Државно тужилаштво Црне Горе, посебно Специјално државно тужилаштво, удвостручило је током првих девет мјесеци 2025. године број покренутих финансијских истрага, а посебно увећало број финансијских извиђаја у односу на упоредне податке из 2024. и 2023. године.
Подаци Врховног државног тужилаштва показују да је закључно са 30. септембром 2024. године покренуто 49 финансијских истрага против 151 физичког и 21 правног лица и 23 финансијска извиђаја против 82 физичка лица, што показује тренд раста броја предмета имајући у виду да су у 2024. години биле покренуте 23 финансијске истраге и свега четири финансијска извиђаја.
Да је удвостручен скок покренутих финансијских истрага у прошлој години говори и упоредни податак Врховног државног тужилаштва у односу на 2023. годину када је покренуто 26 финансијских истрага.
Ови подаци наводе се у документу ВДТ-а о Поступању Државног тужилаштва у поступцима привременог и трајног одузимања имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу, пишу Вијести.
Док се чека ново законско рјешење које би требало да доведе до ефикаснијег одузимања имовине стечене криминалом пред сам крај 2025. године стигло је саопштење СДТ-а да је правоснажно одузета милионски вриједна мовина у Црној Гори бившег министра безбједности БиХ Ненада Нешића.
У уводном дијелу документа, Врховно државно тужилаштво осврнуло се на важећи законски оквир према којем је државни тужилац овлашћен да предложи одузимање имовинске користи, било да је она прибављена извршењем конкретног кривичног дјела или криминалном дјелатношћу (проширено одузимање), али је суд тај који доноси пресуду о кривичној ствари, а уз њу или након ње одлуку о одузимању имовинске користи или одлуку о трајном одузимању користи стечене криминалном дјелатношћу.
„Ове чињенице, иако прописане законом и опште познате, морају бити наглашене као полазна основа сваке анализе која се тиче поступања једног органа, у конкретном Државног тужилаштва Црне Горе. Наиме, да би се формирала свеобухватна и објективна слика рада правосудних органа, морају се разграничити улоге које у поступку одузимања имовинске користи имају државно тужилаштво и суд, и у том смислу цијенити успјешност рада односно тражити одговорност сваког понаособ“, пише у анализи ВДТ-а.
Без пресуда, нема трајног одузимања
Према извјештајима о раду Државног тужилаштва привремено је лани одузета непокретна имовина велике површине и вриједности, заплијењен новац у вишемилионском износу, те привремено блокирана бројна и вриједна покретна имовина.
„Међутим чињеница је да ту динамику нису пратили и захтјеви за трајно одузимање имовинске користи, али као што је већ напоменуто њихово подизање условљено је претходно донијетом правоснажном кривичном пресудом, што је изостало“, пише у анализи ВДТ-а.
У документу се истиче да Државно тужилаштво из године у годину показује већу проактивност и боље резултате у погледу радњи усмјерених на одузимање имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу уз појашњен је које све потешкоће прате упоредно покретање финансјских истрага и извиђаја.
„Важно је је нагласити да је финансијска истрага један од најкомплекснијих сегмената кривичног поступка, јер захтијева обучене тужиоце, стручне сараднике и потпуну координацију више институција. У Црној Гори и даље постоји мањак стручњака економске струке који би пружали неопходну подршку тужиоцима, док су регистри имовине неажурни и често непотпуни, што знатно отежава доказивање незаконитог поријекла имовине“, пише у анализи.
У тужилачкој организацији годинама је примјећено да су финансијске истраге предузимане већином у предметима Специјалног државног тужилаштва (број финансијских истрага покренут пред другим тужилаштвима био је занемарљив) због чега је врховни државни тужилац Милорад Марковић, у циљу проактивнијег приступа државних тужилаца у примјени Закона о одузмању имовинске користи стечене криминалном активношћу и успостављања једнобразне праксе, почетком марта 2025 године донио Упутство за поступање у предметима финансијских извиђаја и истрага.
„Резултат примјене издатог упутства и честе комуникације на релацији контакт тачке у тужилаштвима – руководиоци – координатор – врховни државни тужилац, је покретање извиђаја и истрага и у другим тужилаштвима“, наводи ВДТ.
Фали стручњака
Финансијске истраге отежава и чињеница да сем Специјалног државног тужилаштва, ниједно друго тужилаштво нема запослене савјетнике економске струке, који су неопходна подршка раду државних тужилаца у спровођењу финансијских истрага.
„Упутством је указано и на потребу предвиђања овог радног мјеста и запослења економских стручњака у сваком тужилаштву. Такође кроз анализу потребе за обукама, предложени су нивои и теме обука из ове области у циљу бољег обучавања државних тужилаца за спровођење финансијских извиђаја и истрага, с обзиром да су се досадашње обуке показале неучинковитим. Међутим у овом правцу не треба занемарити ни улогу полицијских службеника, који су задужени за откривање имовине, а чији рад такође захтијева бољу едукацију и практичне обуке, што мора бити предмет планирања Управе полиције“, наводи се у анализи.
У документу је појашњено да током финансијких истрага, посебно оних који се воде пред СДТ-ом, Државно тужилаштво предлаже суду одређивање привремених мјера на имовини чији је циљ спречавање отуђења или прикривања имовине док поступак траје.
На суду је одлука да ли ће се предложена мјера одредити, а онда и колико ће трајати, односно када ће се укинути.
„У том смислу ваља напоменути да судови у највећем броју случајева прихватају предлоге тужилаштва за привремено одузимање имовине, па је тако током 2025. године у чак 93 одсто случаја прихваћен предлог државног тужилаштва, што потврђује да је рад тужилаштва који претходи поднијетом предлогу темељан и у складу са законом. Привремене мјере одузимања имовине нису „успјех сам по себи“, већ законски инструмент којим се обезбјеђује имовина док траје поступак, док коначну одлуку о трајном одузимању доносе, такође, судови“, појашњено је у анализи.
Ови подаци, како се наводи, показују да тужилаштво постепено јача своје капацитете и доприноси борби против криминала, упркос објективним институционалним и ресурсним изазовима.
„Чињеница је да постоји велика дискрепанција између привремено и трајно одузете имовине, али уз законска ограничења која подразумијевају одлуку искључиво суда и правоснажну кривичну пресуду у често комплексним предметима са великим бројем оптужених лица, разлог се никако не може тражити у поступању Државног тужилаштва. Ово посебно када се анализара вријеме трајања финансијске истраге и основаност тужилачких предлога за привремено одузимање имовине“, наводи се у документу ВДТ-а.
Оцјене зависе од учинка
Колико је озбиљан приступ Државног тужилаштва раду на одузимању имовинске користи говори и чињеница да је новим Правилима за оцјењивање државних тужилаца и руководилаца из маја 2025.године предвиђено да број покренутих извиђјаја и истрага утиче и на саму оцјену државног тужиоца у поступку оцјењивања његовог рада.
„Тужилаштво подржава најављене измјене и допуне закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу, у оквиру којих се очекује увођење могућности трајног одузимања имовинске користи без правоснажне пресуде. Наведена измјена би вјероватно довела до већег обима трајно одузете имовине, али и та ће одлука бити у искључивој надлежности суда који је, у коначном, дужан да се стара о поштовању људских права и да цијени оправданост захтјева“, пише у документу.
Европска комисија (ЕК), и у посљедњем извјештају, упозорила је да су слаби резултати у одузимању имовине стечене криминалом, те да Црна Гора треба да осигура ефикасно одузимање и конфискацију те имовине, кроз систематско праћење токова новца, спровођење посебних истражних мјера и досљедну примјену проширене конфискације.
Додаје се и да Специјално државно тужилаштво (СДТ), Специјално полицијско одјељење (СПО) и Специјализовано одјељење Вишег суда, немају довољно људских ресурса, нити адекватну инфраструктуру. Наводи се да СПО нема специјализовану почетну и континуирану обуку у области финансијских истрага, а у курикулуму Полицијске академије не постоје редовни курсеви на ову тему.
“Упркос повећању броја отворених финансијских истрага, број конфискација је остао низак. Црна Гора мора ријешити проблеме потпуног земљишног катастра, који отежава финансијске истраге и конфискацију имовине, и осигурати да се користе сви доступни алати за конфискацију”, пише у извјештају ЕК за 2025.годину.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
