У књижари Матице српске Научни скуп: Критичка и поетска мисао о књижевном дјелу Жарка Команина

У уторак 23.06.2015. године, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
Епархија будимљанско-никшићка, Вас позивају на Научни скуп: Критичка и поетска мисао о књижевном дјелу Жарка Команина.

Свечано отварање је  у 9.00 часова у књижари Матице српске.

Учествују:

Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, Његово Преосвештенство Владика Јоаникије, Проф. др Јован Делић, Проф. др Петар Пијановић, Драган Лакићевић, др Марко Недић, Душко Бабић, Проф. др Лидија Томић, Проф. др Јелица Стојановић, Доц. др Горан Радоњић, Проф. др Живко Ђурковић, Проф. др Тиодор Росић, Проф. др Синиша Јелушић, Ранко Јововић, Тодор Живаљевић Велички, Андрија Радуловић, Веселин Матовић, Милутин Мићовић.

Команиново књижевно дјело носи и развија теме бића и свијета у жанровски разуђеној форми приповиједака, драма и романа. Теме ратних сукоба и деоба развија из митске перспективе зла и историјски увјерљивог контекста рата. Команинов поетски свијет гради се из завичаја српског језика и колијевке успомена и сјећања на егзистенцију тоталитарних идеологија и догматског мишљења, фикционално конституисаног мозаика супротстављених војски, идеологија, очева и синова, браће и партијских другова, једном ријечју, различитих свјетова људских заблуда и идеала, слабости и жртвовања.

Писац Жарко Команин, својим дјелом, књижевно обликује статус побједника и поражених, идући за истином трагичних раскола. Он свједочи и не пресуђује, не дијели, већ казује заблуде колективног и индивидуалног трагизма. Команин прониче у бруталне хронике бола, страха и стида, у идеолошко вријеме које је убијало Бога и цркву, у субверзивну свијест новог доба, у идеализам жртве и тему заборава. Митска прича о братоубиству живи у књижевном свијету испричаних догађаја и судбина јунака, у драмама: Пелиново (1972), Огњиште (1973), Тимочка буна (1983), Вожд Карађорђе и кнез Милош (1994) и у романима: Колијевка (1976), Костанићи 1978), Провалије (1979), Преступна година (1982), Ако те заборавим, мој оче (2005), Љетопис вјечности (2009).

Поетски свијет Жарка Команина заснива се на слојевитости патријархалних и традиционалних вриједности колективног искуства и модерно схваћеног, апокалиптичног насиља једноумља над сазнањем постојања које долази из дубине библијског памћења, из сјећања на изгубљеног оца, из погрома једног времена о којем Команин говори и онда када тематизује заборав, оно што је било и што се причом гради и васкрсава. Посебна вриједност Команинове прозе је његов језик, поетски богат, мелодичан и драматично везан за биће несреће и наде, смрти и утјехе. Интересантно је упоредити тематско-мотивски и обликовни модел приповиједања, као и статус и разноликост мушких и женских ликова, сагласних контрастима љубави и мржње, узвишених и уништених вриједности патријархалне породице.

Команин је био и позоришни критичар, драматург, бранилац традиције српског језика, због чега се у његовим текстовима нефикционалног поријекла налазе простори историјског искуства и егзистенцијалне мисли. Команинов поглед на свијет развијао се, примарно, из идеје вјечности, односно, трајности и стварности приче и приповиједања.
            

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: