У страху су велике очи: НАТО-у се привиђају руске војне базе у Србији
1 min read
Фото: Зоран Влашковић
Пише: Милан Добромировић
Војни стручњаци НАТО пакта, злочиначке западне алијансе која је одговорна за противправну агресију на нашу државу 1999. године, устврдили су да је Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ заправо војна и шпијунска руска база.
Претходно су аналитичари овог војног савеза устврдили да је Српско-руски хуманитарни центар у Нишу – погађате – руска војна база, иако им је чак било дозвољено да уђу у институцију и увере се да никога осим ватрогасаца тамо нема. Не би ме чудило да Американци за војни центар Москве прогласе и, рецимо, аеродром на Батајници, СДПР „Југоимпорт“ или било коју другу фирму, институцију или аеродром за коју им се учини да има неку „сумњиву везу“ са Русијом.
Зашто НАТО пакт инсистира на овим измишљотинама? Због чега има ове невероватне фатаморгане? Сигурно не зато што је жедан. Пре ће бити да је прави разлог медијско-политичког притиска на Београд паничан страх од Русије и њеног утицаја на Балкану, али и отворена жеља Вашингтона и Брисела да сломе последњег искреног руског савезника на Балкану – Србију! Како би имали оправдање за своје дипломатске марифетлуке против Београда, Запад се из петних жила труди и да Србе, много више него што заправо јесу, прикаже и прогласи за „мале Русе“ на Балкану.
Постоје најмање два кључна разлога или страха, које полузванично признају, због којих се НАТО пакт труди да из основа пољуља војну неутралност Србије и њену војно-техичку сарадњу са Руском федерацијом.
Страх од Русије. Запад још од завршетка Хладног рата страхује да ће Русија превладати Европом. Зато су брже-боље на све начине покушали да бивше чланице некадашњег Совјетског савеза угурају у НАТО пакт. Данас се борба за превласт води на Балкану, који је остао тренутно једина територија на којој нису све карте подељене. Или бар тако мисле и Вашингтон и Москва.
Страх од уједињења Србије и Републике Српске. Европљани све више увиђају да су „преседаном“ у вези са признањем самопрокламоване независности Косова отворили Пандорину кутију. Мисле да ће Србија, што би можда било и поштено, пожелети да се уједини са Српском, односно да ће Бањалука предвођена Милорадом Додиком расписати (и освојити довољно гласова) референдум о независноти и отцепљењу од Босне и Херцеговине.