У Вирпазару промовисана књига Светозара Ђуришића ,,Одбљесци ловћенског пламена“ Хероини Милунки Савић у част

Промоција књиге „Одбљесци ловћенског пламена“ пјесника Светозара Ђуришића, у чијем средишту је поема посвећена српској хероини из балканских и Првог свјетског рата Милунки Савић, одржана је прексиноћ у вирпазарској коноби „Бадањ“.

О књизи вјечите вриједности и посебног значаја, како је оцијењена од већине учесника промоције, говорили су свештеник и новинар Јован Пламенац, књижевници Веселин Ракчевић и Невен Милаковић и новинар Миленко Јовановић, који је водио програм.Наводећи како је као рођени староцрногорски племић Црмничанин Ђуришић прво и највеће од три поглавља књиге посветио Милунки Савић, пред којом су се, у знак поштовања спуштале западноевропске заставе, док су њене груди прекиривале Легија части и сва друга највиша српска и страна одликовања, књижевник Веселин Ракчевић је истакао и „да су у поеми о великој мајци и сестри мјесто нашли и Пријезда, војвода од Сталаћа, и Лазар и Милош, браћа Југовићи – све вриједно што је Србија изњедрила и сахранила“.
– Један други пјесник би рекао:“Ти гробови нису раке, већ колевке нових снага“ – казао је Ракчевић, уз напоемну да је Ђуришићево стваралаштво препознатљиво по наглашеној лиричности и, како је казао, космогонтском односу према свијету и појединцу, уз присутну благу епику.
По ријечима књижевника Невена Милаковића, Ђуришић је овом књигом „опточио, маниром највећих, вјековну борбу српског народа да сачува душу међу бездушнима, сувим златом“.

-Опточио, и то мајсторством коакво Бог само највећима даје. Сустугла је и престигла Милунка Савић див јунаке са Плочника, Косова поља, Мишара, Вучјега дола, Фундине, Мојковца и безбројних других знаних и незнаних губилишта, судилишта и славилишта српских. Сустигао је и престигао Светозар овом књигом, бројне поете које су освештале и обесмртиле перо пишући у славу Њихову. У част хероине и пјесника – казао је Милаковић. Свештеник Јован Пламенац и новинар Миленко Јовановић подсјетили су током промоције Ђуришићеве књиге на живот и дјело Милунке Савић, девет пута рањаване учеснице ратова, преминуле 1973 године, чији посмртни остаци су прије неколико седмица похрањени у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.Они су уједно аутора књиге назвали „правим баштованом међу колегама пјесницима“.
Уз поему коју је назвао “Милунке Савић кула”, у књизи су се нашли и стихови које је Ђуришић крстио као “Војевање Ђуље Јованова”, слиједећи “Примјере чојства и јунаштва” Марка Миљанова, као и “Пјесму ми је изаткала вила”, гдје вапи за српским Косовом, разговара с Његошем, моли за препород и васкрсење посрнуле Црне Горе…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: