Удружење „Ћирилица“ – чувар српског идентитетског писма

Предсједница овог удружења Весна Андрић рекла је Срни да је врло специфично за Требиње да у моменту оснивања Удружења готово да није било ћириличних натписа на улицама Требиња, док је данас слика много другачија, будући да је већина натписа на јавним институцијама ћирилична.

– Гледамо не само да исправимо неке погрешне погледе на ћирилицу него и да укажемо на то колико је она била значајна кроз историју за наш народ и да се на њој темељи наша култура – наводи Андрићева.

Андрићева наглашава да су током досадашњег рада организовали бројне активности које су имале утицаја првенствено на дјецу, организовали су врло занимљиве прославе Дана словенске писмености и слично.

Она додаје да је Удружење штампало репринт Савинског буквара, те да је ријеч о буквару из кога је учио Петар Други Петровић Његош, а чији се оригинал налази у Манастиру Савина, а који је крајем 17. вијека донијет из Русије.

– Тај буквар до тог момента никада није био штампан у цјелини и био је занемарен у науци. Било је потребно да га мало прославимо и учинимо доступним читаоцима јер је ријеч о дјелу изузетне љепоте. Сав је осликан и изузетно је занимљиво осмишљен начин на који је требало учити слова из тога буквара – истиче Андрићева.

Она наводи да је Удружење једну цијелу годину посветило сјећању на Саву Мркаља који је осмислио данашњу модерну ћирилицу, а неправедно је запостављен у односу на Вука Караџића који је урадио посљедњи вид ћирилице по узору на Саву Мркаља.

Андрићева напомиње да је једна од заблуда да се са ћирилицом не може у Европу, истакавши да ово писмо чак и „Гугл“ препознаје као српско писмо, што значи да не постоје препреке за њено кориштење било гдје.

– Сматрамо да бисте изградили и себе као појединца и да бисте изградили свој став о животу потребно је да имате темеље, а тај темељ у нашој култури је ћирилица, као дио наше традиције. Зато се каже да је она идентитетско писмо. У њој су написана сва дјела у нашој историји у Средњем вијеку и сви наши краљеви, научници су је користили. Врло је ружно одрећи се нечег толико вриједног – наводи Андрићева, која је и професор српског језика и књижевности.

Она истиче да ученици воле ћирилицу, те да им је она лакша за употребу, али да је због употребе интернета врло битно да дјеца схвате да морају да сачувају ћирилицу и да је користе и у званичној и у незваничној комуникацији.

Андрићева наводи да је епидемија вируса корона проузроковала застој у активностима Удружења прошле године, али да је у плану да у овој поново покрену активности кроз промоцију књиге професора Биљане Самарџић о раду Горажданске штампарије и низ сличних активности.

(Извор: Срна)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: