У Никшићу одржано треће издање фестивала “Корзо”: И Ђекна за крај
1 min read
Фото: Светлана Мандић, Вијести
На корзоу сам се “случајно” сударио са Косом. Погледала ме је мало оштрије, а ја сам се насмијао. Од тада смо се почели састајати и преко неких пријатеља дописивати. Била је права љепотица. Након четири године забављања1953. смо се вјенчали. Покојни Вељко Мандић ми је био кум, причао је својевремено Драго Маловић, глумац који је у 65. години добио прву главну улогу која је обиљежила његову каријеру.
Била је то улога Радосава у култној серији “Ђекна још није умрла а ка’ће не знамо”.
Чувени никшићки корзо, којим је “прошпартао” Драго, али и многи други тражећи неку своју Косу, одавно не постоји. Не у оном облику у коме је некада постојало. Али, нема више ни липа на градском тргу, ни тротоара дуж Његошеве улице, а и ми смо одавно постали неки други. Међутим, захваљујући фестивалу “Корзо” и његовом називу – буди се носталгија, пишу Вијести.
Фестивал, који се организује трећи пут, посвећен је никшићким умјетницима, писцима и пјесницима који су обиљежили, не само град, него и црногорску и југословенску сцену.
Овог викенда, умјесто корзом, градским тргом је прошетао неки млађани Радосав. Са њим су били Љепосава, Мишур и његови родитељи и подсјетили нас на Миша, Минкен, на њемачки језик који се учи за два дана…
“Наравно да сам гледао ‘Ђекну’. Ријеч је о најбољој серији. Глумом се бавим шест година, прво у ‘Акорду’, а затим у ‘Захумљу’, а Радосав је један од најзахтјевнијих ликова које сам играо. Он је потпуно другачија личност у односу на мене, живио је у другом периоду и тадашње вриједности су биле другачије него данас. Било ми га је тешко ‘скинути’, јер је Радосав, сам по себи, јако иконичан”, каже двадесетогодишњи Стефан Мумовић који је са члановима драмске секције Јавне установе “Захумље” извео фрагменте из “Ђекне”.
А “Ђекна” и Радосав нијесу тек тако, по ко зна који пут, оживјели. Овогодишњи фестивал посвећен је Драгу Маловићу, глумцу кога је својевремено југословенска позоришна критика оцијенила као правог “Нушићевог” типа.
“Мислим да је Драго Маловић дао значајан допринос и један велики печат развоју културе и умјетности. Ријеч је о прослављеном позоришном и филмском глумцу и ако ништа друго мислим да је ред да се подсјетимо тих неких култних сцена из серијала ‘Ђекна још није умрла а ка’ће не знамо’. Мислим да је фестивал ‘Корзо’ сјајна прилика за то”, казао је Митар Бараћ, директор Туристичке организације (ТО) Никшић која је, заједно са Општином, организатор фестивала.
А сјајна је прилика и да, макар називом, подсјете на чувено корзо. Бараћ је био један од оних који је шетао корзом, када су “ријеке људи” пролазиле Његошевом улицом.
“Један од циљева фестивала је да оживи никшићки корзо. Сам назив фестивала нам не дозвољава да заборавимо тај феномен који је везан за Никшић”.
Стефан није имао прилику да корзира, али јесте да слуша приче о времену када је свако имао своје парче бетона, своје дрво, угао, степенице.
“Чини ми се да и даље постоје ти трагови, да је тог шмека још мало остало, мада се данас највише времена проводи у кафићима. Надам се да ће нове генерације вратити корзо, али и много тога што је ваљало некада”, каже Стефан.
Треће издање дводневног фестивала отворили су, поред младих глумаца “Захумља”, и бенд “Ремаке”, а затим су бину и Трг препустили “Циркус аниматорима” из Новог Сада. Техно роботи, виле, џинови на штулама, одбојка на пијеску без пијеска, шоу од сапунице, а када су “упалили мрак” услиједио је ватрени шоу. Уживали су најмлађи, али и они старији, јер дијете чучи у сваком од нас.
“Волим да кажем да је фестивал ‘Корзо’ несвакидашњи спој умјетности, културе, програма за дјецу и добре забаве. То је један врло интересантан, јединствен и несвакидашњи концепт, тако да мислим да за свакога има понешто. Фестивал ће сваке године имати другачији концепт”, обећао је Бараћ.
Други дан фестивала био је резервисан за музички дио. Са Трга се преселио у Улицу Јосипа Сладеа, одакле је, прије три године, и кренула фестивалска прича. Била је то прилика да се “Жути прслуци” и њихов албум првијенац представе публици, али и да се заплеше уз “Tantra brothers”, прву групу руског говорног подручја у Црној Гори. Затим су наступили Никшићанима добро знани и радо виђени гости – Кики Лесендрић и “Пилоти”. Завјесу на фестивал, али и на никшићко фестивалско љето, спустио је Давор Вучетић. Спустио једну, а подигао другу завјесу.
“Фестивалом ‘Корзо’ затварамо фестивалску сезону, а са друге стране, отварамо ‘Септембарске дане’ који су пред нама. Прошле године у септембру је било преко 90 догађаја, а ништа мање неће бити ни ове”, ријечи су директора ТО Никшић.
Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

