ИН4С

ИН4С портал

Уљаревић о спорним издањима: Није то Његошев рукопис већ дизајнерски језик

1 min read

Након бурне реакције јавности због тога што је држава лучоноше у Црној Гори на крају ове наставне године даровала Његошевим дјелима на којима је Његошев ћирилични рукопис пресловљен у латиницу, реаговао је и директор издавачке куће одговорне за спорна издања, Предраг Уљаревић.

Наиме, он је у име издавачке куће „Нова књига“ из Подгорице изјавио за ИН4С да није у питању кривотворење Његошевог рукописа и истакао потребу да се латиница и ћирилица подједнако користе.

Уљаревић је скренуо пажњу на употребу фонта P22 CEZANNE REGULAR, који се налази на насловним странама дјела Луча микрокозма и Горски вијенац, а који је међународно заштићен фонт и користи се на читавој планети.

„Писани фонт који је у свим књигама у овој библиотеци једнако коришћен као подлога у дизајнерском рјешењу, као и код Његоша, није био рукопис ниједног од тих аутора, већ дизајнерски језик који, користећи рукописни фонт, упућује на оригиналност и аутентичност дјела. Све то је добронамјерном читаоцу више него јасно!“, наводеи се у Уљаревићевом саопштењу.

Уљаревићево реаговање преносимо у цјелости.

Како је P22 CEZANNE REGULAR проглашен фалсификаторским фонтом

Прогласити фалсификованим Његошевим рукописом, заштићени фонт P22 Cezanne regular, чије ауторе је лако пронаћи, преко Гугла (а претрага ће бити олакшана ако и Гугл дијелом пређе на навигацију на ћирилици) увредљиво је за ауторе тог фонта који је међународно заштићен и користи се на читавој планети!

На недавно одржаном скупу који је посвећен словенској писмености и књижевности, а који су организовали Црногорско-руски културни центар, Институт за српску културу и Епархија будимљанско-никшићка, поднесена је притужба на Горски вијенац и Лучу микрокозма у издању Нове књиге, а све у изведби господина Веселина Матовића, публицисте који је, колико смо пропратили, раније своје тврдње поткрепљивао чињеницама. Овога пута је, међутим, омануо фалсификујући чињенице, измахујући нашим издањем Горског вијенца и Луче микрокозма, наводећи како је управо у том издању фалсификован Његошев рукопис.

Једина изречена истина у том помпезном драмском наступу била је да је ријеч о још једном издању Његоша. Наше ћирилично издање, при томе, подносилац тужбе није ни поменуо, не би ли тиме, у недостатку аргумената, прибавио додатну аргументацију за своју неаргументовану тврдњу. Било како било, на лажним наводима не вриједи темељити захтјев за заштиту било чега! Има толико чињеница које су довољно убједљиве да није потребно измишљати лажне аргументе и забадати трн у здраву ногу. Ако је смисао у томе да се измисле проблеми тамо гдје они не постоје, онда не постоји смисао који је усклађен са насловом скупа.

Најбољи одговор на (не)принципијелно питање – зашто Његош латиницом, на истом скупу понудио је Владика Јоаникије ријечима да се не тражи избацивање латинице, али да морају бити равноправно заступљена оба писма, како гарантује и Устав. Господин Матовић пронашао је, међутим, да је кривица у томе да се штампају књиге и латиницом. Као да латиница није и српско писмо. Оваквав радикални приступ је могућ, али несумњиво иде на штету српског језика и ћирилице. А при томе, вјерујемо да то није била намјера г. Матовића, није му био циљ да се користи подвалама, али резултат јесте – подвала. Није било ријечи о фалсификовању Његоша, овдје је ријеч о фалсификованом тумачењу које се противи здравој памети и стварном стању ствари.

Ми смо велики тираж и Његоша и Марка Миљанова дистрибуирали и у оном латиничном културном простору, гдје ћирилицу не користе, не уче и не знају. Па зар им треба онемогућити да читају Његоша, или им оставити да вјерују на ријеч онима који тврде да је Његош геноцидан писац! А та тврдња је у близини оне тврдње да је латинични фонт фалсификовање Његошевог рукописа! Или можда би тај фонт требало забранити овдашњим издавачима?! Господин Матовић можда сматра да треба ограничити ко може, а ко не може да чита Његоша.

Прије свог наступа било би природно да се подносилац тужбе претходно поближе упознао са ликовним рјешењем библиотеке у којој је објављен и Његош. У библиотеци Ризница, која има као ликовно рјешење рукописну подлогу, поред осталих, изашле су књиге, за које је коришћен исти рукописни фонт (и за њемачке, и француске, и италијанске, и кинеске, и индијске и друге писце!), а све у складу са дизајнерским и ликовним решењем госпође Ирене Милачић, академске сликарке и једног од наших најпознатијих дизајнера: Рабридант Тагоре Градинар; Макијавели – Владалац; Албер Ками – (Мит о Сизифу); Фридрих Ниче – Тако је говорио Заратустра; Мирча Елијаде – Водич кроз свјетске религије; Стендал – О љубави; Ерих Фром – Умеће слушања, Имати и Бити, Умијеће живљења; Сигмунд Фројд – Нацрт психоанализе; Сун Цу – Умијеће ратовања, али и поменута књига Његошева, Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова и Знакови поред пута Ива Андрића.

Писани фонт који је у свим књигама у овој библиотеци једнако коришћен као подлога у дизајнерском рјешењу, као и код Његоша, није био рукопис ниједног од тих аутора, већ дизајнерски језик који, користећи рукописни фонт, упућује на оригиналност и аутентичност дјела. Све то је добронамјерном читаоцу више него јасно!

Овдје је заиста ријеч о фалсификату г. Матовића, и то о фалсификовњу истине! Прогласити за фалсификовани Његошев рукопис заштићени фонт P22 Cezanne regular, чије ауторе је лако пронаћи, преко Гугла (а претрага ће бити олакшана ако и Гугл дијелом пређе на навигацију на ћирилици), увредљиво је за ауторе тог фонта који је међународно заштићен и користи се на читавој планети!

Уосталом, Нова књига већ дуже вријеме ради на пројекту промоције новог ћириличног рукописног фонта, а сјетимо се главних напора у савременом добу да се атрактивност ћириличних фонтова што више приближи латиничним – то би био веома значајaн допринос за дугорочну заштиту ћириличног писма!

Требало је да се г. Матовић мало информише о томе шта су фонтови а шта је рукопис, јер необавијештеност каткад личи на незнање и није баш поуздан сарадник у његовом послу.

У свему је недостајало мало такта, а мало, међу нама говорећи, и знања! Да се не ради о освједоченом заштитнику ћирилице, могло би се помислити да је намјера г. Матовића намјерна. (Овдје је и плеоназам намјеран.) Надам се да смо овим отклонили свако злонамјерно и погрешно читање дизајна ове наше библиотеке!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

15 thoughts on “Уљаревић о спорним издањима: Није то Његошев рукопис већ дизајнерски језик

  1. Nije meni što ova hulja pripisuje Njegošu latinicu, nego što za pare Srbi stoje iza toga. Urednik ovoga je vjelrovali ili ne Želidrag Nikčević!

  2. Nije falsifikovanje nego da „dobronamjerni čitalac“, već dobro izbombardovan iskrivljenom istorijom i režimskom ideologijom, pomisli kako je baš to originalni rukopis… Đavolja rabota…

  3. …“По ко зна који пут се показало да ми можемо из навике мислити о нечему и сматрати ствар јасном (и до краја решеном) чак и онда кад је ствар нејасна, нерешена и неразјашњена у потпуности.

    – Содом – то није само сексуална содомија, тј. настраности сексуалног живота – говорио је мој познаник. Сексуална содомија је само део опште содомије – и то њен споредни део.

    – А шта значи „општа содомија“? – упитао сам, право говорећи, збуњено.

    – То је изопачавање свих сегмената живота и губитак човечности. Она се најјаче манифестује у губитку способности разликовања добра од зла…
    …Старо предање каже да у Содому бејаху четворица судија: Шакрај, Шакрурај, Зајфа и Мацли-дин. Прва двојица су добили име од речи „шекер“, то јест „лаж“, трећи – од речи „зајфон“ што значи „фалсификатор“, а име четвртог значи „онај који изопачава правосуђе…“

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/54847.htm

    Содом, филм о деформацији цивилизације
    https://www.youtube.com/watch?annotation_id=annotation_3218365947&feature=iv&src_vid=0WJJBg15tvI&v=WeJl6gM7eTs

  4. Ha-ha-ha.hahha,,,, jeste, djeca po školama, a pogotovu lučonoše, prepoznaće da je to čuveni font P22 CEZANNE REGULAR… hahahahh … da li je ovo moguće šta ljudi sve za pare rade… sledeći put Uljarevići neka stave Njegoša u ediciju sa rimskim papama…

  5. И, Uljareviću, нисте ви Владичин гроб раскопали, већ сте поставили „међународно препознатљив објекат“, и пагани да разумеју, да их не збуњује православна црква на врх планине… ко помисли да сте срушили Богомољу, злонамеран је и незналица, „јер необавијештеност каткад личи на незнање и није баш поуздан сарадник…“ , tvojim изразом… за неког у тој професији, и на тако одговорном месту, допустити себи латиницом писати Његоша, не може бити случајно

    … Није мајка сина клела што је игро, него што се вадио…“

    Lepa sela lepo gore – Basket

    https://www.youtube.com/watch?v=LZw8hUIp9A0

  6. е стварно пресмијешно објашњење… није ми само јасно је ли Његош аутор тог фонта 🙂 шалу на страну, намјера је била очигледна да се подметне, доста вјешто, као да је Његош писао латиницом… а као паметни људи, Уљаревићи су оставили простора да се бране ако их провале…

  7. Све је ово планско истискивање традиционалног писма Црне Горе. Тобоше и други аутори..па ето и Његош,па зар да вехабије и усташе мисле да је ЊЕГОШ ГЕНОЦИДАН…због њих тако пишемо…они то и не читају а који то тврде итекако су све добро прочитали,и на писми предака,ћирилици па опет тако тврде. Можда најбоље да пређемо сви на енглески језик да свијет чује и нашу страну да нисмо тако геноцидни и лоши,хахаха…каква накарадна логика,напуштати традицију да би некоме нешто доказао. Управо олаким напуштањем свега што је наше доказују да им је потребан нови идентитет,да су камелеони без поноса и да не заслужују никакав респект. Ја би Јевреје рпезирао да су у свом Изреалену напустили своје писмо или Арапи,Јапанци,Кинези,Кореанци,Руси..своје… То што су Албанија,Турска,Хр,муслимани и католици БиХ, Титогорци…напустили писмо предака као и Чеси, Словаци раније (имали су и они ћирилицу), јасан је доказ културолошке и политичке инфериорности. Ко од наших људи не држи до себе и предака пише латиницом.

  8. Е јеси га објаснио! Да ли је у оквиру таквих напора и „превођење“ српских писаца са екавице на ијекавицу, којим се Педро такође бави? Његошев ћирилични рукопис „претворен“ у латинични, и то је као ауторско дјело?! А све са циљем да се Његош приближи онима који не знају ћирилицу! Ма немој! Они који те знају – знају да си заиста МУЉАРЕВИЋ и да би за паре прихватио све да „објасниш“… Бруко…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *