Насловна Колумне Удбини четници

Удбини четници

11
ПОДИЈЕЛИ

Док чекамо, да попијемо по једну „Чековачу“.

Да ли је четник Чеко требало (на дан такозваног државног удара) да сачека четничке статисте, још увијек није јасно, али је јасно да је Чеко био у изборном штабу Главног режисера такозваног државног удара.

Чеко је, прије неколико година, поништио чинове које је капом дијелио четницима. Зато су одонда, бешчиновићи, само статисти. Такве статисте режисер је „покупио“ (неке ђедове и бабе), свјештио исцијеђени полусвијет, исфрустрирани и полуупотребљиви – и убице и пајаце –  покупио по пијацама и дрвљаницима, да иду на некакав четнички пикник, доле у Црну Гору. Али, цела, и потпуна прича гласи: у том сценарију, и монтажи, богами, нашли су се и поштени људи, праве – истинске патриоте, који су једино вођени идеолошким и националним разлозима, пристали да иду на скуп у Подгорицу, и подрже браћу Србе који свуда страдају – а нарочито у задње вријеме у Црној Гори – и о свом круху и руху помогну им. Онда их је иста Удба (која и организовала путешествије), похапсила као терористе, банду која је кренула да руши државу и убије премијера, све на дан избора, и тако даље, и трла баба лан… Словом, намамио их главни режисер (заједно са Чеком и сличним Удбиним четницима), и кренуло се са првом ролом тзв. д(д)ржавног у(у)дара. Кад је пала прва клапа у виду хапшења, режисери су дрмнули по једну љуту „Чековачу“. Сироти статисти нијесу мириснули ни патоку „Чековаче“, а за њима је шкљоцнула брава, шкљоц, шкљоц…

Оптужени цепач дрва, надничар, дневничар, потукач, помоћник на цикулару –  несрећник, што се тиче Катнићевог државног удара, није ни лук јео ни мирисо (а некмоли „Чековачу“), миран и прибран, лепше прича од судинице Мугошице – прецизније, правилније, пре свега – граматније. Црногорци и Црногорке, често се запетљају кроз коровњак тзв. црногорског језика; запетљају се и црногорски колумнисти, а камоли другоразредне, провинцијске, режимске судинице. Цепач дрва, коме су комуњаре све побиле – коме је Озна све слистила – нашао се у чуду: који га ђаво наговори, откуда, сада, па и он, у брлогу и блату Удбином. Сироти цепач дрва, даворија за говорницом суднице: да га је ико позвао да цепа дрва, бач трице, не би толики пут потезао.

Ово суђење, у згражању јавности (у интернет ери), без премца је на екс југословенским просторима. Социјални психолози истраживаће друштвену патологију времена којег живимо, испитиваће, дакле, континуитет насиља, који овде траје, и траје, и не стаје. Ово суђење вијека почело је као спрдња, и као спрдња тече, али и све више увире у страшну збиљу. Комшиница (Хрватска), тражи да им се изручи убица Синђелић. Министарство правде ЦГ је, такође, умијешано у тзв. државни удар, јер од 1. јуна крије у фиоци Молбу комшинице Хрватице, да јој изруче убицу. Елем, да ли ће се у новом сценарију, Синђа одрећи сарадње са Катом. И Синђу чекају они злокобни звукови: шкљоц, шкљоц… Ако има правде и права, шкљоц, шкљоц, чека и Кату…

Стварно, четнички покрети, избушени су скроз-наскроз, ко швајцарски сир. Четничке организације су Удбине црвоточине: још од времена Озне, па до ових полицијских балканских система и потоњих мафијашких тоталитаризама. И данас Удбин накот пушта браде, и са шубарама, увијек се тиска у прве редове. Имају и ону резервну – вјештачку вилицу, са три зуба: намах, из капута потегну вилицу, и брзо натакну на губицу. Онда, притрчи Удбин фотограф, и неколико пута шкљоцне: шкљоц, шкљоц… Ујутру, на насловници Vijesti, осване крезуби Удбин четник, али, гласне се и колумниста.

Један од специјалних државних прокуратора (онај који фарба косу), пита оптуженог за државни удар, колико је платио порцију кобасица на железничкој станици у Подгорици. Добро сте и чули и прочитали питање: колико је платио порцију кобасица. Колико сте платили виршле, а?  Боже помози, које је то питање? Ради се о удару на државу, ради се о плану да се убије премијер државе (нема везе каква је и држава и премијер!), али ради се о најстрашнијем тероризму, а државни тужилац ни мање ни више, него пита терористу, колико си платио пар кобасица. Замислите, усред Париза ухвате терористу који је наумио да убије предсједника Француске, а на суђењу, државни тужилац Француске, пита терористу: колико сте платили сендвич на метро станици Монпарнас.

Устаје прокуратор који не фарба косу (ни Црногорци не фарбају ћеле, само их глансају помадом), и, ко ошамућен каже: неко је оклеветао Јозефа К. Али, не каже да је Јозефу К. било онемогућено да се брани. Јозеф К. је био унапред осуђен. Тако је то у тоталитарним системима. Али, Катнић је и испод тоталитарних система. Остављамо Катнићев смисао за апсурдичне ударе у књижевности.

Још једна сцена у којој су актери четници – статисти.

Паја је оставио неки папирић на столу.  Онда је, ноншалантно, наишао Максић, и покупио папирче. Ко је послао папирић Паји, који он, оставља Максићу. Па логично, папирче – поруку, послао је шеф тзв. државног удара. Ко је шеф државног удара, гласи питање?

Ко тачно одговори, добија бесплатан дводневни боравак у Мотелу на Врањини.

П. С.

Да ли ће једног дана почети и стварно снимање филма о тзв. (д)ржавном (у)дару у м(онтенегру). Са измишљеним личностима, и стварним статистима.

Како би то, тек, снимио неумрли Живко Николић.

 

11 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Стари УДБАШКИ систем искориштавања друштвеног шљама за своје циљеве!Има тога и у осталим српским земљама,али у Црној Гори убедљиво највише. 🙁 Сећам се дочека једне православне нове године,на тргу у Подгорици …..СВЕ је било СЈАЈНО…Организација,говорници,музика,амбијент,декор,атмосфера међу народом …Бројност и љепота младости која се окупила ,,, њихових најлепших жеља….Све је то чинило скуп ВЕЛИЧАНСТВЕНИМ …:) Али……Тада се појављују ликови попут малога синђее…Она чувена…,“ХОРОР“ кореографија! КОМПЛЕТНА,без и најмањег пропуста!“ КО НА ФИЛМУ „-Вељка Булајића.!!!..Браде,..заставе,..кокарде,..брзина којом су се промурњали кроз народ..свирепост која се лако читала са њихових лица …Изашли из мрака,,,,сликали се, (извршили задатак)…и вратили се у МРАК….УЈУТРО су све црногорке новине на насловним странама имале њихове слике у првом плану 🙁 Свемоћ !! ….УДБЕ ,,,У контроли црногорског медијског простора!!!

  2. 0
    0

    Sve ekstremiste je stvorila i kontroliše DB.
    To treba svi da znaju,naročito oni kojima to izgleda simpatično.Koji ,od sve opasnosti te pojave,vide neku lijepu zastavu,folklornu nošnju,pečeno jagnje ili prase.

  3. 0
    0

    Sudija:-Kako se zove?
    Jare:Gavra Acimovic.
    Sudija:Gde stanuje?
    Jare:Ne bih znao da kazem.
    Sudija:A dali se tako zove?
    Jare:-Ne,Golja se zove.
    Sudija:-Aćimović?
    Jare:-Avramovic,tacnije Abram Gojic.
    Sudija:-Pa kako,malopre ste rekli Aćimović?
    Jare:-Jeste Aćimović,ali nije to taj Aćimović.Ovo je Avramović,a Avram Gojic mu je brat
    Sudija:-Saberite e.
    Jare:-Gavra Kacanski.Oni su kumovi.
    Sudija:-Sa Pajom?
    Jare:-Ne,Paja i ja smo drugovi,a oni su kumovi sa Svabom Miskovcem.Jer su Avram i Gaja braća.
    Sudija :-Kako se zove čovek koji je doveo Aleksića?
    Jare:-Setio sam se,Joca Trta.
    Jare:-Paja je drug a vi ste kum.

  4. 0
    0

    E pa da ne znam vas ovđe na ovaj portal , i da ne znam koliko veličate i branite ćetnike , povjerovao bih u Bećirovu priču , a ovako se manite ćorava posla , dobro mi vidimo što vi propagirate pa ne morate ni kokarde nositi !
    Eto vi svjež primjer barske srbadije , imaju slike na netu đe peku krme sa sve kokardama .

    • 0
      0

      Пушти се масја крметине.Ако ти вјера брани онда у реду.А ако си огладнио дођи до мене биће нека шарена сланиница за те јадан не био.Но не рече ми која ти оно би крсна слава, мој масјоне???

  5. 0
    0

    Milika Ceko Dacevic je ratni zlocinac, to je poznato rezimu Mila Djukanovic, vjerovatno za za aboliciju pristao da radi za pomenuti rezim.

  6. 0
    0

    Cetnici jesu ljudski sljam jos od 1941.I pisac je tu potpuno u pravu.Tacno je da su i sardnici UDBE od 1945.taman kao sto su bili saradnici okupatora do tada.

  7. 0
    0

    Sredoje ,Radnik,Mso,izgleda da ne citate tekst.nego kao ker kad ga uhvati STENECAK


    nije opsan za ljude,e da li je za vas ne mogu znati,ali pricuvajte se?

  8. 0
    0

    Jugoslovenska vojska u otadžbini je bila jedina regularna vojna sila priznata kao takva i od celog svijeta i da nije bilo nje ne bi pod komunističkim i ustaškim terorom,podpomognutim sa raznim balistima,ostalo ni jedno srpsko uho.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here