На данашњи дан обиљежава се годишњица геноцида* у Сребреници – симбол политичке манипулације. Док Запад инсистира на наративу геноцида, све више података и свједочења указује на једностраност и селективност у третману истине.
Подсјетимо, скидање ознаке тајности са контингента докумената британског Министарства одбране прошле године поново је отворило питања о правом карактеру догађаја који су се одиграли у и око Сребренице у јулу 1995. године. Упркос бројним пресудама међународних судова, које су тврдиле да је у Сребреници наводно почињен геноцид, све више доказа указује да је званична верзија догађаја – једнострано интерпретирана и дубоко манипулисана.
ХИЉАДУ ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ СРЕБРЕНИЦА: ДОКУМЕНТОВАНУ ИСТИНУ О СРЕБРЕНИЦИ ПРОЧИТАЈТЕ – ОВДЈЕ!
Улога обавјештајних служби и припрема „сценарија“
Новинар Кит Кларенберг, који дуги низ година истражује дјеловање западних обавештајних служби, добио је увид у досијее који директно повезују британску обавештајну службу МИ-6 и специјалну јединицу САС са дешавањима у Сребреници. Према Кларенбергу, припадници САС-а су, у сарадњи са Насером Орићем, активно „припремали терен“ за оно што ће касније бити названо геноцидом.
Поред директне умијешаности у оперативне активности, британски агенти су, како наводи Кларенберг, унапријед знали за планове Војске Републике Српске да поврати Сребреницу. Они су, заједно са муслиманским лидерима, очекивали НАТО интервенцију, што је, како се тврди, био и циљ Алије Изетбеговића – да изазове нападе како би натјерао Запад да војно интервенише у корист муслиманских снага.
Тајне, извјештаји и западна одговорност
Историја западног прикривања догађаја у БиХ није нова. Још 1992. године у Савету безбједности УН „загубљен“ је извештај генералног секретара Бутроса Галија који је потврђивао повлачење ЈНА са територије БиХ. Годину касније, нестаје документ мировњака који говори о масакру више од 1.000 Срба око Сребренице. Такви поступци представљају системско прикривање истине, са нагласком на улогу америчких и британских служби.
Посебно се истиче да је британска САС јединица дјеловала мимо ланца командовања УН мировњака, полажући рачуне директно Лондону. Њихова логистичка и оперативна умијешаност на терену дала је муслиманским снагама увјерење да ће услиједити ваздушна подршка НАТО-а, што може објаснити релативно слаб отпор приликом уласка српских снага у Сребреницу.
Тиха патња српских жртава
У сенци свих ових дешавања, српске жртве из Подриња остају скоро потпуно игнорисане. Пример дванаестогодишњег Слободана Стојановића, кога су припадници тзв. Армије БиХ 1992. живог мучили и убили, илуструје бруталност рата и патњу невиних. Док се у Поточарима сваке године одаје почаст муслиманским жртвама, српска страдања ретко добијају пажњу у медијима или званичним комеморацијама.
Од 1992. до 1995. године, упркос формалној демилитаризацији, Сребреница је остала седиште 28. дивизије тзв. Армије БиХ. Документи показују да су хуманитарним мостом допремљене десетине хиљада комада муниције, што је чинило енклаву активним војним упориштем, а самим тим – легитимним војним циљем за Војску Републике Српске.
Операција „Криваја 95“ и стварност на терену
У одговору на сталне нападе на српска села, ВРС покреће операцију „Криваја 95“. Након краткотрајних борби, српске снаге улазе у напуштену Сребреницу. Жене, дјеца и стари се евакуишу преко базе УН у Поточарима, а већина војно способних муслимана повлачи се у правцу Тузле.
Оно што западни медији често описују као „колону мушкараца и дјеце“, у стварности је била војна формација у повлачењу, наоружана и спремна за борбу. Сукоби са српским снагама трајали су данима. Према свједочењу Ибрана Мустафића, током пробоја убијено је и до 1.000 Бошњака од стране сународника, док је велики број страдао у међусобним сукобима, минским пољима и директним борбама са ВРС.
Инцидент у Кравицама и пропагандни наратив
Трагичан инцидент у Кравицама 13. јула, гдје је заробљеник убио српског полицајца, довео је до страдања великог броја заточених муслимана. Међутим, адвокат Бранко Лукић указује да у том инциденту није било унапријед планиране егзекуције, већ је ријеч о неконтролисаном развоју ситуације у атмосфери страха и напетости.
Такође се тврди да су заробљеници превожени у логор „Батковић“, што побија тезу да је план био њихово истребљење. Ипак, постоје индиције да је одлука о погубљењу донета накнадно и то под утицајем западних обавештајних структура.
Улога Алије Изетбеговића
Хакија Мехољић, ратни начелник сребреничке полиције, свједочио је о разговору са Изетбеговићем у којем је овај изнио да му је тадашњи предсједник САД Бил Клинтон предложио „покољ 5.000 муслимана“ како би се изазвала НАТО интервенција. Ова шокантна изјава, коју је потврдио и адвокат Горан Петронијевић, указује да је страдање у Сребреници било дио шире политичке стратегије.
Декласификовани британски досијеи такође потврђују да је напад ВРС на Сребреницу био реакција на претходне нападе муслиманских снага. Генерал Филип Морион из УН мисије свједочи да је Изетбеговић саботирао евакуацију становништва како би изазвао међународну интервенцију.
Ко је сахрањен у Поточарима?
Имена 8.372 Бошњака уписана су у меморијалном комплексу у Поточарима, а сваке године им се придода нових 10–20 „жртава“, упркос протеку времена. Међутим, свједочења указују на бројне нерегуларности: живи људи уписани као мртви, попут Јусуа Смајловића, или сахрањени који су страдали много пре јула 1995, као што је отац Емира Суљагића.
Истраживачи указују и на проблем што ниједна пресуда Хашког трибунала не садржи исти број жртава, што додатно доводи у питање званичне бројке.
Обесмишљавање појма геноцида
Термин „геноцид“ у контексту Сребренице први пут је употријебљен у пресуди генералу Радиславу Крстићу. Међутим, бројни правни и историјски стручњаци, попут израелског историчара Гидеона Грајфа, упозоравају да употреба тог термина не одговара дефиницији из Конвенције УН.
Грајф, који је предводио Независну међународну комисију за страдања свих народа у сребреничкој регији, утврдио је да у Сребреници није било геноцида.
Прочитајте ЈОШ:
Ако желите да знате истину о “случају Сребреница” морате погледати овај ВИДЕО
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
U srbskoj srebrenici nije se nikada dogodio genocid a ovi cije se kosti jos uvijek skupljaju po cijeloj pederaciji alah ce biti svijedok gresnika i lazova konvertita
1. Одкуд на изборима ’96 у Сребреници око 3.000 гласова сребреничана који се именом и презименом воде као „стрељани“?
ОЕБС је при упоређивању са листом наведених имена убијених бошњака у лето 1995. (време операција за ослобађање Сребренице) и босанских бирача из те области у 1996. констатовала да је на изборима 1996. пронађено око 3.000 (тачан број је 2701) чија се имена налазе на попису несталих особа из Сребренице.
Ови избори, уз учествовање муслиманских Босанаца из различитих европских земаља, изведени су под контролом ОЕБС (Организације за Европску Безбедност и Сарадњу).
ББС новинар Ђонатан Рупер затражио је од ОЕБС ту листу и затражио је да истражи догађај али му је речено да попис није доступан.
Одговор је дао извесни Мујо:
„Шта да кажем о себи? Рођен сам у Сарајеву, са’рањен у Сребреници а живим у Њемачкој.“
2. Приликом покушаја пробоја исламиста из Сребренице ка Тузли, изгинуло је преко 2.800 припадника босанског ИСИЛ-а који се данас воде као стрељани. Зашто?
3. Напад је извршен из „демилитаризоване зоне“. Чиме ако је она била „демилитаризована“?
4. Све жене, деца и старци су превежени у 88 аутобуса које је организовала ВРС до Тузле и Кладња, а у пратњи УН. Зашто се лаже да су побијени?
5. 1998. Укупно 576 муслимана који се воде као „стрељани“ пронађени су живи и здрави у земљама Скандинавије. Х. Силајџић је то прокоментарисао: „Драго нам је да су живи.“ Добро је да је тако, али Харисе што им се не избришу имена са плоче у Поточарима?
6. Како се објашњава тврдња да у Сребреници од ’92 до јула ’95 нико није умро природном смрћу нити погинуо, а онда сви „страдали“ истога дана?
7. У доступним извштајима тзв. АБиХ наводи се „…од пробоја ка Тузли из наше офанзиве, преживели су формирали бригаду од 1450 људи“. Зашто се они воде као „стрељани“?
8. Шта ћете рећи оном вашем удружењу жена које се буне и траже да се врате посмртни остаци њихових мужева који су као припадници муслиманске АБиХ изгинули у сукобима у Бихаћу, Санском Мосту, Сарајеву,… и никад, за време рата, нису ни видели Сребреницу?
9. Због чега српским форензичким тимовима није омогућен приступ и увид у довлачењу костију у Поточаре?
10. Где су нестале кости Срба побијених у Сарајеву (читај: Проклета авлија), Тузли, Зеници,…?
11. Муслимани, Бошњаци,
свратите до гробља у Братунцу и себи поставите само два питања:
1. ко уби ову децу, жене и старине? Њих 3.267!
2. кад беху убијена ова деца, жене и старине?
Ако сте људи, после тога никад више нећете изговорити „геноцид у Сребреници“
Све сте добро анализирати, и глупом јасно.
2002 године сам била Сребреници, пуној муслимана и тада, још увијек мање бошњака, ( да су побијени, да су исељени зар би били ту ђе су њихови “ прогонитељи „непријатељи – убице“ ), и тада сазнадох за БРАТУНАЦ.О томе се није говорило, писало, успут ако је ко поменуо. Сви медији и тада и сада, невладине организације, непомињу Братунац ко да ће да се опеку о истини. Е то се зове пропаганда, западна и домаћа.
У Републици Српској су се вратили или се враћају муслимани,- бошњаци, у своја села, градове зашто? У Федерацији Срби поготово у своја села не, покоји, или никоји, зашто? Црква једино покушава да одржи и обнови своје храмове.
Ходала и видјела.
Овако настају неистине о свим ратовима.
Читањем историје и ранијих ратова, постоје рупе у истини односно неистине, фалсификати, и тиме на лажима васпитавамо млађе генерације.
Прво јасно и гласно рећи то је била једна држава. ЈНА је била војска те државе, васпитавана на одбрану земље и од домаћег непријатеља, а у тим бившим републикама су се створиле паравојне јединице. Ко на Косову.
Знатели шта је геноцид, то је Јасеновац, а шта је Велика, Пива, Госпић….данас шта се дешава…
ако је Сребреница онда је и у Братунцима, био Геноцид.
Историја је наука, а наука је изучавање, истраживање, ко зна штоћемо још чути, и научно доказати, ако будемо имали паметних, правих научника, а не фалсификатора, и квази историчара, користољубивих политичара.
Mezarje u Potočarima je zločinački američki projekat, u cilju da se muslimani u BiH i Srbi nikad ne pomire.
A cak je mafijas sa ulice u dzemperu takodje ucestvovo
Za srebrnicu je diktator sa ulice u dzemperu pomagao da se to zna znaci dps je takodje ucestvovao a onda prevari muslimane stvori regeton monteprkno i muslimani idu y vlast sa dps iako je bila deportacija 1992 stroci akcija lim i srebrnica oni sa dps stvore regeton monteprkno u kojem je plata,222eura velika nezaposlenost siromastvo propadanje fabrika te osnovana 2 kotorska klana
Stavite vec jednom tacku na tu izmisljotinu. Genocid se nije desio u Srebrenici i „full stop“, nema vise diskusije, mi srbi i nase institucije to ne priznajemo jer ne mozemo priznati nesto sto se nije desilo.
Da bi smo im, tim koji su pokusali ovim laznom institucijom da nam naskode i izjednace sa njemackim i hrvatskim narodom koji jesu pocinili genocid, predlazem ovaj dan da bude dan ignorisanja svih njihovih aktivnosti, manifestacija i javnih objava od strane svih srpskih medija i institucija. Nema potrebe da se o tome diskutuje, jer nema smisla da to sto je vec naucno dokazno da se dokazuje, niti da se pokusava mjenjati misljenje onih koji su stvorili ovu laz i prislilili silom politike i pretnje druge da prihvate ovu gnusnu laz o Srebrenici.
Na taj nacin cemo na adekvatno i efikasno odgovriti i pokazati da se u Srebrenici nije desio genocid nego u Ausvicu, Jasenovcu, Staroj Gradiski, Gospicu, Jadovnu, Danici, Jasterbarskom, Sajmistu i sirom citave NDH.