У ЕУ без слободе говора
1 min readПише: Јасна Кривокапићева
У уторак, 8. маја 2018. године, у Подгорици, учињен је покушај убиства новинарке Оливере Лакић. Инцидент се догодио у 21.00 час испред њеног стана на Булевару Светог Петра Цетињског. Њен живот и здравље нису у опасности.
Овај инцидент привукао је пажњу медија и званичника широм Европе. Довољно је рећи да јој је Јоханес Хан послао букет цвећа, а затим је посетио редакцију листа „Вијести“ (Црна Гора), што већ говори о узбуђености коју је изазвао инцидент. Хан је упозорио Црну Гору да ће напад на новинарку утицати на чланство земље у ЕУ и позвао је да истражи инцидент.
Упркос чињеници да је Подгорица званично прогласила свој циљ ка придруживању ЕУ, активност државних и приватних структура на њеној територији је у најмању руку дискутабилно. Кријумчарење цигарета, дрога и оружја у мери у којој је било потребно, за црногорске шверцере није могуће без подршке владе. Истовремено, влада, принуђена да потврди своје речи на делима, развија демократске институције, од којих су једни слободни опозициони медији.
Многи су били веома несрећни због њиховог постојања и због резултата њихових активности. Новинарске истраге (укључујући Оливере Лакић) често су показале људима злоупотребу чланова владе, званичника, тајкуна и других. Дакле, редовно се објављују чланци, који указују на непотизам локалних званичника који су дали државну имовину за занемарљиве износе или је продали рођацима. Пошто су ти подаци били објављени у јавном домену и сви су могли да их прочитају, тужилаштво је покренуло кривичне предмете против криминалаца, од којих су многи окончани затвором. Овако је био завршен кривични предмет против бившег председника бивше државне заједнице Светозара Маровића, који се бавио илегалном земљишном трговином у Будви. Његова превара утицала је да су на десетине хектара јавног власништва, захваљујући илегалним трансакцијама, пали у приватне руке. Захваљујући несебичној помоћи бившег председника, предузетници су могли купити и део територије националног парка. А ипак овај догађај није остао некажњен. Светозар Маровић је оптужен за ове злочине и осуђен.
То је довело до ситуације да су криминалне групе почеле да се свете, претварајући новинарску професију у једну од најопаснијих у Црној Гори. Пример овога може бити чињеница да за Оливеру Лакић овај покушај није први. Пре шест година, у марту 2012. године, покушан је још један напад (линк 1), али онда убица није погодио у њу са удаљености од једног метра.
Узнемиравање независних новинара у Црној Гори је редовно. Тако је у мају 2008. године био нападнут Младен Стојовић, који је написао чланак о мафији у спорту. Двапут (у 2007. и 2014. години) покушали су да убију новинара Туфика Софтића (линк 2). 27. фебруара 2013. године у редакцији дневног листа Вијести у Подгорици била је бачена бомба. Коначно, најозлоглашенији злочин над медијима било је убиство Душка Јовановића (линк 3), уредника и власника дневног листа Дан, који се догодио 27. маја 2004. испред редајције.
Такви трендови су типични не само за Црну Гору, већ и за многе друге земље чији грађани желе да се придруже Европској унији.
Живописан пример за то је Украјина, чија садашња власт је дошла на власт као резултат жеље земље да уђе у ЕУ. Резултат револуције је био грађански рат, где свакодневно страдају десетине грађана, упркос свим прекидима ватра. У контексту реструктурирања државног система, када су националисти десног сектора заправо постали друга влада, корупција и крађа су постали широко распрострањени.
Подједнако је распрострањена крађа између званичника сличних Светозару Маровићу у Будви, као и илегално стицање државног земљишта. Бројна мита постали су толико уобичајени да ревизорска компанија „Ernst & Young“ у 2017. години пласирала Украјину на прво место на листи 41 најкорумпиранијих земаља на свету. Истовремено, Хрватска је на 5. месту, а Србија на 20.
Талас корупције довео је до повећане критике независних медија који критикују владу због њиховој активности. Новинари у својим материјалима открили су чињенице о корупцији, оптужили владу у везама са различитим мафијашким и националистичким групама, као и искреној крађи. Док у Црној Гори тужилаштво ипак прихвата податке о новинарским истрагама и на њиховом основу покреће кривичне предмете, у Украјини их отворено игноришу и тужилаштво и Министарство унутрашњих послова.
Међутим, таква критика није могла остати без одговора од стране мафије. Тако 15. марта 2015. године била је убијена главни и одговорни уредник „Нетешинског вестника“ Олга Мороз (линк 4), која се припремала материјал о илегалном шумарству. Месец дана касније, 15. априла, био је претучен до смрти Сергеј Сухобок (линк 5), новинар интернет медија „Обком“, који је познат због критичних изјава и аналитичких чланка о активностима владе. Следећег дана, 15. априла, био је убијен код куће Олес Бузина (линк 5), који активно критикује владу. Годину дана касније, 20. јула 2016. године, био је дигнут у ваздух аутомобил, којим се путовао новинар Павел Шеремет (линк 7) због припреме материјала о активностима националистичких добровољачких јединица у текућем грађанском рату.
Међутим, такви злочини нису типични само за Црну Гору и Украјину. Босна и Херцеговина се редовито суочава са таквим противљењем рада слободних медија. Треба напоменути да ситуација са корупцијом и криминалом у БиХ је много гора него у Црној Гори. Главна претња Сарајеву је религиозни екстремизам, који јача у друштву Федерације. Дакле, у августу 2016. године, дошло је до напада на новинарку Клик-а Лејле Чолак (линк 8), због чега је побегла из земље. Разлог за то је био њен чланак, у којем је негативно говорила о исламу, а такође је изјавила да жене у хиџабама узрокују њен подсвесни страх. Раније, у фебруару 2009. године, истрага о корупцији у области управљања вјерским имовином резултирала је премлаћивањем Авда Авдића (линк 9), бившег уредника Федералне телевизије. Мутевелија села Глуха Буковица Алија Мусић био је вођа људи који су тукли владиног новинара.
Међутим, придруживање Европској унији не гарантује особи могућност слободног изражавања свог мишљења. Владе земаља ће имати монопол над информацијама, а криминалне групе и корумпирани званичници не желе да се њихове акције објављују, и због тога су спремни да се освете новинарима за сваку малу ствар. Живљаст пример овога је Хрватска. У мају 2015 године новинар Жељко Ператович (линк 9) је претучен у својој кући у Луке Покупској. Разлог за овај покушај атентата био је његов материјал о илегалном рударству шљунка у реци Купа.
Проблем слободе говора и отвореног рада новинара је један од оних проблема који су универзални у целом свету. Од 2014. до 2017. године на територији бивше Југославије било је више од 380 напада на новинара, од којих само део је истражено од стране Министарства унутрашњих послова тих земаља. У Црној Гори 90 одсто таквих случајева остају некажњени, у Србији и Хрватској – 70 посто. Статистика Украјине није боља. Само у прва три месеца 2018. године извршен је 21 напад и ниво насиља сваке године расте.
Неопходно је реформисати систем за спровођење закона и правосуђе да би се решио овај проблем. С обзиром да тужилаштво не спроводи довољно активан рад за сузбијање злочина, не сарађује са истраживачким новинарима, то ствара талас насиља над људима који сматрају да им је дужност да испричати истину о безакоњу око њих. И ова истина иде људима по цену здравља, а понекад и самог живота. Осим тога, судије често узимају страну корумпираних службеника, што често доводи до кривичних предмета о клеветању.
Одговорност такође лежи на челу влада ових земаља. Познато је су људи на челу Црне Горе, Хрватске, Босне и Украјине једни од најбогатијих у њиховим земљама. Они користе свој службени положај за личну корист, али остају у сенци, више воле да користе криминалне структуре за решавање проблема. За такву заједницу мафије и власти пажња слободних новинара представља велику опасност, што резултира у многостраним убиствима, експлозијама и нападима. Остаје само да се радује што остају велики број искрених и храбрих људи који су спремни да одбране своја убјеђења по сваку цену.
Линк 1 – http://www.vijesti.me/vijesti/evropo-dokle-987831
Линк 2 – http://www.vijesti.me/vijesti/efj-nadlezni-hitno-da-rijese-slucajeve-napada-na-softica-839002
Линк 3 – https://www.slobodnaevropa.org/a/822890.html
Линк 4 – https://www.glassrpske.com/novosti/ukrajina/Ubijena-ukrajinska-novinarka/lat/180883.html
Линк 5 – https://rs-lat.sputniknews.com/svet/201504171321807/
Линк 6 – http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/1891273/ubijen-ukrajinski-novinar-porosenko-trazi-istragu.html
Линк 7 – https://www.blic.rs/vesti/svet/ubijen-poznati-beloruski-novinar-pavel-seremet-automobil-mu-eksplodirao-tokom-voznje/jfzxzb3
Линк 8 – http://www.6yka.com/novost/112324/sarajka-lejla-colak-dobija-strasne-prijetnje-i-uvrede-zbog-svog-misljenja
Линк 9 – http://www.vidiportal.ba/index.php/novosti/22-drutvo/7893-slobodan-vaskovic-slobodna-bosna
Линк 10 – https://net.hr/danas/crna-kronika/polako-se-rasvjetljava-napad-na-zeljka-peratovica-ovo-je-bio-naruceni-napad-i-znam-tko-stoji-iza-njega/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Збркано и јако лоше!