У Грчкој „затишје пред буру“, следи шок

Грчка је данас мирна, уочи понедељка, кључног дана за њен економски опоравак, уз поновни али непотпун рад банака.

Грчку чека и велика отплата рате Европској централној банци, уз шок од већ уведеног повећања пореза на додату вредност (ПДВ).

Влада коју је премијер Алексис Ципрас делимично реконструисао да би избацио министре који се противе даљим мерама штедње, издала је у суботу декрет о поновном отварању у понедељак банака затворених од 29. јуна.

Ограничења исплате и контрола кретања капитала остају на снази, иако је Атина најавила неке мање олакшице.

Да би се скратили редови пред банкоматима, ограничење узимања готовине је у основи остало исто, али је промењено тако да ће, уместо 60 евра дневно, одједном моћи да се узме до 420 евра недељно.

Новина је што је поново могуће плаћати лечење и школовање у иностранству. Али, стега неће попустити даље до тога да не би поново почео огроман одлив капитала из банака и из земље. Стање у Грчкој је и даље веома крхко, чак и пошто је добила хитан кредит од седам милијарди евра.

Тај новац ће брзо прогутати велика исплата у понедељак Европској централној банци (4,2 милијарде евра) и заостала исплата јунске рате Међународном монетарном фонду (две милијарде).

Грчка економија, већ тешко погођена вишегодишњом рецесијом, такође ће у понедељак доживети фискални шок. Грчки парламент гласао је за болне измене ПДВ-а у складу са обавезама са самита Еврозоне пре недељу дана. Заузврат, партнери су Грчкој обећали нови пакет средњорочне помоћи.

Само лекови, књиге и улазнице за позориште ће имати користи од смањења стопе ПДВ – са 6,5 на од 6,0 одсто.

Хотели, за чије је услуге ПДВ повећан, треба да у цене укалкулишу његов раст од 13 одсто. Али та повишена стопа ПДВ ће се већ од понедељка примењивати на цене воде, енергената и „основне“ хране – углавном свежих производа. „Трајна храна“, индустријски обрађена, која, по грчком Институту за малопродају (ИЕЛКА) представља готово половину потрошачке корпе домаћинстава, иде под нову, повишену основну стопу ПДВ: 23 одсто.

Та стопа ПДВ ће се примењивати и на јавни превоз и такси, ресторане, услуге. По писању грчке штампе, стопа ПДВ је са 13 на 23 одсто повећана и за сахране, и за – кондоме.

Грчка острва ће октобра изгубити попуст на ПДВ који имају, почев од најпросперитетнијих. Влада од свега тога очекује годишњи додатни приход од око 2,4 милијарде евра 2016. године (1,3 одсто бруто-домаћег производа), а 795 милиона евра ове године.

Питање је колико ће трговина и услуге то повећање пребацити на купце, или смањити своје марже, и шта ће бити са ендемском утајом пореза. Била симболична или не, реформа ПДВ је први знак добре воље владе Алексиса Ципраса која не стиже да ухвати дах јер споразум из Брисел захтева гласање Скупштине у среду о другим реформама – грађанско-правни поступак, Закон о банкама.

То ће бити нови политички изазов за Ципраса кога је 39 од 149 посланика његове странке Сириза напустило у гласању о ПДВ-у, те, по речима познавалаца, он неће успети да избегне превремене посланичке изборе.

По листу „Авги“, блиском Сиризи, ново гласање у Скупштини у среду ће бити још један „краш-тест“ за Ципраса који ће поднети оставку ако посланици и тада наставе да га напуштају.

Повериоци грчке државе морају заузврат покренути преговоре о трећем пакету кредитне помоћи Грчкој, већем од 80 милијарди евра у наредне три године, што је обећано у Бриселу, а да би то постигли, повериоци морају премостити међусобне разлике. Илустрација трвења је што је француски министар финансија у интервјуу објављеном у недељу одбацио идеју драгу његовом немачком колеги Волфгангу Шојблеу о „привременом изласку“ Грчке из зоне евра.

„То не може ни да постоји. Или се евро напушта или се остаје“, рекао је Мишел Сапен за грчки недељни лист „То Вима“.

Француски председник Франсоа Оланд уверава у једном чланку објављеном у недељу да је Француска спремна да учествује „у ојачаној организацији“ еврозоне и да „буде авангарда земаља које ће одлучивати“ што је другде одмах названо најавом жеље за формирање „владе зоне евра“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: