• Руски поглед

Уљановск – родно место Лењина и чувеног теренца УАЗ

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Уљановск (рус. Ульяновск) је град у евроском делу Русије, на реци Волги, са 614.878 становника по резултатима пописа из 2012.године, а у исто време и средиште Уљановске области.

Споменик Лењину у Уљановску

Пише: Остоја Војиновић

Уљановск (рус. Ульяновск) је град у евроском делу Русије, на реци Волги, са 614.878 становника по резултатима пописа из 2012. године, а у исто време и средиште Уљановске области.

Представља важно место на чворишту железничких пруга Москва – Уфа и Казањ – Саратов. Основан је средином 17. века, 1648.године. У почетку се звао другачије Синбирск ( нешто касније Симбирск), да би од 1924.године понео име које носи и данас по вођи совјетске пролетерске револуције. У 19. веку био је важан центар интелгенције, после Петрограда и Москве.

Уљановск је мултинацинални град, но већина становништва су Руси, тачније око 77%.Бројни су И Татари (око 10%), Чиваши ( око 7%), док око 1% отпада на друге народе, укључујући Азербејџанце, Украјинце, Белорусе.

Градска привреда темељи се на машиноградњи и обради метала.Главно индустријско предузеће је фабрика аутомобиле Уљановск која ради од 1941. године. Уљановска фабрика аутомобиле (УАЗ) производи тернце од 1955. године и са њених производних трака сада годишње силази 105.000 аутомобила.

Међу проиводима УАЗ-а су војнички џипови, теретна возила и комби возила за непроходне путеве.Та возила су позната широм света, између осталог и у земљама Азијско-пацифичког региона, а ова возила су врло често кориштена и по нашим брдско планинским, а нарочито у зимским условима непроходним путевма.Мало ко зна дас у некада уљановске камоне и комбије куповали и Јапанци, који изгледа све знају о аутомобилима. Модерна возила УАЗ-а изгледају много привлачније од својих бруталних „предака“, но нису изгубили свје главне адуте, а то су поузданост и невероватну теренску проходност.

У граду су заступљене готово све врсте превоза, осим подземне железнице: трамвајски, аутобуски и тролејбуски саобраћај, док је у будућности планирана и изградња метроа. Једна од занимљивости Уљановска је та што трамваји возе десном страном града, док се тролејбуси налазе на „левој обали“.

Савремени Уљановск спаде међу главна културна средишта волшке регије. Има филхармонију, три позоришта и седам државних музеја, од којих је најпомпезнији спомен музеј В.И.Лењин саграђен 1970. године

Познат као родно место Владимира Иљича Лењина, данас више не садржи толико упадљивих подсетника на лик и дело вође бољшевичке револуције, али га његови становници и даље сматрају најзначајнијом личношћу која је живела у овом месту.
Након иницијативе за уклањање већине Лењинових фигура из свих делова Русије, покренуте пре око седам година од стране Либерално-демократске странке Жириновског, на улицама Уљановска остало је свега још пар споменика.

Лењинов музеј некада је посећивало милион људи годишње, а сада је тај број спао на мање од 150.000. Становницима Уљановска замера се да су „неизлечиви комунисти“ и да не могу да се одвоје од наслеђа Владимира Иљича Лењина.
Испред дрвене куће у којој је Лењин провео детињство више се не могу видети редови посетилаца, али туристи нису сасвим прецртали ову дестинацију на својим мапама.

Становници Уљановска сада покушавају да прикупе средства за њено обнављање, сматрајући да „инвестиција у прошлост представља инвестицију у будућност“. Они сматрају да је Владимир Иљич Лењин био велика историјска фигура и да је заслужио је да буде упамћен.

Овај град удаљен 870 километара источно од Москве, поред тога што је познат као град у којем је рођен Лењин, познат је и као дом једног чудесног механичког луткарског позоришта. На само једном столу стало је читаво једно насеље – 49 малих фигура од којих се свако бави својим послом: неко пере рубље, неко струже, неко шије, неко кува – и сви се крећу истовремено.

Ову огромну играчку под називом „Један дан сеоског живота’’ направио је неуки, али веома талентовани сељак Алексеј Морозов између 1905. и 1912. године. Тачан датум је непознат, јер је мајстор много тога дорађивао. Сваког пролећа је одлазио на дуг пут са својим луткама и обилазио многе сајмове, а 1923.године је своје играчке показао на сверуској изложби у Москви и за њих добио диплому и златну медаљу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: