У изостанку блесиметра…

Пише: Јован Лакићевић

У, благо речено, напорним изборним кампањама, одавно није било посебно атрактивних ликова, попут, рецимо, Белог Прелетачевића, или Жике Обретковића, „фрулаша“, који су увесељавали широке бирачке масе.
У недостатку Веселих вечери, Минимаксовог „блесиметра и других, сличних забава, па и споменутих и њима сличних кандидата за разне „високе функције“, спали смо на извјесног Владана Ђокића, који захваљујући својим разноврсним „бравурама“ заокупља свеколику пажњу јавности, кандидујући се, ваљда, за титулу личности године!
Многи кажу да се споменута особа лажно представља као ректор БУ, али у то мало ко вјерује. Неповјерљиви су они који су били у прилици да чују његов антологијски говор у Скупштини Србије, на Одбору за образовањ од пет реченица, од којих му је последња била „крунска“: „Ја сам на те одговоре већ дао питања“.
Његови принудни биографи забиљежили су још два Ђокићева вербална бисера потоњих дана, када је покушао да каже „шта студенти ЖЕЛУ“ , и тај глагол у овом облику поновио још два пута…И други, када је у једном исказу изустио:“ …у неком врсту (а требало је, ваљда, у некој врсти)…
Изгледа да је вајни архитекта имао озбиљне рупе у елементарном образовању. Можда се школова у иноземству, што би рекла његова актуелна браћа Хрвати. При томе не мислим на „семинаре“ и курсеве западних обавјештајних служби. Друга је могућност да назови ректор потоњих година више времена проводи у Берлину, Бриселу и Лондону, него у Београду, због чега лако може доћи до вербалне збрке.
Говорећи о господину Ђокићу у претходном тексту, рекао сам да је у питању срећан спој природне глупости и неприродне амбиције. И остајем при томе.
Ђокићеви спонзори веома добро знају да је сваки публицитет важан за стварање корисних идиота, па и онај најцрњи.Изгледа да су у овом случају промашили.
Пратиоци домаћих политичких прилика кажу да се лажни ректор тек неколико пута , за годину и по дана, откад трају блокаде, појавио у згради Ректората. Претпостављам да је то било око првог у мјесецу, кад се дијеле позамашне плате на Универзитету. Намјерно избјегавам ријеч зараде (за нерад!) јер је разлика између та два појма – драстична!
Последњи пут је виђен на тераси Ректората, односно Капетан Мишиног здања, гдје се обраћа студентима и „широким народним масама“, објављујући своју кандидатуру на предстојећим изборима за највише функције у земљи. Његова појава на тераси, а притом и одговарајућа гестикулација, веома нас је подсјетила на нама симпатичног Дучеа, с тим што се мора признати да је Дуче био мало бољи говорник.
Неки завидљивци кажу да такво понашање није у складу са прописима о Универзитету. Али, ко их шиша…
Дакле, би што би: “ректор“ је прогласи себе кандидатом за много више функције од оне на којој кажу да је досад био…
Може ли бити да то има везе с његовим именом: Владан? (Власти гладан!) Живом човјеку, не само Ђокићу, него и мени, свашта пада на памет. Рецимо оно, да је судбина људског бића почесто везана с његовим именом. Можда му је управо то рекла нека инострана „пророчица: „Владане, ти си створен да владаш“. И он је, дабоме, послушао.
Оно што мене посебно чуди, јесу учестали захтјеви, у потоње вријеме, да назови ректор поднесе оставку. Он,можда, заиста није у винклу, али, очито није баш толико луд да тако нешто учини. Знате ли ви, господо читаоци да је „ректор“ за парализу и разбијање, односно гашење Универзитета, добијао домаћу плату од близу милион динара мјесечно? Ту се не рачунају синекуре из иностранства, а Владан је, све су прилике, као спавач, био један од више хиљада иностраних синекураца!
Све у свему, ова предизборна прољећња забава се наставља. Засад је сигурно само једно – да ће Владан Ђокић помрачити изборну славу фрулаша Жике Обретковића!
Како ће се то завршити, није тешко предвидјети: самозвани кандидат за неколико најважнијих функција у држави поклекнуће под теретом неочекиване славе… Нушићу, ђе си?
Некад сам у сличним сличним животним недоумицама, имам обичај да призовем у помоћ моју покојну мајку Новку, одиву Радовића, рођену у Морачи на имању црногорског војводе и сенатора, Мине Радулова.
Ево шта ми је поручила: „Сјашите више са мртве кобиле!“
Ја ћу је, као и обично, послушати. Након овог текста, не вјерујем да ћу се више бавити потуреним ректором.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: