U strahu su velike oči: NATO-u se priviđaju ruske vojne baze u Srbiji

Piše: Milan Dobromirović

Vojni stručnjaci NATO pakta, zločinačke zapadne alijanse koja je odgovorna za protivpravnu agresiju na našu državu 1999. godine, ustvrdili su da je Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ zapravo vojna i špijunska ruska baza.

Prethodno su analitičari ovog vojnog saveza ustvrdili da je Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu – pogađate – ruska vojna baza, iako im je čak bilo dozvoljeno da uđu u instituciju i uvere se da nikoga osim vatrogasaca tamo nema. Ne bi me čudilo da Amerikanci za vojni centar Moskve proglase i, recimo, aerodrom na Batajnici, SDPR „Jugoimport“ ili bilo koju drugu firmu, instituciju ili aerodrom za koju im se učini da ima neku „sumnjivu vezu“ sa Rusijom.

Zašto NATO pakt insistira na ovim izmišljotinama? Zbog čega ima ove neverovatne fatamorgane? Sigurno ne zato što je žedan. Pre će biti da je pravi razlog medijsko-političkog pritiska na Beograd paničan strah od Rusije i njenog uticaja na Balkanu, ali i otvorena želja Vašingtona i Brisela da slome poslednjeg iskrenog ruskog saveznika na Balkanu – Srbiju! Kako bi imali opravdanje za svoje diplomatske marifetluke protiv Beograda, Zapad se iz petnih žila trudi i da Srbe, mnogo više nego što zapravo jesu, prikaže i proglasi za „male Ruse“ na Balkanu.

Postoje najmanje dva ključna razloga ili straha, koje poluzvanično priznaju, zbog kojih se NATO pakt trudi da iz osnova poljulja vojnu neutralnost Srbije i njenu vojno-tehičku saradnju sa Ruskom federacijom.

Strah od Rusije. Zapad još od završetka Hladnog rata strahuje da će Rusija prevladati Evropom. Zato su brže-bolje na sve načine pokušali da bivše članice nekadašnjeg Sovjetskog saveza uguraju u NATO pakt. Danas se borba za prevlast vodi na Balkanu, koji je ostao trenutno jedina teritorija na kojoj nisu sve karte podeljene. Ili bar tako misle i Vašington i Moskva.

Strah od ujedinjenja Srbije i Republike Srpske. Evropljani sve više uviđaju da su „presedanom“ u vezi sa priznanjem samoproklamovane nezavisnosti Kosova otvorili Pandorinu kutiju. Misle da će Srbija, što bi možda bilo i pošteno, poželeti da se ujedini sa Srpskom, odnosno da će Banjaluka predvođena Miloradom Dodikom raspisati (i osvojiti dovoljno glasova) referendum o nezavisnoti i otcepljenju od Bosne i Hercegovine.

Na kraju, ali ništa manje važno, NATO svojim „otkrićem“ ruskih baza u Srbiji pokazuje neverovatnu licemernost. Dok im smetaju humanitarni centri i zavodi za remontovanje, Amerikanci imaju vojnu bazu na Kosovu i Metohiju „Bondstil“, koja važi za jednu od najvećih na Balkanu. Treba li podsetiti da Vašington nikome nije dozvolio da promoli nos u te bedeme, a kamoli Rusima? Iako baza na 75 hektara ima kapacitet od 7.000 vojnika, megalomanskim Amerikancima to nije bilo dovoljno, pa su u sektoru napravili dve „pomoćne“ – „Montif“ pored Gnjilana (2.000 vojnika) i centar nedaleko od Vitine (3.000 vojnika). Malo li je?

Osim Kosova, NATO je svoje pretenzionističke planove pokazao i u Bosni i Hercegovini, osnivajući baze u bosanskoj Posavini i kod Tuzle. Upravo ta baza, na aerodromu „Dubrava“ (zatvorena 2006. godine), bila je najveća u tom delu regiona i čuvali su je verovatno najmoćniji helikopteri koje Amerikanci imaju – „apači“. Kakva demonstracija moći! Uzgred, Amerika je u BiH napravila i baze „Mekgarven“ i centar kod Bratunca, a aktivan je i „Butmir“. Ipak, sve ove baze – uključujući i aerodrom „Petrovec“ kod Skoplja, „Suda zaliv“ na grčkom ostrvu Krit, luka Konstanca i Varna u Bugarskoj i Rumuniji (zajedno sa aero-bazom Graf kod Plovdila), nije ništa u poređenju sa nekoliko ruskih vatrogasaca u Nišu!?!

Mislio sam da je samo Holivud zadužen za bajke. Očigledno sam pogrešio.