У Црној Гори су, од 2017. године до данас, партнери или чланови породице убили 22 жене, иако је већина њих полицији пријављивала насиље или пријетње, саопштено је на догађају који је у Подгорици организовао Програм Уједињених нација за развој (УНДП).
На догађају “Разговор о родној равноправности – Одговорност коју сви дијелимо” саопштено је да су се 2017. године догодила четири фемицида, 2018. два, 2019. четири, 2020. три, 2021. и 2022. по два, 2023. један и прошле и ове године по два.
Подаци показују да је девет од десет политичарки у Црној Гори било погођено неким видом сексизма, да је седам од десет њих искусило неки облик насиља, и да свака друга политичарка тврди да нико из политичке партије којој припадају није реаговао на насиље.
На догађају је саопштено да 41 одсто грађана и грађанки сматра да је насиље интерна ствар и да се не треба мијешати, док је трећина грађана лично упозната са случајевима насиља у породици.
Подаци указују и на то да трећина грађана и грађанки вјерује да жене лажно наводе да су жртве психичког насиља само да би скренуле пажњу на себе, док 40 одсто испитаника сматра да радње попут шамарања, пребијања, емотивне пријетње, контроле кретања, уцјењивања и приморавања нијесу насиље.
На догађају је саопштено да је тек свака десета казна у случајевима насиља била затворска, као и да се 62 одсто жена у Црној Гори плаши да пријави насиље због страха од насилника.
Врховни државни тужилац Милорад Марковић поручио је да је питање родно заснованог насиља приоритет Државног тужилаштва.
„Ако будемо рјешавали проблем насиља тако што ће то бити искључива одговорност полиције, судства, тужилаштво, онда је ово друштво у великом проблему“, истакао је Марковић.
Он је поручио да је веома задовољан резултатима рада Државног тужилаштва у посљедњих годину, прије свега јер је успостављен потпуно нови приступ – модел непосредног учешћа тужилаца у поступку.
“Државни тужиоци од тренутка пријављивања имају контакт са жртвом и обавезу да спроведу процјену ризика, а оно што је најбитније јесте да су прије него донесу одлуку о квалификацији дјела у потпуности упознати са чињеницама, што раније није био случај“, навео је Марковић.
Он је казао да, од доношења обавезујућег упуства, прекршајне поступке заступају управо тужиоци, што значи да се они не ограничавају само на кривичне поступке.
„Тужилац је дужан да случај насиља у породици доведе до самог краја, а као посљедицу тога први пут имамо изјављене жалбе на одлуке прекршајних судова, што прије није био случај“, рекао је Марковић.
Он је казао да ће на крају ове године бити дупло више формираних кривичних и прекршајних предмета него у прошлој, а четири пута више него у 2023.
Предсједница Врховног суда Валентина Павличић казала је да је свјесна да је судска пракса у одређеним категоријама недосљедна или да није уједначена, а то је, како је рекла, прије свега одговорност Врховног суда, јер је његова уставна надлежност да обезбиједи уједначену судску праксу.
Она је рекла да је Врховни суд, не чекајући законске измјене, урадио смјернице за изрицање кривичних санкција у предметима сексуалног и родно заснованог насиља.
“Свакодневно покушавамо да, у складу са надлежностима које имамо, са колегама разговарамо, да не чекамо од министарства једног, другог, трећег да стално мијењамо законске прописе. Можемо да примијенимо и међународне уговоре ако нешто немамо регулисано националним законодавством“, казала је Павличић.
Он је рекла да, иако могућност специјализације није законски уређена, организују циљне едукације у погледу те врсте кривичних дјела, вођења поступака и обучавања судија.
Министар правде Бојан Божовић казао је да је статистика поразна.
„Увели смо строже санкције и предвидјели нова кривична дјела, која ће ускоро бити саставни дио кривичноправног система Црне Горе“, рекао је Божовић.
Стална представница УНДП-а Екатерина Паниклова истакла је да родно засновано насиље опстаје јер га подупиру штетни стереотипи, нормализовани обрасци понашања и институционалне слабости.
„Реформски процеси се не могу посматрати одвојено од промјене организационе културе – унутар институција које треба да штите грађане мора владати нулта толеранција на насиље, дискриминацију и злоупотребу моћи“, казала је Паниклова.
УНДП, како је поручила, снажно подржава те промјене кроз јачање интегритета, одговорности и капацитета правосудног система, али и кроз унапређење сопствених стандарда, политика и пракси.
Министар социјалног старања, бриге о породици и демографије Дамир Гутић поручио је да је вријеме да „човјство живимо у пракси“.
Он је нагласио да је у борби против насиља веома важна међуресорна сарадња.
„Морамо такође јачати капацитете, центри за социјални рад су преоптерећени“, рекао је Гутић.
Експерткиња за родно засновано насиље Бранка Жиганте Машић казала је да у Црној Гори од 2017. године нијесу убијене 22 жене, него 422, имајући у виду да се десило 400 абортуса женске дјеце.
Проблем је, како је навела, што се често не вјерује жртвама.
„Прва и основна ствар је вјеровати жртви. Морамо, такође, имати јединствену базу података и умреженост система. Сви пребацујемо одговорност, а на крају имамо жртву, убијену жену“, истакла је Жиганте Машић, додајући да је већина убијених жена пријављивала насиље.
Она је нагласила да је изрицање благих казни „катастрофално“, додајући да сматра да се полако буди свијест о томе да је потребно изрицати строже санкције.
Министарка рада, запошљавања и социјалног дијалога Наида Нишић казала је да, након података изнијетих на почетку конференције, не може а да се не запита гдје је систем заказао.
Она је поручила да свака жена у друштву, а и на радном мјесту мора да се осјећа достојанствено и уважено, а прије свега безбједно.
Нишић је казала да унапређењем радног законодавства Министарство креира сигурно и достојанствено радно окружење, доприноси усклађивању приватног и пословног живота и оснаживању жена за равноправно учешће на тржишту рада.
Министар људских и мањинских права Фатмир Ђека поручио је да је родно засновано насиље тест повјерења у државу и да систем не функционише добро ако жене не вјерују институцијама и не пријављују насиље.
“Циљ нам је да родна равноправност не буде само законски принцип, већ реалност. Ниједна жена не смије остати невидљива и незаштићена. Најрањивије жене не стављамо на крај, већ у средиште наших политика и мјера”, казао је Ђека.
Државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Драгана Кажанегра Станишић истакла је да полицијски службеници поступају по свакој пријави насиља.
Она је рекла да су видљиви помаци у раду Оперативног тима за борбу против насиља у породици и насиља над женама.
„Породично и насиље над женама не смије бити приватна ствар, већ се свако насиље мора пријавити“, истакла је Кажанегра Станишић.
Предсједница Скупштине Главног града Јелена Боровинић Бојовић казала је да су бројке алармантне.
„Локална заједница треба да буде прво мјесто гдје жртве имају слободу да се јаве и пријаве насиље“, истакла је Боровинић Бојовић.
Она је рекла да је завршен нацрт локалног акционог плана, који ће представљати конкретан институционални одговор на насиље.
У Црној Гори су, од 2017. године до данас, партнери или чланови породице убили 22 жене, иако је већина њих полицији пријављивала насиље или пријетње, саопштено је на догађају који је у Подгорици организовао Програм Уједињених нација за развој (УНДП).
На догађају “Разговор о родној равноправности – Одговорност коју сви дијелимо” саопштено је да су се 2017. године догодила четири фемицида, 2018. два, 2019. четири, 2020. три, 2021. и 2022. по два, 2023. један и прошле и ове године по два.
Подаци показују да је девет од десет политичарки у Црној Гори било погођено неким видом сексизма, да је седам од десет њих искусило неки облик насиља, и да свака друга политичарка тврди да нико из политичке партије којој припадају није реаговао на насиље.
На догађају је саопштено да 41 одсто грађана и грађанки сматра да је насиље интерна ствар и да се не треба мијешати, док је трећина грађана лично упозната са случајевима насиља у породици.
Подаци указују и на то да трећина грађана и грађанки вјерује да жене лажно наводе да су жртве психичког насиља само да би скренуле пажњу на себе, док 40 одсто испитаника сматра да радње попут шамарања, пребијања, емотивне пријетње, контроле кретања, уцјењивања и приморавања нијесу насиље.
На догађају је саопштено да је тек свака десета казна у случајевима насиља била затворска, као и да се 62 одсто жена у Црној Гори плаши да пријави насиље због страха од насилника.
Врховни државни тужилац Милорад Марковић поручио је да је питање родно заснованог насиља приоритет Државног тужилаштва.
„Ако будемо рјешавали проблем насиља тако што ће то бити искључива одговорност полиције, судства, тужилаштво, онда је ово друштво у великом проблему“, истакао је Марковић.
Он је поручио да је веома задовољан резултатима рада Државног тужилаштва у посљедњих годину, прије свега јер је успостављен потпуно нови приступ – модел непосредног учешћа тужилаца у поступку.
“Државни тужиоци од тренутка пријављивања имају контакт са жртвом и обавезу да спроведу процјену ризика, а оно што је најбитније јесте да су прије него донесу одлуку о квалификацији дјела у потпуности упознати са чињеницама, што раније није био случај“, навео је Марковић.
Он је казао да, од доношења обавезујућег упуства, прекршајне поступке заступају управо тужиоци, што значи да се они не ограничавају само на кривичне поступке.
„Тужилац је дужан да случај насиља у породици доведе до самог краја, а као посљедицу тога први пут имамо изјављене жалбе на одлуке прекршајних судова, што прије није био случај“, рекао је Марковић.
Он је казао да ће на крају ове године бити дупло више формираних кривичних и прекршајних предмета него у прошлој, а четири пута више него у 2023.
Предсједница Врховног суда Валентина Павличић казала је да је свјесна да је судска пракса у одређеним категоријама недосљедна или да није уједначена, а то је, како је рекла, прије свега одговорност Врховног суда, јер је његова уставна надлежност да обезбиједи уједначену судску праксу.
Она је рекла да је Врховни суд, не чекајући законске измјене, урадио смјернице за изрицање кривичних санкција у предметима сексуалног и родно заснованог насиља.
“Свакодневно покушавамо да, у складу са надлежностима које имамо, са колегама разговарамо, да не чекамо од министарства једног, другог, трећег да стално мијењамо законске прописе. Можемо да примијенимо и међународне уговоре ако нешто немамо регулисано националним законодавством“, казала је Павличић.
Он је рекла да, иако могућност специјализације није законски уређена, организују циљне едукације у погледу те врсте кривичних дјела, вођења поступака и обучавања судија.
Министар правде Бојан Божовић казао је да је статистика поразна.
„Увели смо строже санкције и предвидјели нова кривична дјела, која ће ускоро бити саставни дио кривичноправног система Црне Горе“, рекао је Божовић.
Стална представница УНДП-а Екатерина Паниклова истакла је да родно засновано насиље опстаје јер га подупиру штетни стереотипи, нормализовани обрасци понашања и институционалне слабости.
„Реформски процеси се не могу посматрати одвојено од промјене организационе културе – унутар институција које треба да штите грађане мора владати нулта толеранција на насиље, дискриминацију и злоупотребу моћи“, казала је Паниклова.
УНДП, како је поручила, снажно подржава те промјене кроз јачање интегритета, одговорности и капацитета правосудног система, али и кроз унапређење сопствених стандарда, политика и пракси.
Министар социјалног старања, бриге о породици и демографије Дамир Гутић поручио је да је вријеме да „човјство живимо у пракси“.
Он је нагласио да је у борби против насиља веома важна међуресорна сарадња.
„Морамо такође јачати капацитете, центри за социјални рад су преоптерећени“, рекао је Гутић.
Експерткиња за родно засновано насиље Бранка Жиганте Машић казала је да у Црној Гори од 2017. године нијесу убијене 22 жене, него 422, имајући у виду да се десило 400 абортуса женске дјеце.
Проблем је, како је навела, што се често не вјерује жртвама.
„Прва и основна ствар је вјеровати жртви. Морамо, такође, имати јединствену базу података и умреженост система. Сви пребацујемо одговорност, а на крају имамо жртву, убијену жену“, истакла је Жиганте Машић, додајући да је већина убијених жена пријављивала насиље.
Она је нагласила да је изрицање благих казни „катастрофално“, додајући да сматра да се полако буди свијест о томе да је потребно изрицати строже санкције.
Министарка рада, запошљавања и социјалног дијалога Наида Нишић казала је да, након података изнијетих на почетку конференције, не може а да се не запита гдје је систем заказао.
Она је поручила да свака жена у друштву, а и на радном мјесту мора да се осјећа достојанствено и уважено, а прије свега безбједно.
Нишић је казала да унапређењем радног законодавства Министарство креира сигурно и достојанствено радно окружење, доприноси усклађивању приватног и пословног живота и оснаживању жена за равноправно учешће на тржишту рада.
Министар људских и мањинских права Фатмир Ђека поручио је да је родно засновано насиље тест повјерења у државу и да систем не функционише добро ако жене не вјерују институцијама и не пријављују насиље.
“Циљ нам је да родна равноправност не буде само законски принцип, већ реалност. Ниједна жена не смије остати невидљива и незаштићена. Најрањивије жене не стављамо на крај, већ у средиште наших политика и мјера”, казао је Ђека.
Државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Драгана Кажанегра Станишић истакла је да полицијски службеници поступају по свакој пријави насиља.
Она је рекла да су видљиви помаци у раду Оперативног тима за борбу против насиља у породици и насиља над женама.
„Породично и насиље над женама не смије бити приватна ствар, већ се свако насиље мора пријавити“, истакла је Кажанегра Станишић.
Предсједница Скупштине Главног града Јелена Боровинић Бојовић казала је да су бројке алармантне.
„Локална заједница треба да буде прво мјесто гдје жртве имају слободу да се јаве и пријаве насиље“, истакла је Боровинић Бојовић.
Она је рекла да је завршен нацрт локалног акционог плана, који ће представљати конкретан институционални одговор на насиље.
Извор: Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Било би много јасније да сте објавили укупан број убијених и колико је од тога жена.
Овако личи да „седлате мртвог коња“?