ИН4С

ИН4С портал

У Конгресу почело јавно саслушање о опозиву Трампа; Огласио се и Кремљ

Међу свједоцима који би требало да се појаве су и амбасадор Курт Вокер, потпуковник Александер Виндман, амбасадор Гордон Сондленд и бивша виша директорка Савета за националну безбједност Фиона Хил.
Amerika

Амерички конгрес

Свједоче највиши дипломатски представник САД у Украјини Вилијем Тејлор и савјетник државног секретара САД Џорџ Кент.

Сесију је обраћањем отворио Адам Шиф, предсједавајући Одбором Представничког дома за обавјештајне службе.

Шиф је истакао да је суштина истраге у томе да утврди да ли је предсједник Доналд Трамп злоупотријебио положај и позвао Украјину да се мијеша у америчке изборе, те да ли је изнуђивао или уцјењивао земљу савезницу, преносе агенције.

Шиф је рекао да ће одговори на ова питања погодити не само будућност овог предсједника, већ и одредити шта Американци могу да очекују од било ког будућег предсједника.

„Ако ово није за опозив, шта је онда? Да ли је предсједникова дужност да поштује Устав?“, упитао је Шиф.

Планирано је да најприје свједоци изнесу уводна излагања, а онда ће адвокати и представници у Конгесу моћи да постављају питања.

Одбор Представничког дома за обавјештајне службе надзире истрагу.

После неколико недјеља испитивања иза затворених врата, у којима су учествовале садашње и бивше дипломате и званичници, законодавци и они који ће свједочења пратити широм земље биће у прилици да чују и Вилијема Тејлора, тренутно високог америчког дипломату у Украјини и Џорџа Кента, који надгледа послове у Украјини, пренио је Глас Америке.

Предсједавајући комитетом Адам Шиф рекао је да су Тејлор, Кент и трећа свједокиња која би требало да се појави у петак Мари Јовановић, бивша амбасадорка САД у Кијеву, „деценијама предано и узорно служили нашој нацији“ и да вјерује да је од виталног значаја да амерички народ и сви чланови Конгреса, чују њихове сопствене ријечи о томе шта су доживјели и чему су свједочили.

И Тејлор и Кент рекли су да је Трамп вршио притисак на украјинског предсједника Володимира Зеленског да отвори истрагу о једном од Трампових главних демократских изазивача на изборима 2020., бившем потпредсједнику Џоу Бајдену, а прије него што Украјини буде одоборена војна помоћ од 391 милион долара, које је Кијев желио за борбу против проруских снага на истоку земље.

Али републиканци, судећи по меморандуму који је јуче кружио међу члановима странке уочи почетка свједочења, планирају да оштро ставе под сумњу то колико су двојица званичника разумјела Трампове намјере у односу према Украјини и да инсистирају на томе да је Трамп имао „дубок, истински и разуман скептицизам“ у вези са корупцијом у Украјини, те да је то што је задржавао помоћ тој земљи било „у потпуности разумно“.

У разговору са Зеленским крајем јула, Трамп је затражио „услугу“ од украјинског лидера у виду истраге о Бајдену, о раду његовог сина Хантера Бајдена у украјинској компанији за природни гас и пласирању теорије да се Украјина мијешала у изборе 2016. године на којима је Трамп побиједио, а не Русија, као што је закључила америчка обавјештајна заједница.

Четири стуба одбране за Трампа

Меморандум републиканске стратегије који кружи здањем Капитола предвиђа четири стуба одбране за Трампа: један је да позив од 25. јула не показује никакво условљавање нити има доказа о притиску, други да су и Зеленски и Трамп после тога рекли да није било притиска током позива, трећи да Кијев тада није био свјестан – већ касније – да је америчка војна помоћ ускраћена и четврти да је Трамп на крају 11. септембра одобрио војну помоћ, а да истрага о Бајдену није отворена.

„Ове четири кључне тачке поткопавају наратив демократа о опозиву према којем је предсједник Трамп искористио америчку војну помоћ и предсјједнички састанак (са Зеленским у Бијелој кући) како би приморао Украјину да истражи политичке ривале предсједника“, наводи се у том допису.

<

Шиф је рекао пред 435 чланова Представничког дома да организовање свједочења које преноси национална телевизија има за циљ да „изнесе чињенице на свјетло дана и пред Американце“.

Одбор ће свједочења организовати у три дана наредне седмице.

Међу свједоцима који би требало да се појаве су и амбасадор Курт Вокер, потпуковник Александер Виндман, амбасадор Гордон Сондленд и бивша виша директорка Савета за националну безбједност Фиона Хил.

Републиканци тврде у свом допису, бранећи Трампа, да „демократе желе да опозову предсједника зато што се неизабране и анонимне бирократе не слажу са његовим одлукама и зато што им је неугодно због телефонског разоговора са предсједником Зеленским. Предсједник ради за амерички народ. И предсједник Трамп ради оно за шта су га Америланци и изабрали да ради“.

Тејлор, Кент и Јовановић су међу садашњим и бившим дипломатским и званичницима националне безбједности који су сведочили иза затворених врата током протеклих недјеља.

У транскриптима њихових исказа детаљно је описано како су Трамп и његови сарадници притискали Украјину да покрене истрагу о Бајденима и било каквој украјинској умијешаности у изборе у САД 2016.

У претходна три покушаја да се опозове предсједник САД, два предсједника, а то су Ендрју Џонсон средином XИX вијека и Бил Клинтон прије две деценије, опозвани су, али су ослобођени у процесу пред Сенатом, док је трећи, Ричард Никсон, поднио оставку и прије него што би, извјесно је, био опозван, а то се догађало током 70-их.

Кремљ: Мало везе са стварношћу

Русија је у уторак повукла паралелу између процеса опозива америчког предсједника Доналда Трампа и оптужби за мијешање Москве у изборе у САД на којима је он побиједио.

Упитан о данашњем почетку саслушања у Конгресу САД, портпарол руског предсједника Дмитриј Песков рекао је да „постоји много ствари у које је тешко повјеровати“, преносе агенције.

Песков, портпарол Владимира Путина, упоредио је процес против Трампа у Конгресу са америчким тврдњама о руском мијешању у предсједничке изборе у САД 2016. године, за које је навео да имају „мало везе са стварношћу“.

Кремљ је раније умањивао значај истраге специјалног савјетника америчког Министарства правде Роберта Мулера који је нашао доказе за руско уплитање у изборе 2016. године.

Мулер је закључио да није било довољно доказа о завјери између Трамповог изборног штаба и Русије, али је подигао оптужнице против 12 припадника руске војне обавјештајне службе, због упада у компјутере америчке Демократске странке и мејлове чланова изборног штаба кандидаткиње демократа на изборима 2016. Хилари Клинтон.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *