У сусрет изборима: Припремају ли Бошковић и Куо интернационални државни удар?

Када је прије двије године амерички предсједник Доналд Трамп изјавио да САД више неће бити свјетски полицајац и да ће се Америка окренути обнови сопствене земље, слободомислећи грађани широм планете осјетили су олакшање и наду да ће нова политика најјаче и најагресивније свјетске силе донијети бољи живот и мир читавој планети.

И док је слободни грађанин планете славио, у малој, али храброј Црној Гори на брдовитом Балкану, бојазан коју је покренула вибрација неизвјесности брзином муње се увукла у све поре њеног режима. Сама могућност ускраћивања патроната „западних пријатеља“ изазвала је панични страх и панику на двору оца нације.

Зато је, уз акцију на силу наметнутог брисања из сјећања агресије 99., мали Монтенегро по хитном поступку угуран у НАТО алијансу, а Црна Гора претворена у вазалну творевину чијим је грађанима и политичким неистомишљеницима проамеричког режима сваки дан нови изазов.

Али, за разлику од грађана којима због навале „демократије“ све више смркава, појединцима попут министра Предрага Бошковића, све више свиће.

Бошковићеви експертски парадокси

Након зеленог светла које је, огрнут америчком заставом, добио за остварење западних циљева, министар Бошковић, попут својих колега из Владе, у пуном капацитету користи умјеће пливања у политичком хаосу, економском колапсу и атмосфери бруталног кршења људских права и похаре сопствене државе, без икакве одговорности или назнака заустављања. А вјештина, нарочито кад је у питању располагање средствима буџета, министар војни има на претек.

Вођен „демократским нагонима“ Бошковић је огласио тајном информације о кредитима функционера, објашњавајући да би објављивање „имало за последицу озбиљну забринутост грађана и оправдано неповјерење у начин рада Владе Црне Горе. Након решавања тог, за државну безбједност важног питања, своје стручне референце усмјерио је ка одбрани Америке и пуњењу њеног буџета.

Пошто је склопио низ уговора којима грађане Црне Горе задужује за америчку војну опрему која никад неће имати примјену у Црној Гори, Бошковић се окренуо и ка високотехнолошкој проблематици.

Тако је у интервјуу за AP министар Бошковић са експертске позиције говорио о сајбер нападима и дезинформацијама, оцијенивши да је заштита у том смјеру кључна у заштити Балкана од повратка у хаос ратних година 90-их, дијелећи савјете чак и америчким колегама.

У тексту који обилује антируским тоном, Бошковић се осврнуо и на америчку политичку сцену, савјетујући Америку да се едујкује кроз црногорски примјер.

“Видјели смо да су се амерички избори (2016) такође суочили са одређеним хибридним и сајбер нападима. Американци могу нешто да науче од нас о потенцијалним пријетњама по њихов систем и мреже будући да је Црна Гора прави примјер свеобухватног напада прије избора”, казао је министар Бошковић.

Бошковић и Куо на истом фону

Случајно или не, на дан објаве овог интервјуа, америчка отправница послова у Црној Гори Џуди Куо „демократски“ је, попут колега из Сената САД-а, таргетирала ИН4С, Борбу и Спутњик за непожељне медије, осионо и крајње бахато ставивши до знања црногорским грађанима да је њихова земља само једна од америчких колонија, која нема права да самостално одлучује нити о једном питању које је од интереса за САД.

С обзиром на досадашњу праксу међународне политике САД-а и сервилности црногорске власти, јасно је да заступницима америчких интереса не може бити јасан појам емоција и љубави грађана Црне Горе према Русији и њеном народу без интереса; као што им никада неће бити јасно како убијање и присила никад неће бити прихватљиво колико год платили за ћутање и заборав. 

Зато, отворене пријетње америчке представнице и бесједе покорног извршиоца директива САД-а министра Бошковића о хибридном рату и дезинформацијама, колико год биле парадоксалне, не могу да чуде.

Али оно што мора да забрине и алармира јесу поруке које се крију у позадини ових координисаних активности министра и саборкиње Куо, а које намећу озбиљно питање и неспокој: да ли се, у сусрет изборима у САД-у и Црној Гори спрема интерконтинентални државни удар?

Судећи по одбрамбеним аспирацијама црногорског министра и застрашивања „дубокодржавне“ службенице Куо, ствар се мора веома озбиљно схватити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: