У престоници се појављује и маларични комарац

У Србији је, према неким подацима, описано око 40 врста комараца при чему су најприсутнији кућни и речни комарац, али има и такозваног малaричног комарца. Његово постојање забележено је и у Београду. Локације на којима је највише има маларичних, односно стручно анофеличних комараца су подручја уз Дунав (Батајница, Земун, Борча, Гроцка) и Саву (Сурчинско и Макишко поље).

– Маларични комарци, односно комплекс врста Anopheles maculipennis насељавају подручје како Србије, тако и Београда. У питању су три врсте комараца које могу пренети неколико врста протозоа односно плазмодијума. То је крвни паразит људи који изазива маларију и он за сада није регистрован у узорцима маларичних комараца – кажу у Заводу за биоциде и медицинску екологију.

Постојање маларичног комарца у нашем граду потврдили су и у Сектору за екологију и унапређење животне средине из ЈКП „Градска чистоћа” који je од ове године задужен за уништавање ларви и одраслих форми комараца на отвореном простору у граду.

Комарци из рода Anopheles углавном избегавају урбана насеља и за развој ларви траже чисту воду. Као домаћина за крвни оброк углавном прво бирају животиње, па се тако често срећу у шталама и фармским објектима ван града. Припадници овог рода су једини комарци који могу пренети маларију на човека.

У последњих неколико деценија у нашој земљи није забележен одомаћен случај маларије. Било је регистрованих случајева, али су они били увезени, а ову болест доносиле су особе које долазиле из подручја у којима маларија никада није била искорењена. Пре четири године маларија је откривена код тројице миграната који су боравили у нашој земљи и они су због тога били збринути у болници.

Осим овог, у Београду је забележено и постојање комарца из рода Aedes. Предност за свој крвни оброк углавном дају сисарима и то првенствено човеку. Обично не улазе у станове и затворене просторе. У потрагу за „ручком” углавном крећу ујутру и у сумрак, мада често излећу и дању посебно у осенченим пределима или приликом облачних дана. Њихов убод је болан и са јаком реакцијом коже (велики плик) који релативно брзо прође. Припадници овог рода су изузетно добри летачи и могу да прелете и десетак километара од места где су се излегли. Сматра се да преносе неколико врста болести међу којима су жута грозница, денга, чикунгуња, а врло ретко и вирус Западног Нила. Овај вирус, између осталих врста „крвопија” преноси и обичан кућни комарац. Тренутно се ових дана у Заводу за биоциде раде истраживања о томе да ли је овај вирус присутан код узоркованих комараца.

Комарци из рода Culex, односно кућни комарци, убадају углавном у сумрак и када падне мрак. За крвни оброк бирају дивље и домаће птице које су у том периоду неактивне и представљају лакши плен. После птица, први следећи избор им је човек и у потрази за домаћином улазе и у станове. Убод је болан и не одустају лако када први пут не успеју да убоду домаћина. Овог комарца има доста на територији Београда и преносилац је вируса Западног Нила са птица на човека, а код паса учествује у преношењу срчаног црва.

Повећана бројност „крвопија”

Због повећане влажности ваздуха и наиласка топлог таласа, претходних дана дошло је до благог пораста популације одраслих комараца, нешто су активнији речни комарци којима су погодовале обилне падавине и пораст водостаја река. Како кажу у Сектору за екологију, повишена бројност забележена је на општинама Земун и Палилула.

– Наше екипе су свакодневно на терену. Врши се сузбијање одраслих форми комараца уређајима са земље и ларви комараца ларвицидним третманом обала река, кубика, бара, канала и осталих водених површина – кажу у Сектору за екологију.

Комарци не преносе корону

Комарци и крпељи не преносе вирус корона. До сада нема доказа да инсекти који сисају крв, попут ове две врсте, могу да пренесу ковид 19. Овај вирус је респираторни и шири се превасходно капљицама које настају када заражена особа кашље или кија, или капљицама пљувачке или исцетка из носа. Ово је потврдила и Светска здравствена организација.

Колективне и индивидуалне мере заштите од комараца

– Уређивање запуштених зелених површина да би се спречило задржавање комараца у зеленилу
– Одржавање потока и канала у којима се скупљају атмосферске воде (чишћење)
– Редовно одржавање пољопривредних површина и дворишта (уклањање корова и амбалаже)

– Уклањање старих аутомобилских гума у којима се може задржавати вода
– Санирање и редовно пражњење септичких јама, стављање мрежица на отворе септичких јама
– Уклањање дивљих депонија
– Редовна замена воде у саксијама

– По могућству боравак у климатизованим просторима јер је број инсеката у таквим условима знатно смањен
– Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.
– Употреба електричних апарата који испуштају средство за уништавање комараца у затвореном простору

– Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном
– Ношење одеће која покрива ноге и руке. Препоручљиво је да одећа буде комотна јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: