У „Српској кући“ одржана Међународна научна конференција: Подгоричка скупштина један од најсвјетлијих датума у свеукупној историји Срба

1 година ‎ ИН4С

Подгоричка скупштина, као крунски чин вјековне тежње српског народа да живи слободно и у заједништву, свакако је један од најсвјетлијих датума у свеукупној историји Срба и, упркос свим неутемељеним и квазиисторијским оспоравањима, и данас представља национални орјентир за будућа времена. Ово је, у најкраћем, генерални закључак Међународне научне конференције која је на тему Подгоричке скупштине данас одржана у „Српској кући“.

Дешавања која су претходила Подгоричкој скупштини, сама Скупштина, њене одлуке и реперкусије на каснији развој прилика у новонасталој држави, размотрена су са више аспеката. У врло детаљним и аргументима подастртим излагањима, не само да су поткријепљене већ познате чињенице већ су новим доказима, заснованим на релевантним домаћим и страним изворима, расвијетљене политичка, економска и међународна клима у којима је реализована Скупштина.

Аргументовано и веома прецизним правним доказима оспорена је теза негатора Подгоричке скупштине да је она одржана супротно до тада важећем уставном и правном поретку Црне Горе. Чињеница је, речено је, да је капитулацијом Црне Горе, емигрирањем краља и дијела Владе, тај поредак де факто престао да постоји и да је читав процес обављен у духу већ тада међународно инаугурисаног права народа да самостално опредјељују своју државну будућност. Када је ријеч о атмосферери у којој је извршен избор делегата, констатовано је и документовано да је она била демократскија него у свим претходно одржаним изборима у Црној Гори.

Поздрављајући учеснике конференције, предсједник Нове српске демократије, Андрија Мандић, као потомак учесника Подгоричке скупштине, осврнуо се на актуелне политичке прилике у Црној Гори из угла настојања да се Подгоричка скупштина и њене одлуке оспоре и припишу анексионој политици Србије. „Ми као српски народ у Црној Гори остајемо досљедни вољи својих предака и тражимо да се воља свих у Црној Гори једнако вреднује и поштује“, рекао је Мандић.

Скуп је писмом поздравио и академик Зоран Лакић који је из здравствених разлога био спријечен да му присуствује. Наглашавајући да је израз „уједињење“ научно прикладнији од термина Подгоричка скупштина која је само завршни чин читавог процеса, Лакић је подсјетио да она, стога, није само црногорски празник већ и најсвјетлији датум свесрпског рода у више од стотину протеклих година.

У раду Међународне научне конференције о Подгоричкој скупштини учествовали су: проф. др Александар Растовић, директор Историјског института у Београду, проф. др Виолета Таловић, са Универзитета Унион у Београду, проф. др Јелена Радовић – Стојановић, са Универзитета у Београду, проф. др Ивана Крстић – Мистриџеловић, Универзитет у Београду, проф. др Саша Станојевић и проф. др Милош Марсенић са Филозофског факултета Универитета у Приштини, са привременим сједиштем у Косовској Митровици, проф. др Будимир Алексић, Факултет за културу и медије у Београду, др Жарко Лековић, Историјски институт Универитета ЦГ и Филип Вучетић, докторанд на Филозофском факултету у Косовској Митровици.

Са научне конференције биће приређен зборник радова који ће бити прослијеђен заинтересованим библиотекама и научним институцијама.

Подјелите текст путем: