У Руском дому у Никшићу одржана промоција књиге „Знамените личности и јунаци у Огледалу српском“

„Над звјезданим многостручним сводом,
над домаком умнога погледа,
под врховним небосклоном неба,
гдје се млада непрестано сунца,
искресана руком магическом
општег творца, сипљу ројевима;
тамо се је твој гениј зачео
и пјевања миром помазао;
откуд зора сине над природом,
одонуд је к нама долетио.
Сретњи пјевче великог народа,
твоме праху земном свештеноме
собраће ти витешки подвизи
пред дивнијем ступају олтаром.“

Владика црногорски

Овим стиховима нашег највећег пјесника Петра II Петровића Његоша које је посветио највећем руском пјеснику Александру Сергејевичу Пушкину, као и своју књигу „Огледало српско“, господин Марко Ковачевић је отворио вече у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ у коме је одржана промоција књиге „Знамените личности и јунаци у Огледалу српском“ аутора др Љубомира Милутиновића и др Будимира Алексића.

О књизи су говорили проф. др Радмило Маројевић и др Васиљ Јововић, који је говорио о историјско контексту књиге „Огледало српско“.

Црна Гора је у дугом временском периоду, за вријеме владавине Петровића Његоша (1697-1918), ширећи државну територију на рачун Османске Турске, мијењала своје границе, укључујући у свој састав територије, које су током средњег вијека и касније носиле друге називе (Стара Херцеговина, Стара Рашка, Метохија, Зетско Приморје), и које су већином биле насељене српским становништвом, казао је др Јововић.

Назив Црногорац, Херцеговац означавао је тогографску, а не етничку одредницу. Налазећи се између два царства, Османске Турске и Млетачке Републике, касније Аустрије, Црна Гора је изграђивала своју државност.

Током своје владавине владари из светородне породице Петровић Његош су баштинили српску државну идеју темељену највише на средњовјековној српској држави Немањића и Црнојевића. Цетињска митрополија је његовала традицију српске средњовјековне државе, а она је била била уткана и у народну свијест становништва које је живјело на територији којом су Петровићи Његоши владали. Посебно је књижевно, културно и уопште духовно стваралаштво српског народа на подручју Старе Црне Горе и Брда било надахнуто српском средњовјековном државом и борбом против Турака. Петровићи Његоши су истицали српску државну идеју темељену како на средњовјековној српској држави Немањића и Црнојевића која је била дубоко инкорпорирана у национални и духовни живот становника Црне Горе и крајева у њеном окружењу, тако и у непрекидној борби против Турака и очувању православља.

Носилац традиције српске средњовјековне државе, идеје државности Немањића и Црнојевића на територији Црне Горе, Брда и Приморја била је Цетињска митрополија. На тој традицији почивала је и борба против Османског Царства, казао је између осталог на промоцији др Васиљ Јововић.

Књига је изашла у издању Института за српску културу Никшић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: