ИН4С

ИН4С портал

У сусрет банкроту: Влада узима пола милијарде за дугове који стижу 2020.

1 min read
Влада ће предложити ребаланс овогодишњег буџета којим је планирано додатно задужење до 500 милиона евра, а тај новац ће се трошити наредне године за стара дуговања која стижу на наплату, сазнају “Вијести” у извршној власти.

Илустрација

Влада ће предложити ребаланс овогодишњег буџета којим је планирано додатно задужење до 500 милиона евра, а тај новац ће се трошити наредне године за стара дуговања која стижу на наплату, сазнају “Вијести” у извршној власти.

Уз то, како пишу Вијести, у Влади планирају да увећају издвајање за државне гаранције у износу од три милиона евра.

Такав предлог измјена државне касе јуче је разматран на сједници Владине Комисије за економска питања (КЕП). У Влади тврде да су се на то одлучили да би “обезбиједили повољније услове за позајмице јер се наредне године очекује погоршање услова на међународном тржишту”.

Више извора тврди да држави није потребан тај новац за ову годину, већ да ће се користити наредне. Процјена је да је боље да се сада задуже по бољим условима за враћање дуговања, а није искључена ни могућност да се дио нове позајмице усмјери за овогодишње потребе.

Министарство финансија до сада је за 2019. позајмило преко државних обвезница око 142 милиона евра, док је планирано да се емитује укупно 190 милиона. Према Стратегији за управљање јавним дугом, наредне године на наплату долази око 580 милиона еура обвезница које је држава издала 2015. и 2016. године.

Ребалансом планирају да промијене члан 14. овогодишњег Закона о буџету којим је, између осталог, сада дефинисано да “за потребе рефинансирања и стварања резерве, Влада може, у 2019. години, закључити кредитни аранжман са финансијским инситуцијама, кроз емисију обвезница на домаћем или међународном тржишту у износу до 250 000 000 евра, уз гаранцију Свјетске банке (Policy Based Guarantee – PBG)”.

Према сазнањима овог листа, том члану додају и дио “до 500 милиона кроз емисију обвезница и државних записа на домаћем и/или страном тржишу”.

Влада ће о томе у четвртак одлучивати, а коначну одлуку доноси Скупштина Црне Горе до краја јула.

Министар финансија Дарко Радуновић

Министар финансија Дарко Радуновић је почетком јануара рекао да у том моменту не види разлоге да може доћи до ребалансирања буџета, али да се неће либити да предложи ребаланс, ако се за тим појави потреба.

Ребаланс буџета није, сам по себи, знак непажљивог или површног планирања. У току буџетског периода, мијењају се амбијенталне околности. Појављују се фактори који нису били познати и нису се могли предвидјети при сачињавању иницијалног буџета”, казао је министар.

Радуновић, како пише овај медиј, јуче није одговорио на њихове телефонске позиве да објасни разлог измјена државне касе у 2019.

Влада је лани два пута радила ребаланс буџета – први пут за додатно задуживање са планираних 296 милиона на 440 милиона, а након тога још једним су границу за позајмице дигли на 739 милиона.

Гаранције са 83 на 86 милиона евра

“Вијести” сазнају и да се предлогом ребаланса планира повећање државних гаранција са 83 на 86 милиона евра.

Нова три милиона гаранција за кредит добиће Општина Улцињ. Овогодишњим буџетом Влада је већ одобрила гаранције Регионалном водоводу, ЕПЦГ и Жељезничкој инфраструктури.

 

Прочитајте још:

Црна Гора да закупи војне полигоне у региону, уништење Сињајевине се мора избјећи

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “У сусрет банкроту: Влада узима пола милијарде за дугове који стижу 2020.

  1. E KUKALA NAM MAJKA.KUKALI NAM DJEDOVI U GROBOVIMA STA NAM MILO KRVNIK RADI.MILO DABOGDA MU UMILJELA ZMIJA U MOZAK.amin boze.KUKALA MAJKA OVOM NARODU MILO OD NARODA NAPRAVI SVOJIM STADOM OVACA.BEEEEE BEEEEE BEEEE BEEEEE BEEEE DOZIVAJU DUHOVNOG VODJU DALAJ LAMU MILA BEEEE BEEE

  2. Osnova vladinog ekonomskog miljea je da obmane javnost. Cijena kredita najviše zavisi od kreditnog rejtinga tražilica kredita a posto je nas rejting veoma los moraju se uzimati skupi krediti.Ne odobravaju se krediti unaprijed sa „praznim“ periodom nego se kamate moraju plaćati iskoristio se kredit ili ne!Samo od propalih ekonomija se traže neuobičajene garancije (hipoteke teritorije) kao sto je traženo od kineskih partnera za put „od nigdje nikuda“ (milasevu magistralu).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *