УБР-90: Затирање истине о хрватским злочинима и сјећања на српске и црногорске жртве

Пише: Радан Николић, директор Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе

Остајући досљедни једностраном профитабилном виђењу истине о ратним дешавањима из деведесетих у корист Хрватске и затирању сјећања на црногорске и српске жртве ратних злочина у Хрватској, иза којих од почетка 90-их до данашњег дана стоји злочиначка ХДЗ, група црногорских и хрватских НВО блиских Хашком трибуналу и коалицији РЕКОМ Наташе Кандић, поводом 6. децембра, дана када је, како тврде “прије 25 година ескалирао напад ЈНА и црногорских резервиста на Дубровник”, презентовала је у Подгорици своје виђење тих догађаја уз приказивање документарца “Затирање историје и сјећања“.

Пред двадесетак учесника тог инокосног политичког скупа, домаћин Центар за грађанско образовање (ЦГО) и НВО гости из Хрватске Центар за транзицијску правду (SENSE) и Центар за суочавање с прошлошћу (DOCUMENTA), оптужили су црногорске институције и цивилни сектор да одбијају да се “на адекватан начин” суоче са ратном прошлошћу и поручили да се мора спријечити затирање новије историје и сјећања на опсаду и бомбардовање Дубровника, што је извршна директорка ЦГО Далиборка Уљаревић назвала “најсрамнијом страницом у црногорској историји”. Уз осуду што Црна Гора није такву страницу убацила у школске уџбенике историје и није ништа учинила на процесуирању истом страницом обухваћених ратних злочина, Уљаревићка је поручила да „нема тих новаца који могу “купити” нову историју нити затријети сјећања – прије свега жртава и њихових породица” и закључила да је проблем несмјењивост црногорске власти.

Трагикомично је кад о непоткупљивости говоре купљени који сваке године из фондова блиских разбијачима СФРЈ добијају стотине хиљада еура за фалсификовање управо те новије историје и притом покушавају сакрити да су у томе нечасном послу управо они партнери несмјењиве црногорске власти, која средствима из државног буџета уредно сервисра њихове пројекте .

Удружење узалуд годинама заговара објективно суочавање са прошлошћу, уз принцип да се омогући и другој страни да се чује и једнак третман ратних злочин и жртава тих злочина. Разлог томе је страх од истине из које ће ипак једног дана испливати на видјело хрватска ратна кривица и срамно профитерство дијела црногорског цивилног сектора на рачун истине о заједничкој несрећи и ратним жртавама.

Ако је неко од почетка 90-их на овамо исписао срамне странице националне историје онда је то учинила Република Хрватска коју је, по узору на Павелићеву НДХ, изазивањем ратних сукоба, масовним ратним злочинима и геноцидом над српским становништвом, уз издашну помоћ са стране, стварила шовинистичко-сепаратистичка ХДЗ и усташка емиграција.
А шта је истина свједочи изјава Фрање Туђмана на тргу Бана Јелачића 24.05.1992. године: “Рата не би било да га Хрватска није жељела” и чињеница да је злочиначким подухватом српско становништво у Хрватској са 12,2% у 1991. години сведено данас на око 4%.

Познато је да Хрватска и њении ратни спонзори и даље избјегавају суочавање са ратном прошлошћу на бази истине о узроцима и последицама ратних сукоба у Хрватској почетком 90-их већ настављају са утјеривањем ратне кривице Србији и ЈНА, уз ултиматум црногорској власти да томе да допринос. О томе јасно свједочи срамни споразум о гоњену починилаца ратних злочина хрвтаског и црногорског тужилаштва из 2006. године, којим нијесу обухваћене црногорске жртве и хрватски ратни злочини, већ искључиво хрватске жртве И црногорски злочини, као и чињеница да није процесуиран нити један ратни злочин које су хрватске оружане снаге починиле над црногорским држављанима. Код таквог стања ствари у Црној Гори учесници ратова из 90-их су непожељни свједоци – чије је Удружење изложено дискриминацији, а чланство застрашивању, ућуткивању и блаћењу.

Удружење позива НВО плаћенике на јавни медијски дуел у вези са било којим ратним догађајем на дубровачко – херцеговачом ратишту, а организаторе скупа у Подгорици јавно пита зашто не саопште ко заташкава ратне злочине хрватских оружаних снага, ко је средином 1991. године у Задру, Шибенику, Сплиту и другим мјестима на хрватском приморју приређивао Кристалне ноћи српском и црногорском становништву и породицама официра ЈНА, организовао нападе на јединице и касарне ЈНА и довлачио оружје у Дубровник, ко су били хрватски шпијуни у Црној Гори и ко је, и зашто, почетком децембра 1991. године из старог дубровачког града упорно гранатирао положаје и убијао војнике ЈНА.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: