скинута са репертоара. Јаз у менталитетима поново почиње да ствара све веће проблеме. Глумац поново почиње да пије и због саобраћајне несреће, коју изазива у пијаном стању, доспијева у затвор. Супруга са дјететом одлази у Америку. Њихов последњи састанак који се одвија у Америци значи ламент над прошлошћу и крај везе.

Нож (1999)

Главна нит филма прати живот Илије Југовића / Алије Османовића, док споредна радња прати догађаје из живота Атиф-аге Тановића.

Догађаји почињу у једном селу код Гацка током Другог свјетског рата. Југовићи (православци) и Османовићи (муслимани) су комшије и кумови завађени око границе између њихових имања. Хоџа Вехбија је свјестан да Османовићи потичу од Југовића, али на његово инсистирање Османовићи на православни Божић 1942. наоружани упадају у дом Југовића. Ту изврше стравичан покољ цијеле породице која се била окупила да прослави свој празник, али поштеде малог Илију, тек рођену некрштену бебу. Њега однесу у своје село и предају га Рабији, чији је муж погинуо те ноћи у походу на Југовиће. Намјера им је да Рабија одгаја малог као своје дијете и да направе од њега муслимана који ће да мрзи и убија Србе.

Међутим, у Османовиће упадају четници и побију муслимане, али Рабија успијева да се сакрије на тавану куће са малим Илијом, а четници односе њеног правог сина, вјерујући да је то српско дијете које су Османовићи отели Југовићима.

Мали Илија преживљава рат и одраста као Алија Османовић уз Рабију, вјерујући да му је она права мајка, а да су четници однијели његовог брата. Алија касније одлази у Сарајево на студије, али га судбина његовог нерођеног брата прогања и он одлучује да га пронађе. Приликом једне посјете Османовићима готово случајно сусреће сеоског хоџу, тајанственог човјека познатог као „Сиктер“ Ефендија. Од њега Алија, тј. Илија, сазнаје страшну истину о свом поријеклу и истина почиње да се открива.

Серија „Корени“ 2018

Корени су српска драмска телевизијска серија по истоименом роману Добрице Ћосића и сценарију који је написао Ђорђе Милосављевић.[1] Серија је емитована од 21. октобра до 23. децембра 2018. године на мрежи РТС 1. У главним улогама су Жарко Лаушевић, Слобода Мићаловић и Игор Ђорђевић.

Серија је наишла на универзално добре критике. Хваљени су режија, сценарио и веродостојни дијалози, тензија коју ликови стварају и напетост у заплету, затим музичка подлога. Највеће похвале добили су Жарко Лаушевић, Игор Ђорђевић и Слобода Мићаловић, а посебно су похваљени и Ненад Јездић и Дара Џокић.

Хероји Халијарда (2023)

Након немилог догађаја, када је стицајем несрећних околности усмртио двојицу младића, Лаушевића смо гледали у филмовима „Рођен као ратник“, „Рањена земља“. А онда је настала дуга пауза.

Домаћем филму вратио се 2015. у „Смрдљивој бајци“. Публика је скоро еуфорично дочекала његов повратак. Његово појављивање на филмском платну стварало је различите утиске: изгледало је као да никада и није долазио из филма, а истовремено је постајало јасно колико га заправо није било.

У годинама које су услиједиле Лаушевић се истакао улогама у серијама „Корени“, „Сенке над Балканом“, „Пет“ и „Државни службеник“.

Глумио је Николу Првог Петровића Његоша у серији “Краљ”, затим “Време зла”, да би 2022. играо Николу у филму “Лето када сам научила да летим” и у серији “Калкански кругови”.

Последња улога коју је остварио је у филму “Хероји Халијарда” у режији Радоша Бајића. Ово остварење Бајић ће преточити и у играну серију под називом “Ваздушни мост”.

Ријеч је о ратној драми инспирисаној највећом појединачном акцијом спасавања више од 500 америчких и других савезничких пилота иза непријатељских линија у историји светског ваздухопловства која се одиграла на импровизованом аеродрому у селу Прањани у подножју Сувобора уз логистичку подршку Југословенске краљевске војске у отаџбини под командом Драже Михаиловића 1944. године, познатом по кодном имену Операција Халијард.

Поред те, на историјским чињеницама засноване линијама приче, кључни актери су чланови породице Јовић. Два брата из те породице налазе се у сукобљеним војскама, Мирко је у четницима а Сретен у партизанима. Њихов отац, ког тумачи Лаушевић, покушава да заштити најмлађег сина да се не прикључи ниједној војсци.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: