У оквиру Град театра више од 45 програма

Фестивал “Град театар” Будва одржаће се ове године по 35. пут, а програм ће бити реализован од 10. јула до 20. августа на локацијама у Старом граду и амфитеатру манастира Стањевићи.

Програми ће почињати у 21 час и током 41 дана трајања фестивала биће приказано преко 45 програма драмске, литерарне, музичке и ликовне умјетности.

Како истичу организатори, мото овогодишњег фестивала је „Повратак у живот“, што је и суштинска идеја водиља у креирању и реализацији фестивала, уз најважнију потребу, потребу за сусретом умјетника и њихове публике.

„У оквиру драмског програма биће премијерно приказана нова фестивалска позоришна продукција, 76. по реду, као и преглед наших продукција које су обиљежиле период од 2018. до 2020. године, три представе које су завриједиле велику пажњу публике и стручне јавности. Осим фестивалских продукција, приказаћемо одабране гостујуће представе које играју на позоришним сценама региона“, наводи се у саопштењу, преноси РТЦГ.

На програму је представа „Зелена чоја Монтенегра”, копродукција Града театра Будва, Београдског драмског позоришта и Градског позоришта из Подгорице. Редитељ ове представе је Никита Миливојевића биће играна током године у Београду и Подгорици.

„Фестивал ћемо отворити представом ‘Крваве свадбе’, копродукцијом Града театра Будва и Српског народног позоришта, Нови Сад из 2018. године, рађеној по дијелу Федерика Гарсије Лорке, у режији Игора Вука Торбице. Уз то, публика ће бити у прилици да одгледа и ‘Селестину’, копродукцију Града театра, Будва и Југословенског драмског позоришта, Београд, рађену по мотивима драме Фернанда де Рохаса, у адаптацији Маје Тодоровић и у режији Милана Нешковића.

Прошлогодишња фестивалска копродукција, ‘Употреба човека’ по роману Александра Тишме, у режији Бориса Лијешевића, настала у копродукцији Града театра Будва, ‘Еаст – Wест Центра’ из Сарајева, ‘Новог тврђава театра’, Чортановци и позоришта ‘Ујвидеки Сзинхаз’ из Новог Сада, биће изведена и на овогодишњем фестивал. У гостујућем програму, приказаћемо нека од позоришних остварења која су обиљежила позоришни живот земље и региона у претходне двије године“, најављу у Град театру.

У амфитеатру манастира Стањевићи биће приказана представа „Козоцид“, Градског позоришта из Подгорице, рађена по тексту и у режији Виде Огњеновић.

За представу „Читач“ Београдског драмског позоришта и агенције Бео Арт из Београда, драмску адаптацију истоименог романа Бернхарда Шлинка је урадио Федор Шили, а режирао је Борис Лијешевић. Публика фестивала ће бити у прилици да представу одгледа у августу.

Из Београдског драмског позоришта гостоваће и представа „Сумрак богова”, драматуршка стилизација Ивора Мартинића, по сценарију чувеног филма Лукина Висконтија из 1969. године, чију режију, адаптацију, сценографију и избор музике потписује Јагош Марковић.

На репертоару ће бити и нова представа Југословенског драмског позоришта „Мој муж”, настала према истоименом књижевном предлошку Румене Бужаровске, у режији Јоване Томић.

Ове године на фестивалу гостује и Хрватско народно казалиште из Загреба са представом „Знаш ти тко сам ја”. Аутор текста и редитељ представе је Иван Пеновић, а она се, између осталога, бави и судбином и изазовима браће Зановић у сусрету са Европом друге половине 18. вијека.

„Марта и седам страхова”, Казалишне дружина КУФЕР/КунстТеатар у сарадњи с удругом БолиМе, Загреб, по тексту и драматургији Иване Вуковић, а у режији Наталије Манојловић, тематизује изазове одрастања савремене двадесетогодишњакиње, бавећи се посредно и менталним здрављем младих.

„Приказаћемо двије представе за најмлађу публику, и то: представу ‘Маца Папучарица’, по мотивима истоимене приче Еле Пероци, у драматизацији и режији Давора Драгојевића, продукцију Градског позоришта Подгорица и представу ‘Дечак са кофером’, Малог позоришта Душко Радовић из Београда, у режији Дамјана Кецојевића, а према тексту Мајка Кенија. Планирамо да, на затварању фестивала, прикажемо и ‘Балканског шпијуна’, представу Народног позоришта из Београда, по чувеном тексту Душана Ковачевића, а у режији Тање Мандић Ригонат. Ове године смо два термина опредијелили и за офф-програм, током којег ће полазници будванске Школе глуме приказати оно што су научили у претходном периоду“, наводи се у саопштењу.

Стручни консултант за драмски програм је и ове године био новинар и позоришни критичар Бојан Муњин.

У музичком сегменту осам концерата

Одабир и реализација музичког програма су ове године условљени неизвјесним епидемиолошким мјерама, па ће на отвореном бити уприличена укупно четири концерта, као и још четири унутар простора цркве Санта Мариа ин Пунта.

„Овај програмски сегмент започећемо 12. јула на Тргу сликара испред Старог града, концертом који ће бити реализован у сарадњи са Туристиучком организацијом општине Будва. Ријеч је о наступу хора и оркестра Радио-телевизије Србије, под диригентском палицом маестра Бојана Суђића. Затим ће, на сцени Између цркава, наступити још један драги пријатељ фестивала, гитариста Влатко Стефановски, у оквиру ‘Влатко Стефановски трио’, који ће овом приликом представити нови албум овог састава. На фестивалу чућемо и прослављеног виолинисту Стефана Миленковића који ће са гудачким оркестром ‘Цамерата’ из Новог Сада извести чувени Орфов ораторијум ‘Цармина Бурана’, у новом аранжману композиторке Ане Крстајић. На сцени Између цркава ће солистички концерт одржати и прослављени црногорски пијаниста Бојан Мартиновић. На самом крају фестивала бићемо у прилици да чујемо младог контрабасисту из Будве Василија Гаговића, уз корепетицију Јелене Вукићевић Вукмировић“, наводе у Град театру.

Посебан дио музичког програма чиниће програм под називом “Подијум младих”, посвећен младим музичким надама Будве, који су прва знања стицали у будванској музичкој школи, а даље образовање и усавршавање наставили у школама и академијама у земљи и иностранству. Селектор овог програма је Никола Вучковић, пијаниста и музички педагог.

Отварање ликовног програма је предвиђено за 13. јул, када ће, у простору цркве Санта Марија, у 21 час, бити отворена изложба „Савремена црногорска ликовна сцена” која ће трајати све до 20. августа 2021. Селектор ове изложбе је сликар Ђорђије Бољевић.

На Тргу пјесника омаж Достојевском и Бодлеру

Књижевни програм овогодишњег фестивала ће се одвијати у неколико тематских цјелина, а почиње 14. јула, на Тргу пјесника представљањем монографског издања ЈУ “Град театар” „ГЛАС ВРЛИНЕ – Игор Вук Торбица на фестивалу ’Град театар’, Будва“, које је посвећено сарадњи институције са Игором Вуком Торбицом, као и сагледавању значаја рада једног од најталентованијих редитеља данашњице, за позоришну стварност Будве и Црне Горе.

„Говорићемо са архитектом Слободаном Бобом Митровићем (аутор монографије „Архитект Јосип Сладе Шиловић, градитељска дјела у Књажевини Црној Гори 1877-1900.) о историји градитељства Црне Горе, будући да је Јосип Сладе дао нацрт и за зграду Краљевског позоришта „Зетски дом“, најстаријег позоришта у Црној Гори. На Тргу пјесника ћемо обиљежити и два значајна датума за историју књижевности, 200 година од рођења Фјодора Михаиловича Достојевског и Шарла Бодлера. Проф. др Јасмина Ахметагић ће говорити о умијећу приповиједања и разумијевању свијета и човјека у дјелима Достојевског, док ће о Бодлеровом “Цвећу зла” говорити проф. др Весна Елез. У домену друштвене теорије, представићемо књигу „Митови нашег времена“ италијанског филозофа, социолога и психоаналитичара Умберта Галимбертија.

Прегледом савремене књижевне продукције региона обратићемо пажњу на прозну књижевност Енеса Халиловића, Игора Маројевића, Славице Перовић, Маше Колановић, Стефана Бошковића и Драшка Сикимића, на поезију Станке Станојевић, Андрије Радуловића и Александра Ћуковића, као и на савремену драмску књижевност Црне Горе кроз рад Александра Радуновића.
Током овогодишњег фестивала, посебан циклус ћемо посветити будванском културном насљеђу, конкретно животу и раду каноника, учитеља и хроничара града Будве Антуна Којовића. Тим поводом ће бити организован интердисциплинарни скуп посвећен његовом животу и раду. Свој допринос скупу ће дати Злата Бојовић, академик САНУ, Синиша Јелушић, академик ЦАНУ, Ненад Вуковић, академик ЦАНУ, Бранко Летић, академик АНУРС, проф. др Миодраг Јовановић, мр Божена Јелушић, Вида Огњеновић, редитељ, Душан Медин, мастер, у коауторству са др Златом Марјановић и Станка Јанковић Пивљанин, докторанткиња историје књижевности“, наводи се у саопштењу.

На затварању фестивала 20. августа биће свечано додијељена награда за књижевно стваралаштво „Стефан Митров Лјубиша“. Добитник награде за 2019/2020. годину, по одлуци жирија, у којем раде Михајло Пантић, Надежда Чачиновић и Славица Перовић, је Радослав Петковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: