У Никшићу представљена књига „Светигорник“: Еп о једном човјеку и времену које не пролази

У Јавној установи (ЈУ) „Захумље“ представљена је књига „Светигорник“ аутора Анастасија Радовића. Промоција је организована 10. јуна у оквиру јунског репертоара Никшићке културне сцене.

Поетски првјенац Анастасија Радовића коме је живопис, након што је дипломирао на Богословском факултету у Атини, основна стваралачка дјелатност и живописао је више православних храмова, изашао је у издању Издавачке куће Епархије будимљанско-никшићке „Свевиђе“.

Дјело је настајало из веома јаких осјећања, поводом упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија, рођеног стрица Анастасија Радовића, а поговоре о „Светигорнику“ написало је више аутора: проф. др Александар Петровић, Ана Смиљанић, мр Аћим Вишњић, Данило Бећковић, Драган Лакићевић, Живојин Ракочевић, проф. др Милоје Ракчевић и мр Момчило Голијанин.

„Одлазак светопочившег владике Амфилохија представљао је огроман потрес не само за мене као његов род по крви, него за све нас. Потрес такав који сам доживио као помјерање темеља бића, читавог бића. Да бих некако преживио то стање емотивно стихови су потекли сами од себе, спонтано, неочекивано, скроз непланирано. Касније, по завршетку самог дјела питао сам се да ли бих могао пјевати о таквом човјеку, знао сам да не бих, иако бих покушао да пјевам то, свакако, не би личило на Светигорник ни по чему, чак, ни по форми. Сигурно то не би био десетерац, био би неки слободан стих, рекох, да не бих ни покушао“, казао је Радовић у уводној ријечи, напомињући да се књига „завршавала“ читавих годину дана у цјелини.

„Био је завршен о Божићу 2021. године, али је после писан још дуго времена периодично све до тренутка када сам видио да не могу на телефону да пишем, већ је дошло до седам-осам стотина стихова. Пребацим на компјутер да бих имао преглед, јер сам уочио да је то постаје дјело које има озбиљну димензију и да мора композицијски одговорно да се позабавим. Готово да се не осјећам да сам писац самог дјела него да сам представљао какав-такав проводник, јер се ради о једној експлозији духа и емоције која се тешко контролисала, али се каналисала кроз стих, кроз поезију. Не бих више говорио о Светигорнику, има ко ће љепше и боље, а изнад свега Светигорник, надам се, да ће говорити сам за себе“, рекао је Радовић,

Спјев „Светигорник“, можемо рећи еп о једном човјеку и времену које не пролази, састоји се од десет цјелина са хоровима као најавом теме и радње у пјевањима. Оваква структура, напомиње свештеник др Никола Маројевић, укоријењена је у претхришћанском периоду античке драме, а с друге стране као узор је послужило коло из „Горског вијенца“. Да би предочио низ пјесниковог стварања Маројевић је ишчитавао неке од стихова, који су међунаслови цјелина: Блажен је муж што на гробљу богова пјева, Да нам није Твојих свјетлоноша, ми из мрака не би излазили, Не тугуј, краја нема, У немиру мир Ти просимо.

Промоцију је модерирала књижевница Милица Бакрач, која је казала да „Светигорник“ – житије у стиху – чини 3. 530 стихова, сваки стих је нашао уточиште у савременој православној мисли и идеји, свака строфа залази у историју. Истакла је најупечатљивије синониме које аутор ниже уз име свог стрица, Митрополита Амфилохија.

На задовољство бројне публике аутор, Анастасије Радовић је читао стихове из промовисане књиге.

Промоцију су употпунили: епски пјесник Младен Шарчевић и Гашо Настић, који је уз струне гусала пјевао одломке из „Светигорника“.

Сенка Чоловић Шумић

Фото: РТНК

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: