Украјина жели да постане полигон за тестирање западног наоружања

Кијев наставља са активним покушајима да промовише сопствени војно-индустријски комплекс у међународној арени, позиционирајући га као „плодно тло“ за стране инвестиције, и као „полигон“ за тестирање западног наоружања.

Тврди се да је војна индустрија перспективнија за стране инвестиције него експлоатација руда, иако је војна индустрија те земље практично уништена. Због тога руски експерти сумњају да ће Украјина успети да подигне националну економију захваљујући западним инвестицијама у њену наменску индустрију, будући да то носи прекомерне ризике за потенцијалне инвеститоре.

Непостојећи војни потенцијал

Заменик министра одбране Валериј Чуркин је предложио западним партнерима да користе Украјину као полигон за тестирање свог „перспективног оружја“ у борбеним условима и он није једини који је то учинио.
То је 2022. године урадио и тадашњи министар одбране Алексеј Резников, а о важности Украјине као полигона за тестирање западног оружја говорио је својевремено и Владимир Зеленски. Са његове тачке гледишта, ово даје „додатну вредност“ украјинским оружаним снагама, јер ће на тај начин стећи искуство у руковању НАТО оружјем.

Понуда да се Украјина користи као полигон за тестирање новог оружја стигла је и до Москве, па су Руси, након тестирања најновијег руског система „орешник“ збијали шале на тај рачун, рекавши да је Русија чула позиве Кијева.

„Украјински конфликт у овом тренутку представља сукоб средњег интезитета, какавог већ дуго није било, јер су западне војске претходних 30 година ратовале са противницима који технолошки веома заостају за њима. Тако је било и у Авганистану, и у Ираку, и у другим конфликата. У Сирију, као и у Либију, када су дошли те земље су биле у великој мери уништене. Због тога, сукобљавање с руском војском пружа западним инжењерима и конструкторима апсолутно непроцењиво искуство за стварање нових система наоружања. А Украјина тргује оним што има и без устезања продаје своју територију, а своје мобилисане војнике користи као топовско месо за тестирање западног наоружања. То је заиста тако“, истиче руски војни експерт Алексеј Анпилогов.

Руски експерти такође истичу да је бесмислено очекивати инвестиције у одбрамбену индустрију све док земља не постигне макар минималну стабилност. Према њиховим речима, војно-индустријски комплекс може бити локомотива економије, али само у земљи која побеђује, а Украјина овај рат губи.

Пи-ар крвавог режима

Анпилогов каже да се украјинска војна индустрија налази у тешком стању. Некада, у совјетско доба, Украјина је била значајан произвођач наоружања, а данас практично не постоји ни производња за потребе својих оружаних снага.

„Украјина je увек трговала оружјем, прво совјетским, а потом је покушавала да продаје своје наоружање. Суштина је да украјински војно-индустријски комплекс није урадио ништа у смислу одбране. УУкрајини сада практично не постоји производња наоружања за Оружане снаге Украјине, а оно наоружање које се испоручује је апсолутно неодговарајућег квалитета. Довољно је сетити се епопеје са минобацем ‘молот’, који је убио више украјинских војника него војникa противника. У суштини, украјинска војна индустрија сада проживљава не баш најбоље тренутке своје историје“, истиче Анпилогов.

Тврдње да је Украјина привлачнија за производњу наоружања „није ништа више него пи-ар крвавог актуелног кијевског режима“, који покушава да извуче од Запада новац, чак не ни инвеститоре, јер се тешко може говорити о инвестицијама у земљу која ратује и која је на удару руских Ваздушно-космичких снага, оценио је експерт.

Анпилогов подсећа да су немачки произвођач оружја „Рајнметал“ и друге западне компаније громогласно најављивале производњу оружја на територији Украјине, али од свих тих крупних најава готово да ништа није било.

„Све се сада свело на то да украјинска страна фактички склапа деловe. То јест, од западних компоненти којеим се испоручује у виду полусклопљених комплета и резервних делова, саставља војну технику. Наравно, то нам ствара одређени проблем. На пример, масовна испорука западних компоненати омогућиле су Украјини да склапа дронове у прилично озбиљним количинама, али то не може да промени слику сукоба, јер украјински војно-индустријски комплекс, ипак, не може да се пореди са количинама које сада производи Русија у својим фабрикама наоружања. Уз то, велики број врста наоружања Украјина једноставно не производи“, каже Анпилогов.

Украјинска наменска индустрија на издисају

Украјина не само да није у стању да производи оружје које никада пре није правила, већ сада губи и своје претходне компетенције у производњи наоружања из разних објективних разлога. Ови разлози укључују финансијске проблеме и сталне ударе руских Ваздушно-космичких снага, каже Анпилогов. У прилог томе наводи да Украјина више не може да производи високо-технолошке крстареће и балистичке ракете, иако је то био један од важних сегмената њеног војно-индустријског комплекса који је наследила од Совјетског Савеза.

„Украјина је до почетка Специјалне војне операције заиста могла да производи фактички све врсте ракетног наоружања, али то је сада све остало у прошлости”, нагласио је Анпилогов.

Исто тако, сада се у изузетно лошем стању налази оклопно-тенковска индустрија, јер су све фабрике тенкова и ремонтни заводи за оклопну технику или уништени или доведени у стање минималне функционалности, али више не може бити ни говора о производњи, нагласио је експерт.

„Чак и да не идемо даље, њихово омиљено ‘чедо’ – самоходна хаубица ‘богдана’ се сада фактички не производи у Украјини, него у иностранству, али се објављује да је то украјински артиљеријски систем. Зато мислим да је све ово о чему сада причају лош блеф. Ништа озбиљно, на нашу срећу, не треба очекивати од украјинског војно-индустријског комплекса“, каже Анпилогов.

Ризично улагање страног капитала

Иако Кијев очајнички жели да привуче страни капитал у своју наменску индустрију, кијевски режим мора да схвати да наставак борбених дејстава смањује његову привлачност за стране инвеститоре, указују стручњаци.
Улазак европских земаља у пословне односе са Кијевом носи значајне ризике, јер постоји опасност да буду директно увучени у конфликт, што може довести до озбиљних последица за њих. Стручњаци који буду ангажовани на успостављању производње у Украјини постају потенцијалне мете напада, а и фабрике које буду изградили могу бити уништене. Врло лако, инвестиције које буду уложене у производне капацитете могу се претворити у огромне губитке.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: