Пред подгоричким Вишим судом данас је настављено суђење у поновљеном поступку оптуженом Срђану Поповићу за убиство Горана Ђуричковића извршено 2015. године. Оптужени Срђан Поповић и његов адвокат Марко Радовић суду су истакли да сумњају на злоупотребу ДНК бриса који је од Поповића изузет у процедури поводом догађаја који се догодио прије убиства Ђуричковића и који није дио овог поступка.
Суд је данас спровео као доказ – копије наредбе ОДТ Подгорица од 2015. којом је наређено балистичко вјештачење и којим је вјештачење 2 СЕМ субића.
Суду се обратио оптужени Срђан Поповић и указао на начин на који је од њега узет ДНК брис и други трагови. Навео је да су му приликом изузимања ДНК трага 2015. у ЦБ Подгорица, поводом догађаја који се десио прије овог убиства, узели на начин да су из његових уста са два штапића узели биолошки материјал. Указао је да, када су тај материјал пренијели са штапића на картон, нису њему на крају дали те штапиће и да је процедура да од лица којем узимају ДНК дају штапиће. Истакао је да му нису дали ни папир да потпише поводом изузимања ДНК трага од њега и СЕМ стубића.
Одбрана и раније указала на сумњу поводом ДНК
Подсјећамо, суд је на једном од претходних рочишта извршио увид у списе предмета Основног суда Подгорица, међу којима је и службена констатација да је раније, као што одрбана у овом поступку тврди, полиција узимала биолошки траг од Срђана Поповића ради ДНК вјештачења. То је, како су присутни на данашњем рочишту имали прилике да чују, урађено 7.1..2015. године, што је одбрана и тврдила и то за потребе другог случаја.
Подсјећамо, на рочишту од 12.11.2024. суд је уручио странкама у поступку допис из Управе полиције Центар Безбједности Подгорица од 22.10.2024., чији садржај је одбрана оспорила. У том допису је констатовано да од Поповић Срђана, у периоду од 1.1.2015. до 27.1.2015. није изузиман неспорни биолошки материјали ради утврђивања ДНК профила. Адвокат Марко Радовић је на садржај овог дописа, на поменутом рочишту имао примједбу, тврдећи да није истинита и да је нетачна. Он је тада суду предложио да набави списе из Основног сдуа Подгорица и да ће ту увидјети да је ДНК од Поповића узиман и раније, тачније 7.1.2015.
Затим се суду обратио адвокат Марко Радовић, који заступа Срђана Поповића.
– Сматрам да је ово врло важан моменат. Желим да укажем да ми нисмо ради реда овај доказ предложили, везано за балистичко и ГСР вјештачење из другог поступка. Него да би се провјерили досадашњи наводи одбране и казивање Сандре Ковачевић (Форензички центар) пред судом а везано за изузети биолошки материјал – ДНК из усне дупље оптуженог Поповића. С тим у вези посебно указујем на садржај акта Управе полиције ЦБ Подгорица, који се налази у списима ОДТ Подгорица, у који је овај суд имао увид а из којег произилази да су надлежном ОДТ Подгорица од стране полиције директно достављени само СЕМ стубићи са ГСР честицама и двије чауре изузете са лица мјеста. Па кад се садржај овог акта доведе у везу са садржајем данас прочитане документације Форензичког центра, усменим изјашњењем вјештака Сандре Ковачевић, изјашњењем Поповића, поставља се логично питање – како се картица на коју је наводно пренешен биолошки материјал Поповића нашла у списима предмета и гдје је стварно завршио материјал којим су изузети трагови који су требали да буду предмет вјештачења – истакао је давокат Радовић.
Он је додао да је исти орган изузимао биолошки материјал од оптуженог Поповића, који је изузимао и трагове са лица мјеста након убиства Ђуричковића и додао:
„А да ми немамо траг о томе гдје су завршили брисеви којима је изузиман биолошки материјал од Поповића“.
