• Наша Србија

Улагања дијаспоре у Србију велика и разноврсна

4 године ‎ ИН4С

Вршилац дужности директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Арно Гујон навео је да се у претходних десет година у просеку на годишњем нивоу даје три милијарде евра у дознакама.

Вршилац дужности директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Арно Гујон навео је да се у претходних десет година у просеку на годишњем нивоу даје три милијарде евра у дознакама.

Он је навео да су то углавном лични трансфери, односно да помоћ породицама у Србији пружају породице из иностранства, затим улагања у родни крај, као и помоћ хуманитарних организација међу којима су Фондација Ана и Владе Дивац, Фондација Новак Ђоковић, али и многе друге широм света.

„У контакту смо с многима од њих, сви су активни, раде срцем и имају одличне резултате”, рекао је Гујон.

Директор тима за ИТ и предузетништво у кабинету председнице Владе Србије Ненад Пауновић рекао је да је Влада Србије у претходним годинама показала да је спремна да обезбеди услове да се филантропија развија, и то на подстицајан и транспарентан начин.

Подсетио је да је Пореска управа усвојила упутство за остваривање пореских олакшица за донаторе које, додао је, компанијама пружа јасне инструкције за остваривање олакшица за донације и то у виду умањења основице за порез на добит правних лица.

Пауновић је подсетио и да је од првог јануара прошле године повећан неопорезив износ стипендија са 11.741 динар на 30.967 динара.

Та мера, рекао је, има позитиван утицај на давања дијаспоре зато што, додаје, дијаспора често улаже у образовање и стипендирање ученика средњих школа и факултета.

„Пре три године смо изменом Закона о девизном пословању, у сарадњи са Народном банком Србије омогућили хуманитарним организацијама пријем средстава из иностранства преко издаваоца електронског новца у страној валути. Још једна олакшица важна за дијаспору, која важи од првог марта прошле године, омогућава чак петогодишње умањење основице за порезе и доприносе од 70 одсто када домаће фирме запосле наше повратнике из дијаспоре”, рекао је Пауновић.

Додао је да је једини услов да плата тих људи буде три пута већа од просечне у Србији, а уколико се повратник враћа са стручног усавршавања и има мање од 40 година, услов је да плата буде два пута већа од просечне.

Досадашњи регионални директор америчке ДФЦ канцеларије у Београду Џон Јовановић рекао је да су његови родитељи одувек помагали црквама и школама у местима на Балкану одакле су дошли, те да је и сам, када сам стасао, тражио начине како да помогне.

Он је истакао да га је помагање родитеља родном крају, које је било најизраженије деведесетих година када је било и најпотребније, чинило посебно поносним.

„Помагање је било уобичајени начин живота моје породице. Тиме су моји родитељи показивали вредности које су и српске и америчке”, рекао је Јовановић.

Навео је да је тражећи начине како да и он помогне, наишао на Фондацију Ане и Владе Дивца, од којих је научио доста о помагању другима.

Пре свега из чињенице да њихова фондација, како је рекао, помаже људима на терену да им буде боље. Такође и да је за добротворни рад важно изградити добар тим.

„Помагали смо кроз менторство младим предузетницима у стартаповима, подржали смо школе које су обучавале за многе вештине”, рекао је Јовановић.

Ана Дивац је рекла да је Фондација Ана и Владе Дивац највећи део пројеката радила у сарадњи са српском дијаспором и додала да се из искуства показало да наши људи у иностранству први који притекну у помоћ када су велике катастрофе у питању, као што је актуелна криза изазвана вирусом корона.

„На њих увек можемо да се ослонимо, али једна од циљева данашње конференције је да научимо како они могу на нас да се ослоне јер фали та веза матице ка дијаспори, да више водимо рачуна о њима и видимо које су њихове потребе”, рекла је она.

Додала је да ће, када развијемо такву врсту односа, њихова помоћ Србији бити још већа.

Владе Дивац је захвалио свима који су на било који начин учествовали у пројектима са Фондацијом Ана и Владе Дивац.

Милош Јанковић из Фондације Цаталyст Балканс каже да су кризе ситуације у којима доброчинство у Србији, посебно дијаспоре ка Србији, процвета и додао да се то могло видети 2014. године када су нашу земљу погодиле поплаве, али и током епидемије корона вируса.

Истакао је да укупно посматрано, никада више није било донација од стране грађана и компанија за опште добро у Србији.

Прочитајте ЈОШ:

Републички геодетски завод најавио запошљавање још 321 стручњака

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: