У ЕП 380 амандмана на извештај о Србији: Критике идеолошки и геополитички мотивисане
1 min read
Србија
Владимир Билчик имаће пуно посла с обзиром на чињеницу да је на текст његовог нацрта извештаја о Србији стигло око 400 амандмана, знатно више него 2018, када је последњи пут израђен извештај Европског парламента о напретку кандидата ка чланству у ЕУ. Његов посао биће да одабере оне амандмане које је могуће усвојити и видећемо шта ће се у финалном тексту извештаја наћи у фебруару, указује Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о Европској унији, коментаришући агилност европосланика у случају овог документа о Србији, који је Билчик представио половином новембра прошле године.
Овај извештај, уз прихваћене амандмане на седници Спољнополитичког одбора Европског парламента (АФЕТ) почетком следећег месеца, биће основ за усвајање резолуција ЕП за Србију на пленарној седници у Стразбуру у марту. На Билчиков извештај поднето је 385 амандмана. Портал „European Western Balkans” (EWB) наводи да су чланови посланичких група социјалдемократа, либерала и зелених предложили низ измена којима се стање демократије и владавине права у Србији критикује оштрије него у Билчиковом нацрту, док посланици мађарског Фидеса и део Европске народне партије (ЕПП) предлажу позитивније оцене рада Владе Србије. Када је реч о европосланицима из „комшилука”, у подношењу критичких амандмана предњачили су они из Хрватске и Бугарске.
„Извештаји ЕП су и до сада били доста оштрији, тон је повишенији него у извештајима Европске комисије, који су мање политички у оценама, више технички и усмерени на прецизну оцену напретка по поглављима. И извештај ЕК наравно садржи оцену политичког критеријума за чланство али извештаји ЕП су много детаљнији, са навођењем конкретних случајева”, истиче Наташа Драгојловић, додајући да су извештаји ЕП одличан извор информација о томе како ЕУ и различите политичке опције у ЕП виде ситуацију у Србији.
Све ово што сада видимо, напомиње социолог Владимир Вулетић, преноси Политика, заправо није ништа ново, али је приметно да је оно што је у назнакама било и раније присутно сада јаче изражено, а у будућности ће, каже, бити и више. Вулетић издваја две линије критика, једна је првенствено идеолошки мотивисана, а друга – геополитички. „Наравно, и једна и друга се труде да у деловању и пракси Србије пронађу несклад са оним што су општа начела ЕУ, било да је реч о спољној политици, било владавини права итд. То су ствари које би се могле упутити, претпостављам, и многим земљама које су чланице ЕУ, и упућују се с времена на време. Али то има сасвим другачији тон и значај када се критике упућују земљи која има амбицију да буде чланица ЕУ. Они који су ушли унутра могу себи да приуште тај луксуз да буду неретко у том погледу можда чак и слабије рангирани од Србије, али на Србију и земље које покушавају да уђу гледа се кроз посебну лупу”, каже Вулетић.
Извештаји ЕП, истиче Наташа Драгојловић, остају као сведочанство о стању у државама кандидатима и учинцима сваке власти током процеса преговора. „Ништа није промакло европосланицима. Видимо из садржаја амандмана на колико конкретних случајева се инсистира да буду поменути и ако они заиста нађу место у финалном тексту Србија ће у наредном периоду морати да извештава о томе шта је по тим питањима урађено”, каже она и додаје: „Из нацрта текста извештаја у који смо имали увид у новембру видели смо да се исте теме понављају из године у годину и остају трајна, надајмо се, не и непремостива препрека напретку Србије ка чланству у ЕУ. То су питања владавине права, демократије, изборних услова, положаја и начина рада парламента, поделе власти, слободе говора и слободе медија, заштите права мањина, борбе против корупције и организованог криминала”.
Како примећује, странке леве, либералне оријентације и зелених оштрије су у оцени напретка Србије, врло добро информисане, до детаља упознате са случајевима који су доста буре и негодовања изазвали и међу грађанима Србије, док су посланици ЕПП, десно оријентисане политичке опције, понудили и амандмане у којима истичу и неке позитивне потезе Владе Србије, као противтежу оштрим критикама које долазе са супротне стране политичког спектра, истиче она. „Било је и неких анализа националне припадности европосланика и довођења у везу тог предзнака са ставовима које су изнели у предложеним амандманима али то, када је реч о Европском парламенту, заиста није пресудно. Европосланици су разврстани не по националном, већ по идеолошком кључу у политичке групације исте или сличне провенијенције”, истиче координаторка Националног конвента о ЕУ.
Говорећи о идеолошки мотивисаним критикама, Владимир Вулетић истиче да оне долазе од посланика либералне оријентације, који препознају да у Србији има конзервативних елемената више него што је то за укус либерала и социјалдемократа пожељно. Али тај идеолошки поглед је у великој мери и дефинисао оно што су копенхашки критеријуми и стога то не треба багателисати, закључује он.
НЕ МОРА НА СИЛУ НИШТА! ЗАШТО СЕ ИЗДВОЈИЛА ВЕЛИКА БРИТАНИЈА? СИГУРНО НИЈЕ МОГЛА ДА ШТИТИ СВОЈЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ!
Jedu oni gov.a sa svojim zeljama,ovo sve moze dok imaju komunisticki olos na vlasti u Beogradu i oni jedva cekaju da ovo ispune.Tragedija Srbije je sto id 1941 godine nema Srpsku vlast nego komuniste koji su takozvani srbi postali i unustavaju nas maksimalno.U CG je potpuno isto jer ona bitanga komunisticka od predsjednika je sa svojim lopovoma sve pokrala i prodala i jos nas zaduzili da otplacujemo da nam ne bude dosadno.
pa,kritike i jesu uvjek ideoloske i geopoliticke. civilizacija ima svoju ideologiju i geopolitiku. svako sjedne za sto svig istimisljenika. hicete da vas civilizacija prihvati? onda morate prvo da prihvatite civilizivane tekovine. kamene ljude nikada niko nije pustao medju civilizivani svijet.
Miran S.L.I.N.O. svoju glupost i neznanje sačuvaj za sebe i svoje bližnje ! Danas je Vasilica, pa ispostuj nas Srbe , a ti odi na tavan i poljubi ikonu Sv.Vasilija !
Jasno je da Srbija nikada neće postati članica EU, ako ne ispuni te ucjene (Признајте Косово, омогућите да се промени Дејтонски споразум, немајте никаквог утицаја у региону где Срби чине већину, не дајте им никакву подршку ), a ako to uradi onda je to veleizdaja i ode nekome glave. Baš bih volio da vidim toga junaka, koji bi pristao na te zahtjeve.
Srbija se mora pripremati i za opciju, da nikada ne postane članica EUR, a ne da snisishodljivo prihvata sve ucjene te pokvarene kvazi liberalne i kvazi demokratske Evrope.
У потпуности се слажем да је извјештај политички обојен. У ЕУ више демократије него код нас, али та демократија важи докле се налазимо унутар граница ЕУ, чим се пређе та граница тога више нема. Код нас је обрнуто, демократије нити поштовања обичног човјека нема, а када изађемо ван граница наше државе онда, да би се удворили, понашамо се кооперативно и демократски.
Проблем је што ми сами не знамо шта оћемо, што продајемо фабрике, што не улажемо у науку, што не почнемо да поштујемо, прије свега, себе и ближњега свога. Да престанемо са рјечником мржње и презира.
Извјештај треба да нам буде алат и упутство да би се боље снашли шта треба и шта морамо поправити, а шта никако не смијемо мјењати.