• Друштво
• Политика

Ухапшено пет особа због злочина у Штрпцима

1 min read

11 година ‎ ИН4С

По наредбама Тужилаштва БиХ и Тужилаштва за ратне злочине Србије, истовремено на подручју двије државе спроведена је полицијска акција у којој је ухапшено више осумњичених за ратни злочин у Штрпцима. У Босни И Херцегови ухапшено је 10 особа, а како преносе српски медији у тој држави слобод је лишено пет осумњичених.

Како АП сазнаје у Тужилаштву БиХ, међу ухапшеним је и Гојко Лукић, брат Милана Лукић команданта осуђеног за злочин у Штрцима. Незванично ухапшено је и неколико припадника бивше полиције, те бивши босанско-српски генерал Лука Драгичевић.

„Отмица у Штрпцима“ је назив за злочин од 27. фебруара 1993. године када су припадници српских паравојних јединица под командом Милана Лукића, уз логистичку помоћ државе Србије, отели групу путника из воза 671 на релацији Београд–Бар.

Отети путници, 18 Бошњака и један Хрват, су потом ликвидирани. Већина убијених су били држављани Србије и Црне Горе и били су углавном из Прибоја, Пријепоља, Београда и Подгорице.

Међу њима је било и држављана Босне и Херцеговине. Посмртни остатци 16 путника још нијесу пронађени, док су посмртни остатци Ћорић Расима и Растодер Јусуфа пронађени у језеру Перуċац. Остатци трећег путника Зубчевић Халила су такође пронађени у језеру Перуċац.

Због ратних злочина, међу којим је и злочин у Штрпцима Милан Лукић је пресудом Хашког трибунала осуђен на доживотну казну затвора.

 Невладина организација Жене у црном саопштила је раније да никада неће престати да тражи истину о ратним злочинима и да ће се залагати за кажњавање њихових организатора, наредбодаваца и починилаца.

„Тражићемо правду и достојанство за жртве злочина почињене у наше име“, истакле су Жене у црном. Та невладина организација је подсетила да су још на слободи организатори, наредбодавци и извршиоци отмице и убиства 19 људи из воза у станици Штрпци, 27. фебруара 1993. године. Жене у црном су позвале правосуђе да утврди одговорност свих који су током суђења у Бијелом Пољу Небојши Ранисављевићу, једином који је осуђен за тај злочин, помињани као отмичари и да саопшти ко је организовао и наредио отмицу.

Ратни злочини не застаријевају, а одговорност за њихово досадашње непроцесуирање и некажњивост у Црној Гори лежи на правосудним органима, првенствено тужилаштву, које ни у једном случају ратних злочина које је водило није успјело прибавити довољно доказа који би оптужнице учинили јаким и изведеним. Још увијек су доминантни само напори које улаже цивилно друштво да ратне страхоте и жртве ратних злочина не буду заборављене, док институције система остају интертне. Стога, позивамо државе региона да се одлучније посвете успостављању трајног мира и стабилне будућности кроз додатне механизме који ће омогућити утврђивање чињеница о ратним злочинима који су се догодили на територији бивше Југославије у периоду од 1991-2001, попут успостављања РЕКОМ-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: