До краја јуна у земљи живело више до пола милиона људи којима је захтев за добијање азила одбијен, али који нису депортовани. – Највише држављана Турске, њих око 77.600, а потом следе њих 68.549 који су дошли са Косова и 50.817 који су дошли са пасошем Србије
Тридесетогодишњи Мухамед из Алжира безмало сваки дан је у једном тржном центру у Хајделбергу, на југозападу Немачке, где покушава да „улови” бесплатни бежични интернет и тако буде у контакту са пријатељима у Алжиру али у Немачкој.
Он је један од оних који је смештен у оближњем избегличком кампу и, премда долази из земље коју Берлин сматра сигурном те њеним држављанима изузетно ретко даје азил, нада се да ће остати у Немачкој.
„Ако ми не одобре азил, надам се да ћу ипак остати, као мој пријатељ који је у Келну. Њему су одбили захтев за азил, али он је већ седам година овде. Чак је и добио неку дозволу за боравак”, оптимиста је Мухамед, чија прича указује да, упркос томе што су немачке власти минуле две године уверавале држављане земаља западног Балкана, Африке и делом Блиског истока да неће моћи да остану у Немачкој уколико долазе „трбухом за крухом”, у пракси је другачије.
Како је објавио најтиражнији немачки таблоид „Билд”, немачка влада је на захтев парламентарне групе Левице, овој опозиционој странци доставила податке да је до краја јуна ове године у Немачкој живело 549.209 људи којима је захтев за добијање азила одбијен, али који нису депортовани.
Међу њима су најбројнија група држављани Турске, њих око 77.600, а потом следе њих 68.549 који су дошли са Косова и 50.817 који су дошли са пасошем Србије.
Турска и све земље западног Балкана од прошле и претпрошле године за званични Берлин су сигурне земље порекла, што значи да њихови држављани скоро да не могу да добију азил јер у њима нема рата нити се спроводи систематски прогон или дискриминација.
У медијској кампањи коју су немачке власти са властима ових земаља спроводиле увек је истицано како Немачка неће примати „економске мигранте” из ових земаља. Међутим, у пракси се испоставило да су ови „економски мигранти” ипак остали у Немачкој.
Штавише, половина од укупног броја одбијених је добила временски неограничену дозволу боравка, а трећина има временски ограничену дозволу боравка.
На основу документа који је добила Левица, „Билд” истиче да су на такозваном дулдунгу – што је статус оних који нису добили дозволу боравка али их власти „толеришу” у земљи – 168.212 особа од којих је 100.000 оних који су претходно тражили азил али су одбијени. Осим тога, 37.020 има овај статус „толерисаних” миграната само зато што немају путна документа.
Иако би свако могао да помисли да су ово све људи који су у Немачку дошли у прошлогодишњем избегличком таласу од 1,1 милион особа, то није тако.
Неколико стотина хиљада прошлогодишњих новопридошлица још није ни прошло процедуру процене да ли су подесни да добију азил, а међу ових више од пола милиона који су одбијени а и даље живе у Немачкој чак три четвртине је дошло пре више од шест година.
Иако министар унутрашњих послова Томас де Мезијер, који је из редова ЦДУ Ангеле Меркел, још од фебруара обећава убрзавање депортација људи којима је одбијен захтев за азил, повећани број депортованих и даље је вишеструко мањи у односу на оне који су остали.
Према немачким правилима, чак и када неко не добије азил, држава може да тој особи призна неки други разлог зашто би требало да остане.
Могуће је и да му пружи такозвану додатну заштиту или само да забрани да буде депортована. Али, чак и када неко дефинитивно буде означен за депортацију, прво се проба са добровољним слањем кући, што врло често такве особе избегавају а процес може да буде одуговлачен у недоглед.
Према речима заменика шефа посланичке групе ЦДУ–ЦСУ у Бундестагу, Ханса Петера Фридриха, неопходно је променити закон о депортацијама.
„Ко год омогућава онима којима је одбијен захтев за азил да плешу укруг око државе уништава поверење људи у способности владе”, рекао је овај баварски демохришћанин, који је у прошлој Меркелиној влади био министар унутрашњих послова и познат је по антиисламским ставовима. „Закони под хитно морају да буду промењени.”
Да се тако нешто очекује врло брзо, сведочи не само ових дана напрасна сагласност ЦДУ и ЦСУ о томе да је неопходно вратити оне који не добију статус избеглице, већ и то да је управо канцеларка Меркел парламентарцима демохришћанског блока рекла да је „најважнија ствар наредних месеци” да се убрза процес депортације миграната, којима је одбијен захтев за азил.
Уз недавно признање сопствених грешака у оквиру избегличке кризе, Меркелова очигледно намерава да поврати пољуљано поверење бирача и по четврти пут буде канцеларка.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
