Укинута пресуда „шакалима“ за злочине у Ћушкој

Апелациони суд у Београду укинуо је у цjелости пресуду којом је девет припадника паравојне формације „Шакали“ било осуђено на укупно 106 година затвора због злочина над албанским цивилима у селима Ћушка, Захач, Павлан и Љубенић, на Косову и Метохији 1999. године, а двојица ослобођена оптужби.

Истим рјешењем, којим је уважио жалбе Тужиоца за ратне злочине, окривљених и њихових бранилаца, суд је наложио да им се суђење понови, саопштио је Апелациони суд.

По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда је захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка, јер изрека пресуде није разумљива у погледу одлучних чињеница и противречна је сама себи.

У одговарајућим деловима образложења пресуде, како се додаје, нису дати ни разлози о одлучним чињеницама, како у погледу елемената кривичног дјела које је предмет оптужбе тако и у односу на психички однос окривљених према радњама извршења које су им стављене на терет, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мјери противрјечни.

Због свега, и чињеницно стање из првостепене пресуде је остало непотпуно утврђено па је морала бити укинута, наводи Апелациони суд.

Укинутом пресудом Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду оптужени су били осуђении због убиства више од 120 цивила у селима Ћушка, Захач, Павлан и Љубенић, међу којима је најмлађа жртва је имала 19 година, а најстарија 87 година.

Првооптужени Топлица Миладиновић био је укинутом пресудом осуђен на 20 година затвора, као и Милојко Николић и Дејан Булатовић.

Ранко Момић је био осуђен на 15 година затвора, Срећко Поповић на 10, Абдуалх Сокић на 12 година, Синиша Мишић на пет година, а Славиша Кастратовић и Бобан Богићевић на по двије године.

Оптужби су били ослобођени Радослав Брновић и Вељко Корићанин.

Злочин је почињен током априла и маја 1999. године, а у оптужници се наводи да операција у селима у којима су извршена убиства није имала никакав директан војни циљ. Припадници Шакала су при извршењу показали изузетну суровост, бруталност, безосјећајност и безобзирност.

Убиства су вршена на свиреп и подмукао начин, неријетко се пуцало жртвама у леђа, након чега је већина тијела запаљена, с циљем да онемогуће утврђивање идентитета жртава.

Један од сведока сарадника је рекао да је један Албанац убијен пошто су му одузета два возила – Ауди и Мерцедес, после чега му је испаљен метак у потиљак.
„Црвена маса мозга се залепила по плафону. Онда се насмијао и рекао ми да се тако изводи кречење„, испричао је тај сведок.

Сумња се да је главни циљ био протјеривање Албанаца из датог подручја, и да су том приликом од жртава одузимане драгоцености и личне исправе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: