У слободу да се висина подигнем, у небеску тиху ћелију да стигнем: Александар Пушкин – Манастир на Казбеку
Високо над планинским ланцима блиста вечитим зрацима, Казбеку, твој шатор величанствени, и као ковчег који лебди у плавети, једва видљиво над планинама лети.
Александар Пушкин
Манастир на Казбеку
Високо над планинским ланцима
блиста вечитим зрацима,
Казбеку, твој шатор величанствени,
и као ковчег који лебди у плавети,
једва видљиво над планинама лети.
Жељена стрмино, ја бих тако хтео
да оставим овај кланац невесео,
у слободу да се висина подигнем,
у небеску тиху ћелију да стигнем,
да се у њој скријем по жељи срца свога
у суседству Бога.
*
Александар Пушкин
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