– При чему указујем да је материјал са лица мјеста у Будви за потребе ДНК вјештачења изузиман такође штапићима, као и од Поповића раније. Вјештак Сандра Ковачевић је изјавила да након преноса биолошког материјала на картицу, биолошки материјал и даље остаје на штапићу, те да је биолошки материјал који је штапићем изузет са сједалног дијела пушкарнице није оног квалитета какав би био да је изузет непосредно из усне дупље. Што све када се доведе у везу баца велику сумњу на читав овај случај у смислу могућности коришћења ранијих штапића са ДНК материјалом окривљеног Поповића за потребе овог поступка – истакао је адвокат Радовић.
Навео је да додатно за право да износи такве сумње му даје чињеница која је неспорно утврђена: „А налазе се у записнику о увиђају, службеној забиљешци и извјештају о узорковању трага лица мјеста након лишења живота Ђуричковића. Прате и детаљно описане три чауре, да би се балистичким вјештачењем и непосредним увдиом у чауре у списима предмета утврдило да једна од њих, која је била предмет вјештачења, не одговара чаурама које су нађене на лицу мјеста. Овакву аргументацију додатно оснажује и исказ саслушаних полицијских службеника – казао је адвокат.
Данас су као докази спроведена и два пасоша од оптуженог Поповића, од којих је један издат 2016. а други 2017. године.
Виша државна тужитељка Ирена Бурић је казала да примјећује да су пасоши издати у вријеме након извршења предметног кривичног дјела убиства Ђуричковића..
– Стоји чињеница да су оба пасоша издата након извршења предметног кривичног дјела. Међутим окривљени Поповић дуго није био у посједу тих исправа па је мислио да су издати раније. Поповић ми је саопштио да се присјетио да је 2015. вадио пасош, али који је изгубио и који је оглашен неважећим – навео је пред судом адвокат Радовић.
Он је суду предложио да од стране Управе полиције – Гранична полиција се набави евиденција о пелазима државне ганице. Тужитељка Ирена Бурић се противила том предлогу и додала да исти води ка одуговлачењу поступка и да није значајан за разјашњење ове кривично правне ствари.
Суд је прихватио предлог одбране.
Наводи истраге и прва пресуда:
Подсјећамо, Бањалучанин Срђан Поповић осуђен је 2021. у првом поступку на 15 година и 10 мјесеци затвора, због убиства Горана Ђуричковића у Будви и недозвољеног држања оружја. Њему се тада судило у одсуству.
Према наводима те пресуде, током суђења је доказано да је Поповић 27. октобра 2015. године, око 20 часова у Улици Словенска обала у Будви, на шеталишту испред угоститељског објекта „Тхе Олд Фисхерманс Пуб“, са умишљајем убио Горана Ђуричковића.
Према наводима тужилаштва, Поповић је са прострора старе пушкарнице која се налази на зидинама Старог града, изнад локације зване „Звоно“, из аутоматске пушке њемачке производње „хеклер & кох“, обрушеног фабричког броја, испалио три хица у Ђуричковића.
Покојни Ђуричковић се у том моменту налазио на шеталишту испред угоститељског објекта „Тхе Олд Фисхерманс Пуб“.
– Један од испаљених хитаца погодио га је у предјелу десне стране грудног коша, наносећи му тешке и по живот опасне повреде. Од задобијених повреда, код оштећеног је на мјесту наступила смрт. Преостала два хица погодила зид и околину угоститељског објекта – наводи се у првој пресуди од 2021.
После испалкених хитаца, како тврди тужилаштво, Поповић је побјегао са унапријед припремљеним скутером за воду „сеадоо“, у правцу Котора.
– У мјесту Платамуни, између плажа Трстено и Плоче у ували, оставио је скутер. Са циљем уништавања биолошких трагова, бензином је запалио наведени скутер и удаљио се у непознатом правцу. Аутоматску пушку је бацио у море, коју су рониоци Регионалног центра из Бијеле приликом подводног противминског претраживања, пронашли у мору 12. септембра 2016. године у простору између рта Платамуни и плаже Могрен ИИ – наводи су истраге.
ДАН
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
