У трци за предсједника Врховног суда Вуковић, Дујовић, Радовић и Жижић

На поновљени оглас Судског савјета за мјесто предсједника Врховног суда кандидатуру је опет доставила суткиња Апелационог суда Миленка Сека Жижић, која није одустала од тога да се домогне најважније позиције у правосуђу, иако недавно није прошла као кандидат Врховног суда.

Судском савјету кандидатуре су доставили и предсједник Апелационог суда Мушика Дујовић, судије Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици Зоран Радовић и Ана Вуковић.

Судски савјет је нови оглас за предсједника Врховног суда расписао 1. јуна на основу члана 37 Закона о Судском савјету и судијама, након што је прошли поступак пропао 13. априла – зато што кандидат Врховног суда Мираш Радовић, није добио потребне двије трећине гласова на сједници Судског савјета.

Бивши министар правде и судија Врховног суда тада је добио предност колега из Врховног суда у односу на суткињу Жижић, али је његов избор стопирао актуелни министар правде Владимир Лепосавић, чији негативан глас је био кључна превага да не добије зелено свјетло Судског савјета.

Кандидатуру за фотељу дугогодишње предсједнице Врховног суда Весне Меденице, која је крајем године напустила функцију, доставио је судија Специјалног одјељења Вишег суда Зоран Радовић и то након што му је у фебруару ове године додијељено да суди поновљени поступак у предмету „државни удар“, након што је Апелациони суд укинуо првостепену пресуду.

Радовић је годинама био судија, а потом и предсједник Основног суда у Подгорици, након чега је крајем 2019. године прешао у подгорички Виши суд.
Крајем прошле године Радовић се јављао и на оглас Судског савјета за судију Апелационог суда, али тада није изабран.

Предсједник Апелационог суда Мушика Дујовић одлучио је да се укључи у трку за челну позицију у судској грани власти, гдје је каријеру почео још давне 1988. године.

Он је од 1995. био замјеник предсједника Основног суда у Подгорици, а за истражног судију Вишег суда изабран је 1999. године. На почетку тог мандата руководио је истрагом једног од најзанимљивијих случајева у историји црногорског правосуђа – за двоструко убиство у хотелу „Подгорица“ као првоокривљеног Дујовић је тада нотирао Бранислава Мићуновића.

На суђењу је Мићуновић, због недостатка доказа, правоснажно ослобођен.

Дујовић је касније изабран за предсједника Вишег суда, а потом је од 2014. године у два мандата био на челу Апелационог суда.

Према огласу Судског савјета, кандидат за челно мјесто у правосуђу мора да испуњава опште и посебне услове предвиђене чланом 37 и чланом 38 став Закона о Судском савјету и судијама – радно искуство од најмање 15 година као судија или државни тужилац, али и да се одликује професионалном непристрасношћу, високим стручним и моралним квалитетима…

Након што је Весна Меденица напустила правосуђе, Судски савјет је 11. јануара расписао први оглас, али тада није било заинтересованих кандидата, због чега је суткиња Врховног суда Станка Вучинић, именована за вршиоца дужности предсједника тог суда. Нови оглас је услиједио 19. фебруара, али је како Мираш Радовић није прошао, услиједио је нови.

Од Молдавке до “Рамаде”…

Суткиња Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици Ана Вуковић деценију је на тој позицији, а прије тога је била двије године суткиња Вишег суда.

Вуковићева је од 1993. године у правосуђу, гдје је прошла послове приправника и савјетника, а потом и судије Основног суда у Подгорици. Она је 2001. године изабрана и за истражног судију Вишег суда у Подгорици, а годину касније руководила је истрагом случаја Молдавке С. Ч.

Након што је тужилац одбио да подигне оптужницу у том предмету, Вуковићева је јавно саопштила да се не слаже са таквом одлуком, а касније су у извјештајима ОЕБС-а и Савјет Европе критиковали поступак тужилаштва.

Вуковићева је и као судија Специјалног одјељења у случају “Рамада” указала да једини окривљени у том предмету Небојша Обрадовић није и једини одговоран за злоупотребу службеног положаја…

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: