ИН4С

ИН4С портал

У усташком возу смрти: Како је настала чувена пјесма „Ђурђевдан“

Чувена пјесма „Ђурђевдан“ настала је у „возу смрти“, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, открива професор Жарко Видовић, историчар умјетности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године
smrti

Последњи вапај заробљених Срба из воза смрти, илустрација

Чувена пјесма „Ђурђевдан“ настала је у „возу смрти“, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, открива професор Жарко Видовић, историчар умјетности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године.

Према његовим ријечима, на путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвјесности.

Шести мај 1942. године. Хладно сарајевско јутро. Полиција Независне државе Хрватске наредила је да се Србима припреми “ђурђевдански уранак”.

У четири сата ујутру у град су се сливале колоне српских заробљеника из логора, касарни и затвора. На Обали Кулина бана чекао их је воз смрти, који је из Сарајева путовао за Јасеновац. У колони је било око 3 000, углавном, младих људи.

Разјарени усташа пред колоном је узвикивао: “Ђе сте, Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!”

На вагонима је писало “седам коња или четрдесет војника”, али су усташе у један вагон уводиле и по 200 заробљеника.

У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“, у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, први пут је запјевао „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени — Ђурђевдан је!“.

По доступним свједочењима, усташе су због пјесме “Ђурђевдан” затвориле шибере на вагонима, затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других. Од 3 000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2 000 душа, а њих две стотине је на крају рата преживјело незапамћену тортуру.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “У усташком возу смрти: Како је настала чувена пјесма „Ђурђевдан“

  1. Е Богоми Милице! Џаба ти је писати овакав коментар јер га немаш коме предочити!!! Србски народ очигледно није свјесан да се налази пред новим геноцидом, овога пута од „црногорских усташа“ који су још и за вријеме прошлога рата спроводили тортуру и злочине над сваким оним црногорским грађанином кои се декларисао као Србин или антикомуниста!!! Њихови наследници су остали да нас подсјете на те злочине своих отаца и дједова кои су почињени у прошлости, како ми неби заборавили или ти недај Боже живјели без страха и у свом духу и својој вјери, слободно! У Православној вјери од које су се многи данашњи милогорски конвертити и плаћеници веома лако одрекли, за шачицу пара и прихватили да буду нови плаћеници усташких односно ватиканских злочинаца!!! СПАСИ БОЖЕ СРБСКИ НАРОД!!!

  2. Jednom za svagda treba srpski narod da shvati da od hrvatskog naroda vecih dusmana nemamo,za njih su i siptari zlatno perje.U Njemackpj na crkvi iz 16 tog vijeka pise-cuvaj nas boze kuge,gladi i hrvata,takve zlocine su pocinili kao placenici,nad njihovim zlocinima i njemci su se zgrazavali,jedina zemlja u istoriji covjecanstva koje je imala logor za djecu u kome su njihove kaludjerice provodile takvu torturu nad njima da to istorija ne pamti.Zato trebamo da pamtimo i ne zaboravimo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *